Синдикати ће тражити повећање минималне цене рада од 10 до 15 одсто, каже за Н1 Слободан Лаловић из Савеза самосталних синдиката Србије, истичући да то није довољно, али да је реално да привреда то издржи. Небојша Атанацковић из Уније послодаваца, с друге стране, поручује да без олакшица државе, минималац не може да расте више од шест одсто.

Лаловић подсећа на раније изнети циљ да минимална цена рада у наредне две до три године достигне ниво минималне потрошачке корпе која је тренутно око 37.000 динара. Међутим, и за такву потрошачку корпу каже да је “вређање интелгиенције” и “нешто што реално не постоји”, јер никако не покрива основне месечне потребе трочланог домаћинства.

“Ако је вама минимална цена рада у нивоу оних који су социјални случајеви, онда имамо проблем. Потрошачка корпа има везе са стварном потрошњом код највећег сиромаха. То значи да је Србија ужасно сиромашна. Србија шампион у нечему у чему не би требало да буде шампион – у социјалној неједнакости. У овом тренутку око 100 породица има четвртину укупног прихода свих нас. Просечну плату од 54.000 динара не оствараје 70 одсто запослених”, упозорава он.

Реално је, додаје Лаловић, да синдикати у преговорима затраже повећање минималца за 10 до 15 одсто што би, према његовом мишљењу, привреда могла да издржи. Подвлачи, међутим, да је то и даље “апсолутни минимум који не обезбеђује елементарну егзистенцију”.

дан уживо слободан лаловић небојша атанацковић Извор: Н1
Атанацковић с друге стране, понавља своју оцену да Србија културолошки јесте Европа, али да јој је привреда афричка, те да се не може делити нешто што није створено.

“Ако предвиђамо раст БДП-а 3,5 одсто и да инфлација неће бити виша од 1,5 одсто – пет одсто би било реално повећати трошкове запослених. Можда може и шест одсто, то је реално у односу на могућности”, објашњава он.

На значајнија повећања може се ићи уколико послодавци добију одређене компензације у односу на Владу, односно државни буџет, додаје Атанацковић.

“У реду је да повећају 10 одсто, али не да 10 одсто више добије и буџет. Мора на неки начин да се добије компензација од Министарства финансија. Најбоље би било кад би се укупно давање за порезе и доприносе са 63 одсто, спустило испод 60 одсто”, сматра он.

Атанацковић истиче и да без привредног раста од пет, шест или седам одсто, Србија неће моћи да стигне ни своје суседе код којих већ сада одлазе наши радници, јер добијају боље услове.

Лаловић примећује да нико не говори о људима, а привреда “може да се слика ако нема људи да праве паре”. Жестоко критикује уверење да ће тржиште све регулисати и предлаже да се уведе систем гранских колективних уговора којима би се одредиле минималне наднице а не, како каже, да чекамо да нам остану три бравара, па да их онда добро плаћамо.

Н1 Београд