Србија од прошлогодишње мајске водене катаклизме живи у сталном страху од нових киша, јер последице незапамћених поплава још нису саниране, а са сваким доласком већих падавина покрећу се стара и отварају нова клизишта, страдају делови локалних путева, а домаћинствима и ораницама прети вода.

Процене државе су да је трећина територије Србије под ризиком од клизишта за чију санацију треба издвојити чак 11 милијарди евра. Домаћи стручњаци, међутим, указују да је ситуација много гора, јер је у сталном ризику од бујица и ерозије, готово две трећине српске територије.

Држава је, према речима Марка Благојевића, директора Канцеларије за обнову поплављених подручја, направила основни корак ка решавању проблема формирајући катастар клизишта за целу своју територију.

Корисни локални аларми

“Аларми с којима Хидрометеоролошки завод излази у јавност су корисни, али не и довољни. Морају и локалне управе саме да раде на брзим дојавама надолазећег невремена. То је урадила општина Параћин која има локални систем и прати и дојављује ситуацију, а спрема се да то исто из донација уради и Ужице”, указује Милутин Стефановић.

– Израда катастра клизишта финансира се из донације Владе Јапана. Морамо да знамо, пре свега, све елементе сваког од тих клизишта у Србији, његову ширину и дубину, да бисмо могли да направимо списак приоритета у санацији – објашњава директор владине Канцеларије за обнову, док из општина у којима санирање никако да се приведе крају, поручују да ће “нас небрига подавити”.

Киша која сада пада већ неколико дана, према речима Милутина Стефановића, директора Завода за заштиту од бујица и ерозије у Институту “Јарослав Черни”, није толико алармантна.

– Код људи је, међутим, присутан велики страх да се не понови велики потоп из 2014. године. Ове и кише које ће уследити током недеље су епизоде, ни близу прошлогодишњим какве се дешавају у неколико стотина година – појашњава Стефановић за “Вести”.

Он, међутим, истиче да се не сме занемарити чињеница да пуне две деценије на овом плану ништа није рађено.

– Ситуација се нешто мења тек од великих прошлогодишњих поплава. Ради се на санацији штета углавном из донација, а држава и даље не уноси свеже инвестиције – појашњава овај стручњак.

Он сматра да проблем са бујичним поплавама и клизиштима не може да се реши за годину, две или пет, већ перманентним инвестирањем у водопривреду земље.

– Нажалост имамо више од 14.000 бујичних токова и морали би да буду евидентирани и да се утврди њихов степен угрожавања одређеног подручја – каже Стефановић.

Шумарски инжењер Јелена Чотрић из Удружења бујичара Србије, упозорава у изјави за наш лист да се после разорних поплава 2014. указала потреба да се поред санације штета велика пажња посвети превентиви.

Д. Декић – Вести

фото: Ројтерс