Припадник клана Дарка Шарића из затвора у послу са мини хидроелектранама

Милош Пандрц, осуђен за шверц дроге као припадник клана Дарка Шарића, из затвора је постављен за заступника фирме која је изградила хидроелектрану Вировци у Босилеграду. Локацију и неке дозволе за електрану продала им је фирма која се доводи у везу са Љубишом Бухом Чуметом. Вировци су једна од шест малих хидроелектрана за које Министарство заштите животне средине тврди да су незаконито добиле грађевинске дозволе.

Док су се крајем 2018. возили уским путевима Босилеграда, уз границу са Бугарском, тражећи погодно место да фотографишу оно што је од природе остало, новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) наишли су на посечене врбе и уништена речна корита.

Христов Ботју из оближњег села Доње Тламино за штету криви инвеститоре у мале хидроелектране због чега се са суграђанима буни против њихове изградње у овом крају.

„Ова речица је раније обиловала пастрмком поточаром“, показао је Ботју реку поред пута. „Ми смо голим рукама хватали рибе. Сада их нема.“

Почетком 2019. тамошња еколошка удружења организовала су протест тражећи, између осталог, да се испита како мале хидроелектране загађују животну средину. Локална власт, предвођена Владимиром Захаријевим, председником општине Босилеград, одговорила је истовременим контрапротестом – правдајући инвеститоре, који су на територији Босилеграда изградили четири мини хидроелектране и граде још толико.

Општинска управа имала је свој удео у томе. У Општини су између 2010. и 2013. године издали грађевинске дозволе за шест малих хидроелектрана – Вировци, Река 1, Бистар, Брањовица, Тламино и Градиште.

На основу дописа Ботјуа, почетком 2018, представници Завода за заштиту природе изашли су у контролу завршених и хидроелектрана у изградњи. Том приликом су утврдили да наведене хидроелектране немају неопходне услове заштите природе.

У Општини тврде да за изградњу хидроелектрана, према тада важећим прописима, услови заштите природе нису били потребни, јер су били саставни део водних услова издатих од стране Републичке дирекције за воде, наводи се у одговору ЦИНС-у.

Међутим, након обиласка Завода, уследио је надзор инспекције Министарства заштите животне средине, која се у новембру исте године обратила Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, тврдећи да су добијене грађевинске дозволе супротне Закону о заштити природе. Почетком јануара из Министарства су новинарима одговорили да су пријаве Министарства заштите животне средине у раду.

На питање новинара да ли су услови заштите природе били потребни у тренутку издавања грађевинских дозвола, из министарстава нису одговорили до објаве текста.

Завод је утврдио још неправилности. Док су на неким хидроелектранама рибље стазе, које би требало да омогуће слободан проток рибе, затворене дрвеном преградом, приликом изградње једне хидроелектране уклоњена је вегетација крај реке.

„Деградација обале има последице по читав екосистем”, рекла је за ЦИНС Јелена Чанак Атлагић, истраживачица на Институту за биолошка истраживања. Она је додала да се преграђивањем рибљих стаза омета природно кретање, храњење и размножавање рибљих врста.

„Уништавање станишта може узроковати потенцијални нестанак рибљих врста које су од значаја локалној заједници за туризам и рекреативни или спортски риболов, а то даље може да има економске последице – мање риболовног туризма, мање новца”, објаснила је Атлагић.

У посао из затвора

Измештене из насеља, хидроелектране Босилеграда, једне од најсиромашнијих општина на југу земље, надовезују се једна на другу, остављајући уз реку ред дугих пластичних цеви. Једна од њих, можда и најлепша од свих, електрана Вировци, налази се близу заштићеног резервата природе Јарешник, шуме ретког црног бора на Дукат планини. Грађевинска дозвола за њену изградњу нашла се међу оспоренима од стране инспекције Министарства заштите животне средине.

Вировце је изградила фирма ВС Енергy 2015. коју је у Врњачкој Бањи основао Славко Пандрц.

У разговору са новинаром ЦИНС-а, Пандрц је тврдио да, у моменту издавања спорне грађевинске дозволе, услови Завода нису били потребни.

На питање зашто није ставио примедбу на записник инспектора када је имао могућност, Пандрц је одговорио да није хтео да се дописује, као и да сва документација постоји у Општини Босилеград.

Славко Пандрц донео је приликом оснивања фирме још једну одлуку – да у нови растући бизнис у Србији уведе и свог сина, Милоша Пандрца, некадашњег члана групе Дарка Шарића.

Милош је био оптужен заједно са братом Марком да је као члан организоване криминалне групе учествовао у шверцу кокаина на територији Јужне Америке 2008. и 2009. године.

Један од планова групе био је да више од две тоне кокаина, упаковане у гумене балоне и сложене у торбе, превезу до Уругваја па помоћу прекоокеанског брода до Европе. Ипак, оно што чланови ове криминалне групе нису знали је да су све време били на оку америчких и српских служби. У ноћи 15. октобра, у луци Санта Луциа близу Монтевидеа, главног града Уругваја, полиција је упала на брод натоварен кокаином.

