Прича о Српском медијском закону

У овом конкретном случају ради се дипломатској депеши, заведеној под шифром „09Београд791“, доскорашњем строго поверљивом документу, декласификованом у мају ове године, али само за интерну службену употребу државних америчких органа, што из угла америчке дипломатске службе значи да је документ и даље „службена тајна“. Наравно, захваљујући Викиликсу, који нас и даље дозира оваквим „слатким тајнама“, ми смо данас у ситуацији да стекнемо из „прве руке“ увид у стање хаоса владајуће коалиције, које је било евидентно у време манипулативног изгласавања горњег инкриминисаног медијског закона (2009), као и у поделе и политичка мешетарења у оквиру те исте коалиције. И наравно у консеквентне страхове и нелагодност, које су такве српске „парламентарне игре без граница“ изазивале код њихових америчких господара.

…И можда, оно што би у овој причи могло да буде и најважније, овај документ нам индиректно указује на неке појединце из српског режимског врха, који су очигледно на америчком „платном списку“, и чији редовни контакти са америчком амбасадом и њеним дипломатско-конзулаторним представницима (читај обавештајцима) далеко превазилазе оквире неформалних односа. Ако уопште могу и да постоје „неформални односи“ између српских званичника и парламентараца, који су положили заклетву на верност свом парламенту и народу, и страних дипломатско-конзуларних званичника, из чијих канцеларија и резиденција ови претходни не избивају!? Но кренимо редом…  

У уводном делу извештаја, американци истичу да Г17 покушава да прогура кроз Скупштину контраверзни медијски закон, користећи се претњама и уценама. Такође наводе да су се и две највеће новинарске асоцијације оштро успротивиле таквом закону. Они истучу да је „Динкићев“ медијски закон, тако лоше написан и „широко дефинисан“ да аутоматски дозвољава злоупотребе и произвољна тумачења, и посебно наглашавају да је изгледа урађен да омогући лако укидање и затварање мањих, мање финансијски моћних медија (и традиционално опозиционих)!?

Поред манипулација са медијским законом од стране владајуће коалиције и либерала, Американци наглашавају потребу спречавања превремених избора у Србији, и ту „скидају капу“ Тадићевој владајућој коалицији и ЛДП-у. Посебно је проблематична њихова следећа тврдња,  коју овде преносимо у изворном облику: 

„Иако влада наставља да ради у стању конфузије, такав хаос је много пожељнији него алтернатива у виду нове владе коју би формирала „националистичка партија“ (они овде под националистима сматрају СНС и ДСС). Влада и ЛДП који су постигли договор су учинили све у њиховој моћи да то спрече. Иако ситуација изгледа нерешива, нови избори су мало вероватни. Неутољиви српски апетит за драматизовањем и способност толерисања хаоса, праве од оваквих „излива“ попут кризе медијског закона, радије правило него изузетак“.

Али оно што у наставку каже отправница дипломатских послова америчке амбасаде Џенифер Браш, превазилази све норме дипломатског и цивилизованог понашања, и по аутору садржи све елементе кривичног дела увреде. Госпођа Браш наиме говори о председнику ДСС-а Др Војиславу Коштуници, у  веома увредљивом контескту:

„На крају, проспект Николића и његових „напредњака“, подржаних од стране НОСФЕРАТУА- бившег председника владе Војислава Коштунице, је резултирао у одлучност владајуће коалиције да се сачува у целини, а не да се распадне.“

Да добро сте прочитали, госпођа Џенифер Браш овде назива Др Коштуницу вампиром Носфератуом, и то у једном тотално „неиспровоцираном“ контексту. Такав речник је комплетно неприхватљив у модерној дипломатији, и увредљив не само за господина Коштуницу, већ и за све грађане Србије, који подржавају његову политичку опцију. Ја бих додао увредљив и за све друге родољубиве грађане, јер је Др Коштуница овде, из неких недокучивих разлога, означен као симбол српског национализма… 

ОТПРАВНИЦА БРАШ ИНСИСТИРА ДА СЕ РАСИМ ЉАЈИЋ КАО „ИЗВОР“ ИНФОРМАЦИЈА ЗАШТИТИ У ДЕПЕШИ! РАСИМ АГЕНТ?

У наставку депеше, Американци су забринути, не толико садржајем медијског закона, мада им (као представницима „највеће демократије“ на свету) такав закон очигледно диже косу на глави, колико су забринути због могућности распада Тадићеве владајуће коалиције. У депеши се наводи да им је већ више министара из српске владе „скренуло пажњу“ да је Медијски закон озбиљно уздрмао коалицију, посебно због „нелагодности“ СПС-а са истим.

Овде је посебно интересантан детаљ у коме отправница Браш описује свој разговор 31 јула 2009, са министром Расимом Љајићем, у коме он „цинкари“ неке детаље кризе владајуће коалиције у вези горњег закона, и где он за то директно окривљује Млађана Динкића и његову Г17 партију. Љајић упозорава Американце да ако ова влада (у којој је и он члан) падне, онда ће на власт доћи националисти, по њему у виду Српске напредне странке, а то се (по Љајићу) да закључити по недавним локалним изборима где је СНС постигао велики успех. Љајић такав сценарио назива „катастрофом“. 

