Претргли се: За спас села три гајбе пива

Ваљево – У групи од неколико десетина села у Србији којима прети нестанак јесу и Бачевци код Ваљева. По површини село је једно од највећих на руралном подручју града у којем у 140 домаћинстава живи 450 становника који у просеку имају 47,2 године. Ипак, ако се у што краћем року не заустави њихов одлазак и не обезбеди повратак младих људи, његово гашење и нестанак су неминовност.

Међутим, ипак има појединаца који чине све да се село Бачевци са просечне надморске висине од 650 метара не обурва у провалију. Један од њих је и новоизабрани председник месне заједнице Тијосав Ниновић, који је пре разговора на ову тему на сто ставио план активности за спас села откуцан на 15 страна. Прави елаборат са разрађеним детаљима већине предвиђених акција, али и са визијом развоја овог планинског села. Одмах нам је поставио и необично „квиз“ питање о томе шта мислимо колико је месна заједница добила новца из градске касе за свој рад у 2013. години. Док смо се двоумили да ли је то, у најлошијој варијанти, неколико стотина хиљада или, много повољније, милиона предухитрио нас је и обелоданио износ од свега 2.000 динара. Толико заправо стају три гајбе такозваног зидарског пива.

 – Ја изгибох да у разговору са мештанима, али и људима од струке направим овај програм за оживљавање и спас села, а они чија је то обавеза подржавају ме том мизерном сумом. Да се разумемо, Дирекција за изградњу града као и одређен број јавних предузећа када добију налог користе наменска буџетска средства за извођење одређених радова на сеоском подручју, али све припреме, договоре, захтеве и таксе плаћа месна заједница. Ово најбоље говори колика је разлика између прича у јавности о томе како српско село спасити од пропадања и нестанка и оног што се и колико чини у пракси. Имам утисак да све што је удаљено преко три километра од центра града никога не интересује – каже председник месне заједнице Ниновић, додајући да људи одлазе из села због лошег пута, слабе струје, непостојања задруге, откупне станице, хладњаче, ветеринара, осмогодишње школе, амбуланте и на крају ни месна заједница нема место под кровом. Због неиспуњених обећања локалне власти, Ниновић је дао подршку мештанима, као и мање донације, спасавајући што се спасити може. Таквим понашањем охрабрио је знатан број мештана.

 – Сеоска црква коју сам започео пре неколико година у завршној је фази и са пратећим домом и продавницом постали су главно место окупљања мештана. Тада све чешће разговарамо о томе, да иако су нас сви заборавили, ипак има наде. Недавно смо формирали при месној заједници и „Удружење за спас српског села Ластва – Бачевци“ које такође својим активностима треба да припомогне у овој нашој мисији. Тако је предвиђено да у оквиру црквеног дома формирамо образовну, а касније и производну радионицу за старе занате, као и мини компјутерски центар. У том послу очекујемо подршку, која су нам начелно дале амбасаде Норвешке и Аустралије. Ово је иначе крај са изванредним могућностима за развој сточарства, воћарства, лековитог биља и органске производње хране. Ваздух је толико квалитетан да се може „флаширати“ и због тога смо спреми да тражимо потенцијалне инвеститоре да овде отворе здравствене установе за опоравак пацијената који имају проблема са дисајним органима и срчаним болестима. За такве пројекте бесплатно ћемо уступити плацеве површине и до пет хектара – каже Ниновић, наглашавајући да све може да падне у воду ако град што пре не почне проширење и асфалтирање око 14 километара сеоског пута којим ће се ићи у оба правца, а не као до сада – у једном.