Мала хидроелектрана надомак Босилеграда

Убрзо ће се испоставити да је овај догађај само део шире акције назване „Балкански ратник“, у циљу заустављања групе која се бавила шверцом дроге, а коју су чинили српски и црногорски држављани на челу са Дарком Шарићем.

Милош Пандрц, као члан овог клана, ухапшен је недуго након заплене у Уругвају, да би се три године касније, 2012, нагодио са тужилаштвом и признао кривицу. На основу тога, осуђен је на десет година и шест месеци затвора, а одузета су му два стана у Београду и аутомобил.

Године су пролазиле и Пандрц би можда остао заборављен у мору скоро свакодневних афера и уличних обрачуна криминалаца, да 2015. године није одлучио да се укључи у послове са малим хидроелектранама.

Милош је постављен за једног од директора ВС Енергy 2015, без обзира што је у то време и даље служио затворску казну. Из затвора ће бити пуштен тек годину дана касније, на основу решења Вишег суда којим му је дозвољен условни отпуст.

Славко је за ЦИНС рекао да је Милоша поставио за директора јер му је син, те да планира да сав посао остави наследнику, који – иако званично више није у фирми – и даље управља послом.

Милош је после годину дана рада хидроелектране напустио фирму, а њено седиште је пребачено на Нови Београд.

Новинари ЦИНС-а нису успели да ступе у контакт са њим до објаве текста.

У 2017. години, када је званично почела са производњом струје, електрана Вировци је Пандрцима донела нешто мање од три милиона динара из државног буџета.

ЦИНС је раније писао да је највећи део новца за откуп струје из малих хидроелектрана претходних година уплаћен ЕПС-у и фирмама повезаним са кумом Александра Вучића, Николом Петровићем.

Везе са Чуметом

Документа која је прикупио ЦИНС показују да су земљиште и грађевинска дозвола за изградњу мини хидроелектране Вировци купљена од фирме Пуре Енергy 2012, чије се власништво доводи у везу са некадашњим шефом сурчинског клана, Љубишом Бухом Чуметом.

Њих је, каже Славко Пандрц, добио као компензацију, јер му је Пуре Енергy 2012 остао дужан новац за изградњу мале хидроелектране Градиште, коју је градила његова грађевинска фирма Пандрц комерц.

„Од зла дужника добра коза и без јарета. Ја сам требао шта, да не узмем то него да немам ни паре ни јаре. Ми радимо компензацију, то је цела поента. Не бих ни ушао да није било њиховог дуга према мени”, објаснио је.

Љубиша Буха је познат и као први сведок сарадник у случају убиства премијера Србије, Зорана Ђинђића, и на суђењима припадницима земунског клана. Буха је од 2015. године у затвору због претњи и напада на телохранитеље бивше супруге Иване Туловић, угрожавања сигурности полицајца који ју је обезбеђивао, као и ометања истраге у том случају. Крајем 2017. године је осуђен на још 16 месеци затвора и новчану казну због претњи тужиоцу који је против њега водио поступак за фалсификовање.

Иако се о Бухиним пословима доста писало, он се у тим фирмама није појављивао лично. Једна од њих је и компанија Леин из Бања Луке.

Власници ове фирме су званично Жељко Лалушић и Бухин адвокат, Душан Васовић. Васовић је у Србији познат јер је 2005. године приватизовао Предузеће за путеве Ваљево, за које се такође сумња да је прави власник Буха. Ивана Туловић је у јавности неколико пута изјављивала да је реч о компанијама које је њен некадашњи супруг контролисао – последњи пут 2017. када је Леин у Републици Српској купио Рудник боксита Сребреница.

Душан Васовић рекао је да није у могућности да разговара са новинарима ЦИНС-а због приватних проблема.

Кроз сувласништво у фирми Пуре Енергy 2012, Леин је Пандрцима продао земљиште и грађевинску дозволу за изградњу хидроелектране Вировци 2015. године. То је изведено кроз продају МХЕ Вировци Пандрцовој ВС Енергy 2015. Из уговора до ког је ЦИНС дошао се не види колика је вредност овог посла већ је само наведено да ће то бити утврђено посебним документом, а да може бити измирено и пребијањем дуга.

Међутим, продаја Вироваца није била једина добит Леина у области малих хидроелектрана.

У Босилеграду, Леин је са пословним партнерима у једном тренутку био у поседу дозвола и земљишта за изградњу малих хидроелектрана на 24 локације.

Од 2010. већина локација била је у власништву фирме Бест Енергy Систем 2010, на челу са директором Ненадом Новаковићем, а у наредним годинама у власништво ове фирме ушле су Леин и друге иностране компаније.

Шематски приказ фирми у послу са МХЕ 

(Увећајте шему кликом на црни правоугаоник у доњем десном углу)

Новаковић је 2003. године предводио конзорцијум који је купио у приватизацији Предузеће за изградњу путева Ниш, победивши на аукцији Чуметов Дифенс роуд. Конзорцијум је поред Новаковића чинио и Мило Ђурашковић, који је касније оптужен заједно са Мирославом Мишковићем за утају пореза.

На једној од локација налази се хидроелектрана Градиште, коју је Пандрц градио, а којој је између 2014. и 2017. године за произведену струју држава исплатила више од сто милиона динара. Леин је до прошле године био један од власника ове хидроелектране.

(ЦИНС)