У овом делу извештаја отправница Браш је направила забелешку иза Љајићевог имена: “protect”- заштитити, што упућује на то да је за американце господин Љајић, по њиховој дипломатско-обавештајној класификацији: поверљиви „извор“, или сарадник (други примерни изрази би такође били: агент, шпијун, ухода, итд). Збиља, за кога ви то радите господине Љајићу?

У наставку извештаја отправница Браш такође наводи детаље „поверљивог“ разговора између ње и министра Дачића, који је такође забринут око проспекта пада владе (у којој је он такође члан), и који се госпођи Браш жалио на притиске којима је изложен од стране Динкића, за кога је нагласио да је он (Динкић) написао инкриминисани медијски закон. Дачић се жали отправници Браш како Динкић врши притисак на СПС да прихвати тај закон. На крају Дачић признаје Брашовој да је попустио пред Динкићевим притисцима, тако што је направо „компромис“, односно да му је обећао да ће се СПС суздржати од гласања како би омогућио усвајање тог закона који треба да сачува владајућу коалицију. Дачић у свему томе посебно хвали ЛДП, Чеде Јовановића, наглашавајући да су они највише помогли да „властољубиви“ Динкић остане у коалицији. Дачић такође наглашава да су се на тај начин спасили од великог зла у виду српских националиста. Он овде не драматизује толико као Љајић, и проспект победе СНС-а само назива „грешком“!

                                                                                                                                                           

У поглављу се наглашава да су две водеће новинарске организације (НУНС и УНС) у Србији веома оштро напале овај недемократски закон, нарочито у контексту превисоких новчаних казни за „клевете“, као и предуслова за издавање дозволе за рад медија, условљавањем полагања високог новчаног депозита. Што ће по критичарима закона евентуално довести до затварања скоро свих „малих“ медија (који су по дефиницији опозициона гласила). Американци су такође критични на одредбу закона у којој практично нема прецизне дефиниције „клевете“. Госпођа Браш је те очигледне мањкавости овог закона описала следећим речима:

„Такви захтеви (новчане казне) би били веома тешки, ако не и немогући, за „мале“ медије, и након изрицања прве казне, они би већ били „избачени на улицу“. И не само то, овај закон веома широко дефинише појам „клевете“, што у пракси значи да новинари чак и не могу да знају какве врсте изјава су кажњиве по овом закону. Критичари су такође нагласили да је овај закон ван свих стандарда ЕУ, и да као такав ће морати свакако да се мења у време евентуалног прикључења ЕУ.“
ЗАКЉУЧАК: ЗАРАД ОПСТАНКА РЕЖИМА ЖРТВУЈУ СЕ СВЕ МОРАЛНЕ НОРМЕ И ДЕМОКРАТСКИ СТАНДАРДИ…

На крају овог документа, отправница Браш наводи да су интересе демократије, у овом случају, очигледно надвладали политички интереси, те она овде цитира неке чланове владајуће коалиције, који елаборирају у својим јавним изјавама зашто стављају политичке изнад моралних норми…

Сузана Грубешић из Г17 је изјавила да ће се (упркос недемократским и неморалним стандардима) Медијски закон усвојити 31 августа 2009 у Скупштини, како је то „договорено“ са ДС и ЛДП. Док су Зоран Остојић и неки чланови ДС наводно покушавали да обаве „консултације“ са Саветом Европе, да би на крају ипак беспоговорно усвојили инкриминисани Медијски закон…

Американци у овом делу извештаја описују Тадићеву владу као веома „крхку“, и изражавају своју забринутост да би у случају распада владајуће коалиције у Србији на власт дошли „националисти“ (читај патриоте). Они такође не бирају речи да опишу „српске политичаре“ као оне који уживају у хаосу као животном стилу, и да ће такав драматичан животни стил вероватно постати норма до краја њиховог мандата. Другим речима, описују српску хаотичну политичку сцену, као нешто сасвим нормално за наше балканске стандарде!?

Завршни пасус у овој дипломатској депеши је такође по много чему контроверзан, јер у њему се константује да је живот у Србији економски неподношљивији за све више грађана, али се та негативна процена овде користи у позитивном (политичком) контексту (за американце и Тадићев режим), јер ће по њима таква колективна економска криза лакше омогућити изглашавање недемократског медијског закона у Скупштини Србије. По американцима, све више грађана Србије који су доведени у ситуацију да се свакодневно боре за голи опстанак, једноставно ће игнорисати усвајање оваквог „диктаторског“ закона. И били су управу…  

Уосталом прочитајте део овог задњег пасуса у оригиналу, и све ће вам бити јасно:

„Даље пропадање економије ће вероватно искомпликовати скупштински рад у време када се она поново састане, фактор који може да отежа усвајање закона, или у другу руку можда чак и омогући да се такав закон усвоји, у време када се грађани који се боре за властити голи опстанак, једноставно игноришу рад парламента.“

Ова задња реченица је веома значајна, јер у њој нам амерички дипломатски аналитичари нехотично указују: на извор, али и решење нашег националног проблема (живота под споља наметнутом диктатуром)- они овде пластично објашњавају да економски обесправљени појединци ( у нашем случају то су већина грађана Србије) олако препуштају своју политичку судбину у руке владајуће олигархије, иако могу све то лако да промене само једним „гласачким листићем“…  

Референца: http://wikileaks.ch/cable/2009/08/09BELGRADE791.html