Александар Вучић је најбогатији политичар у историји Србије. Пре три недеље у једном новосадском ресторану организовао је прославу „прве милијарде евра“ његовог брата Андреаја, а о Александровом иметку се још води истрага.
Кад се у то урачунају његови незванични удели у свим уносним пословима, вредност имовине којом располаже вишеструко је већа од те једне милијарде брата Андреја. Колико год да има, све је стекао кривичним делима, рекетирањем и преварама. О њему као преваранту сведоче и ови примери…
Злоупотребом полиције и правосуђа, откад је дошао на власт тргује утицајем и пуни џепове. На тај начин, оптужби за тешки криминал ослобођени су Богољуб Карић, Михаљ Кертес, Млађан Динкић и многи други Вучићеви спонзори. Притисцима и претњама отео је предузећа и послове бројним бизнисменима и преузео контролу финансијских токова у држави.
Такве оптужбе не износе само Вучићеви политички противници, него и његови дојучерашњи сарадници, који имају конкретне доказе пљачки и превара које је извршио.
– Александар Вучић нема никакву идеологију и принципе, нема пријатеље, све људе третира само као робу. Њему је стало само до новца, до богатства. Он не рекетира само богаташе и противнике, него и своје најближе сараднике. Лаже их као малу децу. Узме паре од једног и каже му вратиће ти други. Онда ниједан не сме да га пита, а сви знају да су паре завршиле код њега. Вучић је тако лагао и мене, и то за мале паре, за судску таксу и адвокатски хонорар. Рекао ми је да ће ми тај новац дати Милош Вучевић. Од тога није било ништа. Кад њего вара за тако мале цифре, можете да замислите на шта је све спреман кад су велике паре у питању – рекао је Ђорђе Вишекруна, један од некад најближих сарадника и пријатеља Александра Вучића.
Да у тој тврдњи има истине потврђује и Саша Мирковић, бивши народни посланик и високи функционер Српске напредне странке, који је недавно београдском Вишем суду поднео тужбу против Вучића због неизмиреног дуга од 532.000 евра. Како се у тужбеном захтеву наводи, Вучић је крајем марта 2014. године од Мирковића узео новчану позајмицу, уз обавезу да је врати у договореном року. До јуна следеће године Вучић је исплатио три рате дуга, укупно 68.000 евра. Уместо да исплати остатак, повео је медијску и правосудну кампању против повериоца, који је у монтираном поступку крајем 2017. осуђен на годину дана затвора.
– За сведоке предлажем Зорану Михајловић, потпредседницу Владе и тадашњу потпредседницу СНС-а, Братислава Гашића, у том тренутку градоначелника Крушевца и потпредседника СНС-а, а данас директора БИА, Алексу Јокића, члана председништва СНС-а, и Сашу Миловановића, тада запосленог у компанији „Рингије“ или „Адриа медија групи“, који је данас Вучићев партнер, директор и сувласник фирме „Медијска мрежа“, која издаје лист „Српски телеграф“, чији је Вучић фактички власник – навео је Мирковић, који тврди да ће на суду доказати да је актуелни председник Србије извршио дело преваре ради противправног стицања материјалне добити.
И 2008. године, у време председничке кампање Томислава Николића, Вучић је преварио Мирковића. Као менаџер Марије Шерифовић, тада актуелне евровизијске шампионке, Мирковић је пристао на захтев да она наступа на Николићевим предизборним митинзима. Уместо договорених 300.000 евра, Вучић је исплатио само 30.000. Да би прикрио превару, завадио је Мирковића и Шерифовићку, којима се иза леђа ругао тврдњом да не жели да се меша у њихове свађе, „које су својствене припадницима те мањинске етничке групе“. После тог искуства, наивни Мирковић је ипак пристао да Вучићу позајми новац.
