Иако завршни рачун Крагујевца за 2016. годину показује да је Град у суфициту за око 300 милиона динара, Фискални савет упозорава да је Крагујевац пред банкротом због дугова који су настали до 2014. године. За то су одговорне и локална и тадашња републичка власт, оцењује Фискални савет и упозорава да су потребне хитне мере државе за стабилизацију јавних финансија.
Иако је по доласку на власт градоначелник Радомир Николић рекао да ће се оглашавати само кад “нешто гори”, упозорење Фискалног савета да је Крагујевац пред банкротом не сматра сигналом за узбуну.
Данас је рекао да на то упозорава већ три године. Понавља речи из октобра 2014: “Бојим се да ме данас нисте изабрали за градоначелника, већ за стечајног управника.”
Фискални савет упозорава да је дуг Крагујевца крајем 2015. године достигао четири милијарде динара, колики је годишњи буџет Града.
Замера изостанак капиталних инвестиција и субвенционисање готово свих градских предузећа. Ипак, највећи губиташ је државно предузеће “Енергетика”. Повериоцима дугује око 16 милијарди динара.
“Дуг је настајао у претходне три деценије. Сва дуговања некадашње ‘Заставе’ пребачена су на нас. Две трећине дуга чине камате и курсне разлике и једини начин је да држава као оснивач помогне у решавању вишедеценијског проблема”, истиче Катарина Јанићијевић из тог предузећа.
Док је Град новац упумпавао у локална предузећа, држава је до сада, мимо законске обавезе, из буџетске резерве у више наврата пунила крагујевачку касу. Један од првих послова новог министра рада Зорана Ђорђевића биће решавање проблема у том граду.
“Морам да видим да са људима који су до сада радили на тим пословима направимо једну анализу, да видимо које је то затечено стање, који су то проблеми, да видимо шта ћемо да радимо у наредном периоду и да направимо неки план”, каже Ђорђевић.
Да дугови локалних самоуправа не би потопили државне финансије, потребне су хитне мере консолидације, оцењују економисти.
“Град може да повећа своје приходе већом наплатом пореза на имовину, затим повећавањем пореске стопе са 0,2 на 0,4 или 0,5 посто, повећавањем доприноса за уређење градског земљишта и, свакако, наплатом старих пореских дугова”, објашњава економиста проф. др Петар Веселиновић.
Иако, по оцени Фискалног савета, Крагујевац покушава да стабилизује финансије узимањем дугорочних кредита за смањене дугова, то је само први корак у избегавању банкрота.
РТС
