Притисак ЕЦБ не мења ставове Грка

Атина – Потез Европске централна банке (ЕЦБ) да појача притисак на Грчку и поскупи њена задуживања званична Атина је окарактерисала као „својеврстан политички притисак” и поручила да такав „метод лобирања неће имати много утицаја на финансијски систем Грчке и ликвидност банака”.

Одлука ЕЦБ да од 11. фебруара више не прихвата грчке обвезнице као колатерал за позајмице комерцијалним банкама изазвала је поскупљење грчког приступа финансијским ресурсима. Упркос томе, грчко министарство финансија тврди да то неће негативно утицати на даљи развој у финансијском сектору нити на намере Атине да настави преговоре са међународним повериоцима да се направи прелазни споразум, а Грчкој остави времена и фискалног простора да спроведе замишљене промене и обнови привреду.

У саопштењу министарства се поручује да влада грађанима гарантује економску и социјалну стабилност и да неће поклекнути под било каквим притисцима са стране.

У седишту ЕЦБ у Франкфурту одлука је представљена као начин да се Атина изолује све док не постигне нови споразум око мера реформи. Тиме се практично, како преносе овдашњи медији, сав терет пребацује на Атину и централну банку Грчке која сада мора да финансира банке.

Како пише лист „Катимерини”, грчке банке могу да дођу до средстава преко европског програма хитне помоћи за ликвидност (ЕЛА), који је под контролом грчке централне банке, с тим што су трошкови за банке много виши – 1,55 одсто камате у односу на досадашњих 0,05 процената на кредите ЕЦБ.

Осим тога, грчка влада је одбацио захтев Берлина, који је кроз саопштење немачког министарства финансија, од Атине тражио да одустане од својих захтева да се преговора о другачијој отплати дуга и да остане верна обавезама из претходног споразума са повериоцима. Званична Атина истиче да се то не уклапа у планове и обавезе нове владе и обећања дате народу, и да нимало не доприноси идеји о потреби обнове привреде и економског раста као приоритета кабинета Алексиса Ципраса.

У изворима блиским влади прецизира се да је немогуће прихватити немачке прелога да се даље смањују пензије и спроводе сурове мере штедње на које је пристала претходна влада. Истовремено, изражава се спремност али и нада да ће преговори бити продужени и пронађено заједничко и за све прихватљиво решење.

Потез ЕЦБ био је и тема разговора и у парламентарним групама одмах после полагања заклетве нових 300 посланика грчког парламента у којем Ципрасова влада има подршку 162 посланика. У тренутку заклетве, пред архиепископом Јеронимусом нашао се овог пута и Ципрас, али за разлику од осталих није примио благослов као ни приликом полагања премијерске заклетве када је захтевао изостанак верског обреда. Сви посланици Сиризе и Комунистичке партије положили су само грађанску заклетву.

„Грчка више није убога земља који ће да слуша диктате са стране, већ партнер који ће поштовати правила игре али који у исто време очекује да се уважава воља народа”, поручио је Ципрас у свом првом обраћању у парламенту.

Он је истакао да је за само десет дана влада пружила народу наду, а на међународном плану постала,како је рекао, „полазна тачка у разговорима о досадашњој политици економског апсурда заснованог искључиво на мерама штедње, али не и привредног раста”.

„Грчка сада има свој глас, своје место у преговорима на којима жели да се коначно опозове `тројка` и оконча политика застоја”,изјавио је Ципрас и подсетио да у и изван Грчке има оних који мисле да би „народ и даље требало да буде у улози лабораторијских животиња на којима се испробавају варварске мере”.

Нови парламент на чијем је челу жена, проверени Сиризин кадар Зое Константинопулу, има 134 нова члана који су се први пут нашли у посланичким клупама, много младих људи –међу којима и 69 жена.

Посланици ће имати много посла око нових закона који ће се по хитном поступку наћи на разматрању, а тичу се повећања „минималца” на 741 евро, враћања на посао незаконито отпуштених државних службеника, низ пореских прописа који треба да олакшају куповину прве некретнине… Такође, по убрзаном поступку мора да се ставе на гласање кандидатуре за председника Грчке јер Каролосу Папуљасу мандат истиче 13. марта.

————————————————————

Путин позвао Ципраса у Москву

Атина – Премијер Ципрас добио је позив руског председника Владимира Путина да што пре посети Москву и да са домаћинима разговара о јачању билатералне сарадње и економским проблемима. У телефонском разговору Ципраса и Путина било је речи о судбини гасовода, европским и међународним проблемима. Како преносе грчке агенције, истакнута је спремност да се конструктивно сарађује у свим областима које могу да допринесу успешнијем решавању европских и светских проблема.

Атина је одбила директну финансијску помоћ Русије и уопште нова задуживања, али је јасно ставила до знања да је јако заинтересована за јачу и бољу економску сарадњу са Москвом. Такође, поручила је да неће омекшавати свој став када је реч о евентуалним новим санкцијама против Русије због ескалације кризе у Украјини. Како је то изјавио министар одбране Панос Каменис, „Грчка остаје верна НАТО-у, Европи –али и Русији!”