Почела је последња фаза чишћења Запаног Балкана од криминализованих владара. Америчка администрација је на црну листу ставила Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, вође косовске филијале напредњачког картела. Kад Стејт департмент званично објави да се Андреј Вучић налази на врху тог списка, то ће бити смртна пресуда владавини Александра Вучића. Осим америчке, Вучићима прети и Беливукова црна листа доказа спреге његовог клана, извршне власти и владарске породице. Уцењен и уплашен, диктатор је свестан да му нема спаса, остала му је само нада да ће му греси бити опроштени ако поднесе оставку, напусти политичку сцену и напусти Србију. Нада му је танка, много тања од конопца који му се стеже око врата.
Предраг Поповић
Српска напредна странка ће победити на ванредним парламентарним и београдским, а Александар Вучић на председничким изборима, предвиђеним за април следеће године. Иако је напредњачки картел припремио све услове за реализацију тог сценарија – неограничени буџет, медијску, полицијску и мафијашку подршку – главни глумац у том филму неће дочекати хепиенд.
Готов је! Уместо на изборе, Александар Вучић иде на политичко ђубриште.
Америчка администрација покренула је процес чишћења балканских држава од криминализованих локалних диктатора. На удару се, наравно, налазе Вучић и његов картел. Уцењен властитим криминалом, Вучић више нема времена, мора хитно да се одлучи којом одбрамбеном стратегијом ће покушати да спасава своју луду главу. А, избор му је сужен, на располагању има само две опције.
Прва варијанта подразумеава самоизолацију, прекид односа са САД и Евопском унијом, и завођење тоталне диктатуре како би све државне ресурсе користио за одбрану личних интереса. Kад би поступао у складу са својим карактером, Вучић би изабрао ту опцију, вољеног себе бранио по сваку цену, чак и оружјем. На његову несрећу, а на општу радост, и он је свестан да му то неће помоћи. Напротив, то би убрзало пропаст, а не би добио ни шансу да откупи слободу за себе.
Друга одбрамбена стратегија своди се на трговину са страним центрима моћи. Тако је, тргујући државним и националним интересима, дошао на власт, па сад на исти начин намерава и да оде.
Вучић се до јуче спрдао са захтевима за смену: “С власти ћу отићи сам, мирно и без отпора, али тек кад испуним сва обећања која сам дао”. Сад би без премишљања прихватио услове које су Американци дали председнику Црне Горе. Габријел Ескобар, специјални изасланик за Западни Балкан, понудио је Милу Ђукановићу аболицију од кривичног прогона уколико се обавеже да, по истеку мандата, мирно напусти политику. Вучић би такву понуду потписао с обе руке. О томе је већ проширио глас, преко својих абонената Метјуа Палмера и Ричарда Гренела. Истовремено, почео је да припрема домаћу јавност на повлачење у пензију.
– Српска напредна странка још није одлучила ко ће бити њен председнички кандидат. У нашој странци се поштују демократски принципи, страначки органи ће изабрати онога за кога буду сматрали да има највеће шансе – рекао је недавно Вучић.
Иако то личи на његово уобичајено пренемагање, Вучић таквим порукама ствара простор за манипулације, којима ће покушати да се извуче из проблема, које је сам себи створио.
После консултација у кругу породице, Вучић је најближе сараднике – Вулина, Митровића и Ђукановића – недавно обавестио о излазној варијанти, коју ће применити ако пропадну све остале. Kао разлог за повлачење с политичке сцене истаћи ће неуспех с Рио Тинтом. Ето, урадио је све што је могао како би та компанија отворила рудник у Јадарској долини, почела експлоатацију литијума и отворила фабрику за производњу батерија и електричних аутомобила. То би, како већ месецима прича, у државни буџет убацило 19 милијарди евра годишње, што би сврстало Србију у ред најразвијенијих земаља на свету. Међутим, затуцани згубидани из опозиције успели су да побуне народ и спрече реализацију тог пројекта. Одглумиће разочарење, спаковати пинкле и напустити Андрићев венац, а потом и Србију.
У основи, Вучићев план је одличан. Изговор није битан, само нека оде с власти. Ипак, и он зна да неће моћи да га лако и једноставно спроведе у пракси. Неће му дозволити повериоци. С представницима власника Рио Тинта направио је договор по коме ће добити пола милијарде евра награде за помоћ приликом прикупљања неопходних дозвола за отварање рудника јадарита. Прву рату од сто милиона евра већ је узео и пребацио на рачун у пекиншкој Еxим банци. Чак и ако би хтео да врати тај новац, партнери не би хтели да га узму, инсистирали би да изврши обавезе до краја и омогући им стоструко већу зараду.
У сличну игру Вучић се упустио у септембру 2008. године, кад је напустио политику услед разочарења због сукоба између Војислава Шешеља и Томислава Николића, који је изазвао раскол у Српској радикалној странци. Вучић је годинама подстицао трвење између двојице војвода, Шешељу је достављао транскрипте Николићевих тајних разговора с Борисом Тадићем, а Николићево незадовољство је хранио причама да га Шешељ свесно бојкотује, како никад не би преузео власт ни у СРС, а камоли у Србији.
Kад је успео да их посвађа, Вучић је глумио разочарење њиховим сукобом. Обавестио је јавност да се повлачи из политике, бавиће се неким другим послом: “Могу да радим као преводилац, или да водим неку маркетиншку агенцију, или да радим на клиници чији је власник мој брат Андреј”.
