Протест којим су грађани овог месеца блокадом саобраћаја широм Србије изразили незадовољство због поскупљења горива окарактерисан је као непрописно паркирање или ометање саобраћаја, и то махом за учеснике протеста са чела колоне, сведоче прекршајни налози који ових дана пристижу на адресе широм Србије.
Овакав потез власти има за циљ да застраши грађане којима Устав гарантује право на јавно окупљање и негативно ће утицати на степен слободе у друштву, кажу у Комитету правника за људска права (YУЦОМ). “Свакако да би било добро за цело друштво да се барем један број грађана побуни и изнесе своју одбрану пред судом”, сматрају у YУЦОМ-у.
Тачан број позива грађанима који су учествовали у јунским блокадама да се јаве у полицијску станицу и изјасне о прекршају, као и број прекршајних налога по Закону о безбедности саобраћаја на путевима је непознат, али примера из неколико општина у Војводини сведоче да позиви стижу на адреси десетина оних чији су аутомобили били на челу протесних колона или изложени фотографисању од стране припадника полиције.
Позив да се јаве у полицијску станицу и изјасне ко је на дан блокаде управљао њиховим аутомобилом стигао је до сада на адресе десетак грађана општине Србобран и исто толико у општини Врбас.
“Блокирали смо саобраћај на сат времена, у два наврата на две локације у Врбасу. Полиција је била присутна и никаквих проблема није било. Чак су нам и полицајци рекли да је све уреду док је протест миран. Били смо свесни да фотографишу и снимају аутомобиле. Тек десет дана касније, стижу нам позиви. Без неког јасног реда. Неки су добили за први дан, неки за други. Неки нису. Људи су збуњени и огорчени. Поставља се питање да ли је боље да платимо одмах што значи половину казне и заувек заборавимо јавно изражавање незадовољства у овој држави или треба сваки појединац да крене у битку за право свих грађана на јавно окупљање”, каже један од грађана Врбаса који је добио позив да се у року од осам дана јави у полицијску станицу и изјасни о прекршају.
“Разлога за незадовољство има где год погледате”
Више десетина возила блокирало је магистрални пут Врбас-Кула 9. јуна, а три дана касније пут Кула- Бачка Топола. Десет дана касније на адресе тројице мештана Липара стигли су прекршајни налози за ометање саобраћаја, уз казну од пет хиљада динара из Полицијске управе Сомбор.
Кажу да су се изненадили казном за саобраћајни прекршај, с обзиром да је на блокади 11. јуна интервенисала жандармерија, те да је неколицина приведена у полицију. Тамо су, кажу, дали изјаве да учествују у протесту.
“Зашто нас је полиција привела у станицу, ако смо само направили саобраћајни прекршај? Дао сам изјаву зашто сам у овим годинама дао подршку омладини и изашао са њима на блокаду, а овакве казне су понижавајуће. Одлучили смо да нећемо да платимо и тражимо да суд одлучи јесмо ли саобраћајни прекршајци или грађани који имају уставно право да изразе незадовољство?”, револтиран је 73-годишњи Слободан Рајачић, мештанин Липара, села које од 2013. године одбија да општинском комуналном предузећу преда управљање над водоводом и гробљем које су, тврде Липарчани, изградили од средстава самодоприноса.
Отпор мештана овог кулског села према владајућим структурама кулминирао је на прошлогодишњим изборима за Савет месне заједнице када је листа сеоске групе грађана у трци са оном са именом председника Александра Вучића победила са 11 према 0.
Рајачић каже да су управо Липарчани били најбројнији на протестној блокади, али да цена горива није
једини разлог њиховог незадовољства. “Не мислим ни да су људи у другим селима и градовима у Србији изашли само зато што је бензин поскупео. Разлога за незадовољство има где год погледате и грађани су уморни од свега. Зато се протести нису наставили, али очигледно је да власт жели да се обезбеди за убудуће. Да више сиротињи не падне на памет да изађе на улицу”, каже пензионер из Липара.
Да прекршајне казне имају за циљ пре свега да застраше грађане и спрече будућа јавна окупљања, сматра и Милан Филиповић из YУЦОМ-а.
“Устав Републике Србије грађанима гарантује право на јавни скуп, а Закон о јавном окупљању не предвиђа никакве санкције осим оне за организатора скупа уколико не поступе по налогу полиције да прекину окупљање и разиђу се. Ни сам Закон о јавном окупљању од 2016. године није усклађен са Уставом јер налаже пријављивање скупа. То значи да је створен основ да од воље актуелне власти зависи да ли ће одобрити неки јавни скуп. Раније смо имали ситуације да се учесници протеста кажњавају за ремећење јавног реда и мира, на пример због буке, али је Уставни суд заузео став да такве пресуде нису у складу са правом грађана да се окупљају. На мишљење Уставног суда се чека дуго, а то је једини пут да се и у овом случају докаже право грађана”, каже Филиповић за ВОИЦЕ.
А до тада, на грађанима којима су изречене прекршајне казне је одлука да ли ће исту платити или покушати да судским путем истерају правду.
Сузбијање протеста прекршајним поступцима
У YУЦОМ-у за ВОИЦЕ кажу да је последњих година покренут значајан број прекршајних поступака против учесника различитих протеста у Србији и да таква пракса негативно утиче на грађанске слободе. С друге стране, тек мали број поступака добио је свој судски епилог. Према истраживању спроведеном у Нишу, Београду, Новом Саду и Крагујевцу, највише прекршајних поступака покренуто је против учесника протеста Не давимо Београд и Против диктатуре. У више од 30 судских поступака донето је шест одлука, углавном ослобађајућих или застарелих.
“Не верујем да је намера државе да све те прекршајне казне стигну пред суд или да грађани иду у затвор. Циљ је да се грађани застраше. Свакако да би било добро за цело друштво да се барем један број грађана побуни и изнесе своју одбрану пред судом. Тиме брани право свих. Међутим, у питању је велики број појединаца и свако ће донети одлуку за себе”, објашњава Филиповић.
Ранка Иваноска (ВОИЦЕ)
