Здравствена радница из крагујевачког Ургентног центра написала је писмо у ком је описала догађај који ју је шокирао и дубоко погодио током интервенције у једној школи.
Позив хитној је био упућен пошто је девојчица пала у несвест на часу физичког. Али није то оно што је шокирало Мају Пауновић…
Прича коју је објавила никог не може да остави равнодушним. Преносимо вам је у целости:
“Не пишем о послу јер радећи у ургентој служби свега има осим лепих ствари, тачније има понекад, али све мање и ређе. Дневна смена, први терен – онесвешћена девојчица од 14 година у Основној школи на часу физичког. Ротација, вожња на црвено, обилажење аута…стижемо за 4,5 минута на лице места.
Утрчавамо са свом опремом, видимо бледу мршавицу која стидљиво седи на столици и грицка маковњачу. Буде нам драго, био је у питању колапс, добро да није нешто горе. Проверимо све виталне параметре, боље је. Питамо је за доручак, каже да није доручковала, објашњавамо да мора, нарочито када има први час физичко ….и онда креце прича, која убија и доводи до питања: Када смо стигли до понора ?!
Девојчици мајка има мултипле склерозу, била је учитељица, сада је полупокретна, на сталним терапијама и не може да ради. Има сестру од 12 година. Отац их је оставио када се мајка разболела и оне су препуштене саме себи. Усред зиме у школи су без јакне и у летњој гардероби. Деца из разреда скупљају новац да им купе доручак, гардеробу, али оне никад не кукају, никад не кажу да им је хладно, да су жедне, гладне. Сретне су што имају мајку и сматрају да треба да трпе и живе тако.
Позивамо њену млађу сестру да буде уз њу посто се уплашила, да има неког поред, себи блиског. Улази девојчица од 12 година на врата, спушта се на колена и почне да је љуби и грли сва уплакана, понављајући ‘биће ти боље, не плаши се’.
Плачу обе, окрећем главу на страну, јер схватам да ми иду сузе, плачем, гледам да ме не виде, срамота је зарад посла који радим, приберем се, осмехнем. Питамо сестру да ли је јела, а она каже: ‘Нека, добро је мени, нема везе, могу ја да не једем, помозите сестри’. Угризем се за усну да ми не крену сузе опет.
Социјална служба, све установе, нису нашле за сходно да овој породици помогну. Питам се за шта су ова деца крива: за болест мајке, за несавесног оца или за државу која је неуређена толико да за овакве породице нико не хаје?!
Да ли можемо овако радити са децом, као да их имамо за бацање, каква ће та деца бити кад порасту?
Возимо сестру до болнице да буде неки дан на педијатрији, млађа је испраћа у сузама, а мени остаје терет у грудима. Нема даље, ово је зло. Колико оваквих породица има у Србији, колико болесних мајки и очева, колико гладне деце, а колико тајкуна, политичара који уживају у благостању баш узимајући од оваквих породица?!”, пита Маја Пауновић на крају приче на Фацебооку која је дотакла многа срца.
После објављивања приче о тој девојчици и њеној сестри и условима у којима живе, преко Фацебоока се јављају грађани који желе да им помогну девојчицама.
И МОНДО је контактирао Мају Пауновић и очекујемо њен одговор како би се, ако је могуће, укључили у акцију помоћи девојчицама.
“Када будем имала конкретну адресу јавићу свима који желе и могу да помогну!”, написала је Пауновић на Фацебооку.
Мондо.рс
фото: Мондо
mi nismo dno nego smo ispod duplog dna kamo sreca da su to jedina deca sta reci katastrofa
Србијо црна пробуди се већ једном,шта чекаш,умиреш полако али сигурно јер си Бога заборавила!
Zorana ima, kao i Jorgovanka, pa neka odvoje delic za ovakve porodice, kojima ce to biti dovoljno !
Sit gladnom ne veruje
Glasajte opet za Vučića!
Ako ne glasate onda je to isto kao da ste glasali za vašeg Vođu!Sad gladujte!Dok crno-crvena banda ne zna koliko je bogata a vi njihovi glasači verujte u svetlu budućnost!
Koja je njima već odavno stigla a vama neće nikada!
Gde si Vuline, zamajavaš se tuđom decom dok našu ne vidiš
Dok nam deca gladuju pofledajte sta radi vucicev tajkun Gasic, prenosim vam pismo vojnog sindikata keramicaru, ukucajte sa guglu vojni sindikat i videcete ovaj clanak:
Војни синдикат Србије обавештен је да је Министарство одбране за актуелног министра Братислава Гашића, код агенције ДИПОС обезбедило вилу у улици Милована Глишића број 3, у елитном београдском насељу Сењак. Овом приликом од Министарства одбране захтевамо достављање информација од јавног значаја по следећим питањима:
– Ако су ови наводи тачни колико је коштао овај аранжман са ДИПОС-ом и у ком облику је закључен, као куповина или као закуп ?
– Ако је у питању закуп, на колико година ?
– Зашто је и по ком основу реновирање виле за потребе Министарства одбране у септембру месецу вршило ЈКП Крушевац ?
– Ко је одобрио и наредио смештај радника ЈКП Крушевац у касарни Војске Србије „Топчидер“ и одвожење хране дежурним возилом Војске Србије до виле ?
– Да ли је тачно да је вила комплетно реновирана и опремљена скупоценим намештајем о трошку Министарства одбране ?
– Да ли су за ову намену средства планирана буџетом и да ли је све прошло тендерску процедуру ?
– И најзад, да ли је све ово тачно, да ли смо господине министре због тога штедели, да ли су нам због оваквих привилегија умањене зараде, а како ствари стоје неће се ни повећати ?
– Да ли сте за ово питали ММФ ?
Nasa deca gladuju dok Arape hrane,za nasu decu nema para za Arape ima.Vucicu istorija ce ti suditi bices upisan crnim slovima u udzbenicima kao saucesnik u islamizaciji Evrope.Nasi nesrecnici spavaju po parkovima dok se Arapima spremaju kasarne da im bude ugodno.I sto je najzalosnije covek koji je vikao 100 muslimana za jednog Srbina je sada najveci prijatelj i jedan od glavnih srafova u sistematskoj i planskoj islamizaciji Evrope.
Eee neka ubije 100 muslimana ako moze bog ce ti vrati duplo
Sad za jednog muslimana ce poginuti 100 srba
Ima neko neki kontakt da im uplatim neke novce ?!