Кукуруз би могао да се опорави под условом да падне од 90 до 120 литара кише по квадратном метру – процењује је Милисав Стојаковић, руководилац Одсека за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду
Дилеме нема – суша је знатно успорила раст и развој јесењих пољопривредних култура. Веће количине падавина потребне су свим биљкама, сагласни су стручњаци, посебно када се има у виду чињеница да су резерве воде у земљи мале.
Ипак, у најтежој ситуацији је кукуруз, којим су, традиционално већ, засејане највеће површине обрадивог земљишта. И мада се ситуација разликује од региона до региона, подаци говоре да је том пољопривредном културом засејано, у просеку, око 50.000 хектара у сваком крају. Укупне површине под кукурузом крећу се око милион хектара, што је нешто мање него преходних година. Без обзира на то кукуруз и даље доминира у сетвеној структури и требало би да донесе и највеће приходе, па су разумљиве стрепње произвођача. Да је страх ратара оправдан о томе сведоче процене пољопривредних стручних служби, према којима кукуруз споро напредује.
– У овом тренутку тешко је са већом прецизношћу прогнозирати какав ће принос кукуруза бити. Просечан род би могао да се креће око 4,5 тоне по хектару, при чему треба имати у виду да су њиве поред великих водотокова какви су реке Сава, Дунав, Морава и Тиса, у бољој кондицији. Нећу претерати ако кажем да се чак 50 одсто ораница под кукурузом суочава са великим дефицитом воде. Ипак, охрабрујуће делује чињеница да би ова ратарска култура могла да се опорави под условом да падне од 90 до 120 литара кише по квадратном метру – процењује је Милисав Стојаковић, руководилац Одсека за кукуруз Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Недостатак падавина у периоду вегетације кукуруза креће се, у просеку, око 200 милиметара, а тренутни дефицит влаге већ сада премашује поменуту количину, па су процене да ће овогодишњи род кукуруза бити преполовљен у односу на прошлогодишњи. Зато је произвођачима, који за то имају могућности, саветовано да наводњавају кукуруз у јулу и августу. Мале количине снега у зимском периоду, изостанак кише у пролеће и дуго, сушно лето фактори су који су највише утицали на смањење приноса јесењих усева.
– Не може се још увек поуздано прогнозирати како ће се кукуруз даље развијати. Има подручја где је ова биљка у доброј кондицији, али и супротних примера. Најгоре су прошли ратари који су после измрзавања пресејали усеве, као и они где није обављена квалитетна обрада земље и дата прихрана. Ове године ће, по висини приноса, у предности бити хибриди из ране групе зрења. У целини гледано, кукурузним пољима би добродшла киша, али кукурузу који је већ пожутео а да претходно није формиран клип, не би помогло ни 50 литара кише по метру квадратном. Неки произвођачи неће имати кукуруз ни за силажу и они га тарупирају – оценила је после обиласка ораница у Средњој Бачкој, Драгана Латковић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Рана и сиромашна жетва
– Последице суше биће катастрофалне. Кукуруз је низак, сав се увио, а сунцокрет је на метар и нешто висине избацио главице. И све указује на то да ћемо имати рану и сиромашну жетву. Не надамо се ни доброј цени. Уосталом, када година овако подбаци, не помажу ни високе откупне цене – коментарише Мирослав Главашки, директор ЗЗ “Бечеј”.
Сунцокрет најбоље одолева суши
Недостатак влаге не прија ни соји, чије су стабљике ниже а на више локалитета регистровано је и жутило доњих листова. За разлику од соје сунцокрет има шансе да се “извуче”. Ипак, киша би добро дошла и тој уљарици која, иначе, најбоље подноси сушу. У противном, дакле уколико се сушни период настави, приноси соје, али и сунцокрета, могли би да буду нижи од просека, процењују стручњаци.
Мирослав Пудар, Данас.рс
