Ниш-Уколико држава Србија по преузимању Аеродрома „Константин Велики“ повећа путничке таксе или измени било које уговорне одредбе са Рајанером, ова компанија ће сигурно отићи са аеродрома, а од града Ниша, као уговорне стране, наплатити санкције, оцењује дугогодишњи ваздухопловни стручњак и аналитичар Ален Шћурић.
Шћурић прецизира да није видео уговоре Рајанера са градом Нишом, који иначе важе до 2022. године, али да је пракса те компаније да уговорно предвиди санкције за измене услова летења и да уколико се то догоди „пакује кофере и одлази“. Он каже да је Рајанер због тога „преко ноћи“ већ отишао са 35 аеродрома, од којих су многи већи од нишког и при том наплатио значајне санкције.
„Нису тачне тврдње да држава мора хитно да уложи милионе да би се нишки аеродром даље развијао. Одговорно тврдим да је то потпуни спин. Најпре, инвестиције у торањ или навигациону опрему нису инвестиције државе, већ агенције СМАТСА која финансира своју инфраструктуру. Све друге инвестиције у опрему на нишким аеродрому не морају бити веће од четири до пет милиона евра и то за десет година. Цифру од 400.000 евра годишње за те намене већ сада може исфинансирати сам нишки аеродром, без икакве помоћи државе“ – оцењује он за интернет портал Јужне вести.
Шћурић наглашава да је нишки аеродром већ сада самоодржив и да је најновији раст путника од 28 одсто годишње „више него реалан“.
„Уколико би Виз ер на нишком аеродрому базирао један, па потом још један свој авион, јер таква је пракса компаније када је задовољна порастом броја путника, онда ће нишки аеродром достићи милион путника годишње знатно брже него у року од десет година“ – процењује он, додајући да је такође реално да авион базира и Рајанер.
Он каже да лимитирање путника на нишком аеродрому, које је, према доступним подацима, предвиђено уговором о давању концесије за београдски аеродром „Никола Тесла“ француској компанији Ванси ерпорт, са становишта струке „нема никаквог смисла и није реално, рационално и потребно“.
– Предлог да нишки аеродром пређе у власништво државе, са позиција струке, а по свим основама – финансијском, струковном, саобраћајном, организацијском, треба одбацити. При том, да се разумемо, има перфектних примера где је држава власник малих регионалних аеродрома, али само под јасно дефинисаним циљевима и гаранцијама. Дакле, не би био смак света да нишки аеродром пређе у државно власништво, али само ако држава да гаранције да ће се нишки аеродром даље развијати – каже он.
Ресорна министарка Зорана Михајловић претходно је казала да је у инфраструктуру нишког аеродрома потребно што пре уложити до 10 милиона евра „да би он уопште опстао“, односно још 15 милиона евра да би био конкурентан са аеродромима у региону.
Према доступним подацима, уговором о концесији за београдски аеродром предвиђено је да сви аеродроми у радијусу од 230 километара од београдског не смеју да пређу милион путника годишње све док „Никола Тесла“ не укњижи 12 милиона оних који лете преко Београда. Уколико нишки аеродром „нарасте“ преко те цифре, држава ће бити у обавези да Вансију плаћа пенале или му продужи уговор у концесији. Уговор о концесији за београдски аеродром није објављен.
Одборници „под присмотром“
Нишки одбори десет странака најавили су да ће подржати протест грађана Ниша за одбрану аеродрома који је заказан за среду, 25. априла, у 18 часова на централном тргу Краља Милана у Нишу.
На сајтовима Иницијативе „Не дамо нишки аеродром“ и Удруженог покрета слободних станара, који је чланица Иницијативе, објављена је и листа одборника Скупштине града, са њиховим фотографијама и биографијама. Уз име сваког од њих наведено је само једно питање: „Гласао за или против поклањања нишког аеродрома“. Списак свих одборника може се наћи на сајту „нишлије.рс“.
З.Миладиновић, Данас.рс
