Просечан дневни пазар у радњама довољан за куповину само три намирнице. Све траженије приватне робне марке, јер им је цена нижа 30 одсто. За литар сока приватне марке треба издвојити око 60, а за брендирани изнад 100 динара
КАДА дневна потрошачка корпа вреди у просеку само 200 динара, онда се у њој могу наћи највише три намирнице. И то по најповољнијим ценама. У беспарици се штеди на свему, па и на храни, па зато не чуди што се све више купују робне трговачке марке у промету. Њихова продаја је, кажу трговци, дупло већа него пре 12 месеци.
Робне марке су јефтиније у просеку за трећину, у односу на брендирану конкуренцију. Са знаком трговачке куће нуди се шећер, брашно, али и јогурт, павлака, туњевина, сокови, кафа… Асортиман се брзо проширио и на средства за хигијену, а производња је углавном поверена познатим произвођачима.
Већина грађана Србије, куповином најјефтинијих артикала покушава да преживи. Пребројавајући све своје трошкове, дошли су до рачунице да се са робним маркама, ипак, може уштедети. За литар сока приватне марке треба издвојити око 60, а за брендирани изнад 100 динара. Килограм чајне кобасице мањих добављача кошта од 700, док је исти деликатес реномираних произвођача дупло скупљи. Исто је и са кафом, где стандардно паковање мање познатих марки стаје 150, а цена водећих кафа на тржишту достиже и до 230 динара. Замрзнути грашак од 450 грама кошта просечних 65 динара, а грашак другог произвођача исте грамаже 90 и више динара.
БОЈКОТ
НАЦИОНАЛНА организација потрошача Србије у сарадњи са синдикатима намерава да позове потрошаче на бојкот великих трговачких кућа на један дан. Бојкот је, тврде потрошачи, одговор на свакодневна поскупљења хране.
Економисти сматрају да је понуда јефтинијих производа последица драматичног сиромашења и пада куповне моћи грађана. У потрошачким организацијама, међутим, верују да су приватне робне марке настале искључиво због економских интереса трговаца.
– На тај начин се под њиховим именом пласира и продаје роба, а новац се изузетно рационално троши, јер се штеди на свему, од амбалаже па до рекламе – каже Петар Богосављевић председник Покрета за заштиту потрошача. – Та роба, наравно, мора да се производи по свим важећим захтевима о безбедности хране и квалитету. Наша ранија испитивања показала су да су приватне робне марке, махом у зони доброг или понекад врло доброг квалитета, али никада и одличног или екстра квалитета.
Производе приватне робне марке у Србији тренутно нуде „Идеа“, „Макси“, „Меркатор“, „Супер Веро“, „Метро“… Ипак, робне марке су у нашој земљи далеко мање заступљене него у комшилуку, а посебно у земљама Европске уније. У неким државама удео робних марки достиже 45 одсто.
И СКУПО ИМА КУПЦА
ТРГОВЦИ тврде да су задовољни прометом и најскупоценије робе. Кажу, продаје се углавном најјефтинија, али и папрено скупа роба има доста купаца. У том расцепу су највише погођени средњи слојеви становништва, односно они који су опстали на тој позицији свих ових година. Сада, међутим, и они због танких примања и честих поскупљења мењају навике и приближавају се сиромашнијим слојевима грађана.
Новости