О криминалним делима Александра Вучића већ је у истражном поступку сведочио Александар Стефановић, бивши генерални секретар Српске радикалне странке, кога је Вучић заменио на том положају. У Вишем јавном тужилаштву у Смедереву Стефановић је 30. јануара ове године саслушан у својству окривљеног за злоупотребу положаја одговорног лица приликом узимања кредита од „Металс банке“ 2007. године. Објашњавајући зашто није вратио кредит од 133 милиона динара, што је тада вредело 2,2 милиона евра, Стефановић је раскринкао улогу Александра Вучића, као и његову спрегу с појединцима из врха Демократске странке.
– Кредит ми је омогућио Александар Вучић, који ми је рекао да идем у Нови Сад, у „Металс банку“. Тамо су ме сачекали Јоргованка Табаковић, Милорад Мирчић и Миле Јерковић. Јерковић је узео моје папире и однео у Управу банке. После 20 минута се вратио са директорком Надом Миланов и уговором о првом кредиту од 15 милиона динара. Касније сам се састао с Надом Миланов и потписао нови уговор, за кредит од 133 милиона динара. Миле Јерковић ми је тражио 39.000 евра на краткорочну позајмицу, што сам му и дао. Пошто ми Јерковић није вратио паре, отишао сам код Александра Вучића и тражио да ми помогне у том случају. Вучић ме упутио на Ананија Павићевића, председника Извршног одбора „Металс банке“, који ми је понудио нови уговор о кредиту на тих 39.000 евра, колико ми је дуговао Јерковић. Тада ми је Ананије Павићевић рекао да прво морам да дам изјаву у Хашком трибуналу да би ми ликвидирали кредите – објаснио је Стефановић у смедеревском Вишем тужилаштву.
У свом исказу, Стефановић је истакао да је био приморан да у судском поступку даје лажни исказ јер је Александар Вучић унајмио плаћене убице из Босне и Херцеговине да га ликвидирају. У процесу против Војислава Шешеља пред Трибуналом у Хагу, двадесетак бивших радикала, међу којима је и Стефановић, тужиоцима су дали изјаве у којима су оптужили бившег шефа. Међутим, приликом сведочења променили су исказе. Неки су тврдили да су их тужиоци принудили незаконитим притисцима, а неки су се заклели да су њихове првобитне изјаве фалсификоване. Због сумње да су радикалски функционери претњама и подмићивањем утицали на те сведоке, Трибунал је подигао оптужнице против Вјерице Радете, Петра Јојића и Јове Остојића. Србија је одбила да их изручи, а Стефановићев исказ открива позадину те одлуке.
Александар Вучић је парама „Металс банке“ подмитио Александра Стефановића да сведочи у корист Војислава Шешеља. За сваки случај, да се не предомисли, успут му је претио ликвидацијом. Да се то не би открило на суђењу у Хагу, Вучић је заштитио троје радикалских сабораца.
У тој афери значајну улогу има, поред појединаца из управе „Металс банке“ и Миле Јерковић, који данас има статус сведока-сарадника у поступку против Дарка Шарића. Јерковић је био Шарићева „лева рука“ у лажним приватизацијама и куповини некретнина у Војводини, а оптуживан је и за махинације с кредитима „Агробанке“. Као блиски сарадник Шарића, Јерковић је сведочио у Специјалном суду. После Стефановићевог исказа, Јерковић би очигледно имао много тога да каже и о сарадњи с Вучићем у махинацијама с банкарским кредитима и другим преварним радњама.
Дуг је списак жртава Вучићевих пљачкашких похода. О томе како их је преварио засад говоре само појединци који су се охрабрили, па и судским путем траже да им врати отето. На основу ових изјава Вишекруне, Мирковића и Стефановића, као и других сведока, јасно се види да је Вучић одавно постао део ланца организованог криминала.
Тек кад падне с власти и кад се правосуђе ослободи његове тираније јавиће се и остали привредници које су рекетирали Александар Вучић и његови рођаци, кумови и сарадници. Јавиће се и многи потенцијални сведоци сарадници, који ће помоћи да се утврди Вучићева одговорност.
Само одузимањем имовине коју је стекао корупцијом, преварама и другим кривичним делима, као и примереном затворском казном Србија може да се извуче из мреже организованог криминала.
Милица Грабеж / Магазин Таблоид
