Превара у превари, или 12.700 фиктивних бирача из Србије како би север Косова и Метохије коначно пао

Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин[1], гостујући на РТС-у[2], изјавио је да је у Бриселу постигнут “договор” са Приштином да се за север Косова и Метохије упише додатних 12.700 бирача, Срба који живе у Србији, а који поседују извод из матичне књиге рођених који потврђује да су рођени на простору северног Косова и Метохије и да тако стичу право гласа на шиптарским изборима. Ову исту информацију потврдио је и саветник председника Србије, Марко Ђурић[3], као учесник састанка у Бриселу. О чему се овде заправо ради?

Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај “проблем” правазишли.

Као прво, ако и прихватимо правила такозване ЦИК-е “Косова” она су јасна у вези са овим и искључују могућност накнадног договора о томе ко има право гласа. Дакле, свако правило засновано је на одређеним условима и временским роковима, те не постоји накнадни “договор” као правило. Рок за пријаву је прошао, такозвани бирачи “су” или “нису” искористили своје право и како сада држава предаје изводе из матичних књига рођених и тиме стиче право за своје потенцијалне гласаче да на изборе изађу. Да поновимо, да држава Србија предаје изводе рођених као квалификацију за наредне изборе, а не сами потенцијални бирачи.

Као друго, ко су тих нових 12.700 Срба са севера Косова и Метохије? Са севера Косова и Метохије нема интерно расељених лица, јер са тих простора није било никакве насилне миграције Срба. Ово су вероватно Срби које локалне самоуправе у централној Србији имају у својој евиденцији да су променили место пребивалишта, (рецимо из Лепосавића у Крагујевац 1980. године прошлог века), ради запослења у “Застави” и тамо наставили живот. Засновали породице, добили децу, унучиће, пребивалиште им је Крагујевац и по ком основу им сада држава Србија предаје изводе из матичне књиге рођених ткзв. ЦИК-у “Косова” и како ће они проверити за кога су гласали, кад уопште нису гласали. Ово је такође и посао службеника за заштиту личних података, јер ови људи чији се подаци деле са “непознатим институцијама” о томе нису упознати.

Као треће, сигурно да ће Приштина овај “договор” из Брисела прихватити, јер ових 12.700 фиктивних бирача из централне Србије су залог за пад севера КиМ. Они ће гласати из централне Србије и то замислите како и за кога. Дакле, патетична пренемагања министра Вулина нису прошла и не пролазе код Срба са севера КиМ, којим их је позивао да се интегришу у косовско друштво како би били ближе Београду, а пошто нису прошла, следећа опција, коју не сумњам да је смислио господин Вељко Одаловић, јесте: имамо ми Србе из централне Србије, који ће заменити оне који са својим породицама живе на северу КиМ.

Као четврто, власт у Србији север КиМ мора по цену “живота и смрти” да стави под контролу Приштине, а то није лак посао. И поред изузетне медијске кампање и медијске блокаде то неће бити лако. Срби са севера КиМ су одолевали свих ових година разним притисцима споља и изнутра. Овај притисак изнутра, али не од државе Србије, већ од људи на северу КиМ који су ушли у некакве личне комбинације са државом, за Србе јесте реметилачки фактор. Веома мали број Срба, то јест само они који су ушли на листе за квазиизборе, јесте за изласак на те изборе. Но, атмосфера која на северу КиМ влада је атмосфера антикампање и у таквој атмосфери сви се они осећају издајницима, јер су свесни воље већине, свесни су да заступају националне интересе других, а само своје личне, економске интересе. У таквој атмосфери неизласак људи и активна кампања против избора, национално освешћених Срба, биће и већ јесте веома снажна. О томе јасно сведоче и већ неколико повучених пријава са ових листа Срба са севера, који су од ОСЦЕ-а тражили да буду избрисани са листи, јер или нису контактирани пре него су убачени на овакве спискове или су схватили куда овај изборни брод иде.

Иако априори заступам став да су ово сепаратистички, антиуставни избори и да ће их историја вероватно забележити као мрљу на светлој српској страни, ипак сам желео да укажем на “државну превару у превари” званој – шиптарски избори.

Аутор је уредник портала “Срби на окуп”