Главна вест у Србији јуче била је да је британски лист Фајненшл Тајмс (ФТ) објавио како „Србија муњевито иде напред“. Дуги, похвални текст српској економији и министру финансија Синиши Малом пренео је најпре Тањуг, а потом и други медији. Међутим, текст из кога смо могли да сазнамо да је Србија једна од „европских економских звезда“, није објавио ФТ већ магазин који објављује иста фирма (ФТ Гроуп). И још важније: поменути извештај о Србији је заправо плаћени садржај – платили су га Министарство финансија, Привредна комора и неколико локалних самоуправа.Тањуг пише даје у специјалном додатку ФТ кроз три текста и интервју са Синишом Малим представио успех економских и фискалних реформи наше земље.
„Србија се препородила од 2012. године када је била на ивици понора и постала је стабилна економија, која континуирано бележи раст страних инвестиција и бруто домаћег производа, као и пад јавног дуга, оцењује британски Фајненшел Тајмс (ФТ)“ , пише Тањуг.
Осим „ивице понора“ коју је Тањуг „ставио у уста“ овом листу, остатак текста – о рекордном расту БДП-а и страних инвестиција, смањења незапослености, реформама, погодности за инвеститоре, процвату аутомобилске и ИТ индустрије – заиста представља дослован превод делова извештаја о Србији.
Међутим, не само да је тај извештај погрешно приписан Фајненшл Тајмсу, већ нигде није наглашено да је заправо његову израду платила држава Србија.
О чему се заправо ради?
Поменути специјални извештај о Србији објавио је ФДИ магазин (ФДИ је скраћено од Фореигн Дирецт Инвестмент). Овај магазин и ФТ део су исте групације, али су две различите новине, децидирана је уредница ФДИ-ја Kортни Фингар у изјави за Раскрикавање.
„ФДИ магазин је специјализована публикација коју производи ФТ Група, и иако је то „сестринска публикација“ листа Фајненшл Тајмс, то нису исте ствари. Тражићемо да сви који цитирају овај извештај исправно наведу ФДИ магазин као извор“, каже Фингар.
Извештај се састоји од три текста – један је о расту БДП-а, страних улагања, броја запослених, други је о процвату аутомобилске индустрије, а трећи о процвату ИТ индустрије – и интервјуа са Синишом Малим.
Новинар је Синишу Малог питао само три питања: како то да је Србија имала највише гринфилд инвестиција на свету 2019. године, да ли је могуће бити пријатељ са свима и одржати везе са Kином и Русијом ако се прикључимо ЕУ и у ком сектору или пројектима би волео да види више страних директних инвестиција.
Међутим, оно што је у његовом тексту практично на почетку наглашено, али не и у српским медијима, јесте да је израда извештаја плаћена.
„Трошкове израде овог извештаја покрили су Министарство финансија Србије, Привредна комора Србије, Управа за слободне зоне, Слободна зона Суботица, Слободна зона Свилајнац, Слободна зона Ужице, Слободна зона Прибој и Слободна зона Смедерево. Извештавање и уређивање је независно спровео ФДИ магазин“, наводи се у извештају.
И уредница Kортни Фингар за Раскрикавање тврди да је ФДИ потпуно независно од било каквог утицаја институција које су платиле спровео поменуто истраживање, као и да је новинар био у Србији док је радио на текстовима.
Kако се чува независност када неко наручи текст?
Новинар Себастијан Шехади, аутор ових текстова, за Раскрикавање тврди да веома позитиван тон извештаја нема ништа са тим што је извештај плаћен јер, како каже, српска економија на макронивоу стоји много боље него пре пет година.
На питање како је могуће очувати новинарску независност у ситуацији када му нека институција плаћа да напише текст, Шехади каже:
„Своју новинарску независност чувам тиме што имам потпуну контролу над оним што је написано. То је законска обавеза. Спонзор потписује изјаву о одрицању од одговорности (дисклејмер)“, наводи Шехади.
Тврди да би имао потпуну слободу да у извештају констатује да је економска ситуација у некој земљи катастрофална, а на питање зашто у тексту, осим званичних статистика и изјава људи из институција, нема и другу страну, односно гласове критике, он објашњава:
„Да, дефинитивно бих могао да разговарам са неким економистом о овоме, због чега сам укључио и економисту из Европске банке за обнову и развој у извештај. Међутим, што се тиче гринфилд инвестиција, не може се порећи да је Србија то обавила изузетно добро“, каже он.
Уредница ФДИ Kортни Фингар није желела да открије колико је плаћено за израду ова три текста и интервју који укупно заузимају шест страна у магазину.
Kако се може видети на њиховом сајту, цене оглашавања крећу се од 4180 долара за пола стране до 65.000 долара за извештај од 16 страна са насловном страном.
Шта је ФДИ?
Овај магазин (излази двапут месечно) бави се страним инвестицијама широм света, као и пословном климом за улагање у одређена подручја, о чему објављују вести, истраживања и анализе. Важан део њихове публике су менаџери и инвеститори које информишу где су какве могућности за улагање.
Да би привукли инвеститоре и промовисали своје локације за улагање, магазин омогућује клијентима да се у њему рекламирају.
„Помажемо агенцијама које промовишу инвестирање, организацијама за економски развој и другим владиним телима да привуку инвестиције“, наводи се на сајту ФДИ магазина.
Тако се у делу извештаја који говори о растућој аутомобилској индустрији у Србији као наша предност наводи то што смо тржиште јефтине радне снаге. Ово, наравно, Тањуг није пренео.
Kао нашу предност извештај истиче и субвенције. Магазин констатује да је наша влада нарочито „великодушна“ према великим инвеститорима.
„Инвеститори могу да добију између три и седам хиљада евра по запосленом, на пример“, стоји у извештају.
ФДИ: Разматрамо правне мере против српских медија
Уредница ФДИ Kортни Фингар каже за Раскрикавање да су медији у Србији без права узели делове њиховог извештаја, променили одређене речи и смисао како би „створили нетачну представу“ и погрешно приписали текст Фајненшл Тајмсу.
„Тренутно се саветујемо са правницима како даље да поступамо са одговорнима. Сматрамо да ће се даље непрецизно преношење само још више одразити на квалитет и кредибилитет српских медија“, наводи се у саопштењу уреднице ФДИ и посаветовала медије да „престану са тим“.
Марија Вучић / Раксринкавање