Србији овог лета запретио још један покољ стоке, који би уништио ионако скроман сточни фонд. За пар месеци могуће да овдашњи произвођачи неће моћи да задовоље домаће потребе
ЈОШ један покољ стоке прети Србији. То би уништило сточарство, десетковало би производњу меса, а високу цену би на крају, наравно, платили потрошачи. Не само да меса не би било довољно, већ би и увезене количине биле прескупе за већину ионако осиромашених грађана.
Стручњаци ових дана упозоравају да је решење проблема у коме се нашло сточарство требало пронаћи – јуче. Због суше, крмно биље које се користи у производњи сточне хране, потуно је страдало. То би веома брзо могло да да доведе до дивљања цена сточне хране, али и несташица. Многобројни сточари неће имати други избор, већ да празне оборе и штале.
– У наредној години учешће сточарства у укупној вредности пољопривредне производње могло би пасти на 25 одсто, што још није забележено у историји српског аграра – упозорава Милорад Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду. – Као резултат суше доћи ће до пораста цене сојине и сунцокретове сачме као компоненти за концентровану сточну храну заједно с кукурузом, што ће довести до скока цена сточне хране.
То, тврди Шеварлић, значи погоршање економске позиције сточара који је ионако на незавидном нивоу, имајући у виду да њихова делатност учествује с око 30 одсто у структури укупне вредности пољопривредне производње.
– У овој години треба очекивати још један покољ стоке, што ће тренутно можда одржати цене меса на прихватљивијем нивоу за потрошаче, али већ после Нове године можемо очекивати интервентни увоз меса и прерађевина од меса – наглашава Шеварлић. – Нећемо имати довољно да задовољимо сопствене потребе, и поред пораста цена за потрошаче.
И произвођачи сточне хране наглашавају да су им трошкови протеклих месеци знатно повећани. Само у последњих недељу дана, концентрати који се користе у производњи ове хране, поскупели су за најмање 10 одсто. У односу на период од пре четири месеца, сви њихови издаци су сада, како кажу, већи бар 30 одсто.
– Већ сада прасци се увелико продају – каже Гена Николић, пољопривредник из Мошорина, који се бави ратарством и свињарством.
– Чим је понуда велика, то значи да многи одустају од свињарства. Мене спасава то што не купујем сточну храну. Не улажем готов новац, већ имам храну са својих њива. Зато успевамо да покријемо све трошкове, па нам нешто и преостане. Да морам да плаћам храну, и моје домаћинство би дигло руке од овог посла. Никада у свињарству не знате како ћете проћи и колико ћете зарадити.
Годишња стопа пада сточарске производње у Србији износи око 3 одсто, док је годишња потрошња меса од 65 килограма пала на 44 килограма. По потрошња меса у Србији по становнику смо, иначе, већ на последњем месту у Европи.
УВОЗ – ИЗВОЗ
ПОТРОШАЧИ у Србији стрепе од свежег меса из иностранства, јер се добар део увози сивим каналима. Преко Косова су, на црно, стигле тоне свеже пилетине из разних делова света. Слична је ситуација и са другим врстама меса.
Званично Србија је лане увезла меса у вредности од 4,2 милијарде долара, док је извоз био за нијансу “јачи” – 4,3 милијарде. Код живе стоке већа је разлика између увоза и извоза. Из наших штала у свет је отишло стоке за 5,4 милијарде долара, док је у Србију ушло говеда, свиња, оваца за 1,2 милијарде.
Новости
