Члан 155 Устава Шпаније практично ставља Каталонију под патронат Мадрида и омогућава чак и војну интервенцију у тој покрајини. С обзиром на то да нико не попушта, ствари иду ка жестокој конфронтацији и не треба искључити још већи сукоб од оног који се догодио на дан референдума у Каталонији.
Након референдума о независности Каталоније односи званичног Мадрида и каталонских власти у Барселони све су заоштренији. Уставни суд Шпаније донео је одлуку о суспензији седнице Парламента Каталоније, која је заказана за понедељак и на којој се очекивало да локални лидери једнострано прогласе независност Каталоније од Шпаније.
Премијер Шпаније Маријано Рахој позвао је каталонског лидера Карлеса Пуџдемона да одустане од планова за једнострано проглашавање независности тог региона од Шпаније како би, како је рекао, „избегли већа зла”.
Да ли су Шпанија и Каталонија дошли до тачке са које више нема повратка? Може ли Влада Шпаније у недоглед да забрањује седнице Парламента Каталоније како би тој покрајини онемогућила да прогласи независност и које још мере може да примени?
Триво Инђић, бивши амбасадор Србије у Шпанији, за Спутњик каже да је то ствар фактичке процене јер, како наводи, ни Мадриду није лако да једну такву меру прихвати.
„Члан 155 Устава Шпаније практично ставља Каталонију под патронат Мадрида и омогућава чак и војну интервенцију у Каталонији. Та покрајина је и сада пуна полицијских снага Шпаније, а према најновијим информацијама полиција остаје у Каталонији до 18. октобра. То су све знаци да се Маријано Рахој и даље држи оне своје одлуке да захтева апсолутну предају или покорност Каталонаца, што Каталонци са своје стране оцењују као један покушај државног удара. У пракси то значи да се Устав Шпаније из 1978. године распада“, објашњава Инђић.
Каталонци, подсећа, већ седам година траже тај дијалог са Мадридом, али све је узалуд. Такође, председник Каталоније Пуџдемон је врло доследан и гура независност те покрајине.
„Ја верујем да ће они следеће недеље то чак и прогласити, а проблем је наравно у томе што ће реакција Мадрида бити жестока. Мадрид је већ одлучио да употреби економски притисак, тачније да олакша предузећима у Каталонији да напусте Каталонију. То се односи на велике фирме као што је ’Гас натурал‘ или банке као што су ’Каиша‘ или ’Сабадељ‘ банка. То су све, да тако кажем, мере репресије које су увод у један економски рат против Каталоније“, напомиње Инђић.
Са друге стране, додаје Инђић, синдикати у Каталонији најављују нови генерални штрајк, у знак подршке Пуџдемону, који би трајао од 10. до 16. октобра.
„Пуџдемон је тражио посредовање Европске уније али је, наравно, одбијен, за разлику од неких других међународних фактора, као што су Уједињене нације, где генерални секретар Антонио Гутереш тражи од Шпанаца да уђу у дијалог са Каталонцима. Организација за европску сарадњу и безбедност такође тражи да Шпанци поштују основна демократска права попут права на окупљање, демонстрације и говор и да се сукоб решава мирним путем. Међутим, за сада имамо две тврдоглаве позиције, Мадрида и Каталонаца, мада и у оквиру каталонских суверениста има оних који траже да се процес сепарације помало одложи, бар за неко време или до следећих избора. Пуџдемон, међутим, стално истиче да је, чак и под претњом да оде у затвор, дужан да сазове Парламент Каталоније, па је ситуација заиста јако тешка“, каже Инђић.
С обзиром на то да нико не попушта, каже наш саговорник, ствари иду ка жестокој конфронтацији и не треба искључити још већи сукоб од оног који се догодио на дан референдума у Каталонији. На питање шта ће се догодити уколико се Влада Шпаније одлучи да војном интервенцијом спречи проглашење независности Каталоније, Инђић напомиње да власти у Барселони не би могле да парирају Мадриду, јер немају војне снаге.
„Каталонија има само полицијске снаге, то су такозване снаге ’каталонске аутономије‘, које у сваком случају не би желеле да следе, нити су до сада следиле централну полицију из Мадрида. Зато се многи од руководилаца каталонске полиције налазе пред могућношћу да од стране Мадрида буду оптужени за издају. Нажалост, портпарол Владе Шпаније и даље наглашава да ће Шпанија одлучно гушити каталонски захтев за независност и да ту нема дијалога, тако да ако дође до војне интервенције из Мадрида, то ће бити практично окупација земље и једна нова ситуација. Не видим да ће бити рата, али може бити сукоба, јер Каталонија нема капацитете да уђу у оружани сукоб са Мадридом“, категоричан је Инђић.
Британски медији пренели су да је неутрална Швајцарска спремна да обезбеди платформу за дијалог између Владе Шпаније и Каталоније у вези са њиховим раздором због независности тог региона. Швајцарска државна телевизија је, позивајући се на Министарство спољних послова Швајцарске, јавила да су власти те земље у контакту с обе стране и да се у Министарству разматрају сви захтеви за посредовање. То је глас разума, каже Триво Инђић, за разлику од Ватикана који је одбио да се умеша у дијалог.
„Мислим да је преговарање заиста једина могућност да се тај сукоб реши, јер проблем ће остати и после ове насилне интервенције Шпаније у Каталонији. Неће Каталонци нигде да оду, а ако дође до тога да се примене и ове економске санкције то ће бити болно не само за Каталонију, већ и за саму Шпанију. Велики бизнис и велике шпанске корпорације налазе се управо у Каталонији, тако да би ту морало да буде попуштања и са једне и са друге стране. Са друге стране, уколико се не нађе то решење да се прихвати једна врста каталонске независности у оквиру неког федералног или ко-федералног модела са Шпанијом, верујем да ће каталонски пример бити заразан и за неке друге европске покрете и етничке мањине. Тиме се улази у једну фазу дугорочних конфликата у Европи“, закључује Инђић за Спутњик.
Сандра Черин, Спутник