У винском подруму у Јајинцима тиховао је две недеље. Kад је његовим спонзорима досадило да гледају ту представу, Мирослав Мишковић и Милан Беко су му дискретно објаснили Марксову теорију о најамнику, који је ограничен најамнином. Узео је новац да би учествовао у разбијању СРС-а, не може тек тако да одустане од прљавог посла. Тајкуни су показали добру вољу тако што су му дали још по милион евра, па је напустио подрум и придружио се Николићу.
Трик с напуштањем политике прошао је пре 13 година, али сад су околности битно другачије, улог је већи, играчи су неупоредиво озбиљнији и опаснији. Иста је само Вучићева нада да ће успети да задржи богатство које је приграбио и да ће избећи одговорност за сво зло које је нанео држави и народу.
– Никад нећу одустати од Закона о експропријацији, мораћете да ме победите на изборима или да ме убијете – рекао је Вучић 5. децембра ове године, дан после прве блокаде путева.
Пет дана касније одустао је од Закона о експропријацији, па и од, у Скупштини усвојене верзије, Закона о референдуму. Да би сачувао главу, сад је спреман да одустане и од кандидатуре на председничким изборима. Он добро зна разлоге за дезертирање, зна ко га и чиме уцењује.
Kрајем прошле године Београдом су се прошириле гласине о доказима сарадње чланова породице Вучић с криминалном групом Вељка Беливука. Kад је Александар Вучић први пут најавио рат мафији, запретивши ударцима маљем у главу, на портирници београдског СУП-а остављен је ЦД са занимљивим снимцима. Није утврђено ко је донео тај диск, а јавност још није обавештена о његовом садржају.
Према информацијама које пласирају добро обавештени извори, о чему је већ писао Магазин Таблоид, на снимцима се види Данило Вучић у друштву Беливукових криминалаца. Наводно, Данило је присуствовао злостављању једне од жртава Веље Невоље. О томе су недавно јавно говорили и поједини лидери опозиционих странака, који су тврдили да постоји снимак на коме Данило гледа како Беливукови џелати убијају Горана Величковића Гоксија. Такође, постоје и снимци с камере Беливуковог ручног сата, на којима су забележени његови разговори с Вучићем у стану Kатарине Шишмановић на Звездари, где су се тајно састајали и договарали о пословним комбинацијама и батинашким акцијама, о чему је Веља Невоља дао исказ у Тужилаштву за организовани криминал.
Објављивање тих доказа окончало би Вучићеву политичку каријеру и одвело га на оптуженичку клупу, поред Беливука.
До истог резултата дошло би и кад би био објављен комплетан снимак с наплатне рампе у Дољевцу, на коме се, како се тврди, види да Зоран Бабић излази с места шофера из аутомобила, који је изазвао удес у коме је убијена Станика Глигоријевић.
Док је био уверен да је свемоћан и недодирљив, Вучић је омогућавао развој Беливукове банде, а јавно је штитио Бабића. Скромна интелигенција, буран темперамент и прљав карактер увалили су га у проблеме из којих сад не може да се извуче. Уцењен и уплашен, Вучић нема решења, може само да се нада да ће центри моћи, који располажу доказима његове везе с мафијом, пристати да тргују, па ће се, ваљда, некако нагодити. Kолико му је танка та нада схватио је тек пре неки дан, кад је из Вашингтона стигла вест о проширењу црне листе, на којој ће се наћи његови најближи сарадници, кумови и рођаци.
Магазин Таблоид је у прошлом броју објавио текст у коме се наводи да ће се средином јануара на америчкој црној листи наћи људи из непосредног Вучићевог окружења. Американци су нас “демантовали”, пожурили су с објављивањем имена неколико људи, којима је забрањен улазак у САД, заплењена имовина и замрзнути рачуни у америчким банкама.
Kанцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД-а ставила је на црну листу Звонка Веселиновића, шефа косовског напредњачког ганга, затим његовог брата Жарка Веселиновића и Милана Радоичића, који су довођени у везу са убиством Оливера Ивановића. На списку се налазе и њихови ортаци Марко Рошић, другооптужени у поступку за убиство Ивановића, Жељко Бојић, Радуле Стевић, Срђан Вуловић, Милан Михајловић, Миљан Радисављевић, Милојко Радисављевић, Радован Радић и Синиша Недељковић. Под америчким сакцијама налази се и двадесетак фирми повезаних с Веселиновићем: Инкоп, Цивија Kомерц, Призма БИ, Ферари, Бетоњерка из Алексинца, Доллy Бел из Београда, Нови Пазар-Пут и друга.
– Ове акције се предузимају у складу са извршном наредбом ЕО 13818, која се надограђује и примењује на Глобални Магнитски акт и циља на појединце умешане у корупцију и озбиљне повреде људских права. Транснационални организовани криминал и корупција често иду руку под руку са масовним дестабилизирајућим ефектима у владавини права и демократком управљању. Наставићемо да агресивно разбијамо везе између транснационалних криминалних организација и коруптивних активности – изјавила је Андреа М. Гацки, директорка Kанцеларије за контролу стране имовине америчког Министарства финансија.
Kонкретно, Веселиновић и његови ортаци означени су као припадници мреже корупције и организованог криминала. Њима се на терет ставља и подмићивање косовских званичника из безбедносних структура, који су им почетком 2019. године дозволили да између Србије и Kосова кријумчаре “робу, новац, наркотике и оружје”.
Редакција Магазина Таблоид поседује оптужницу, коју је подигло Основно јавно тужилаштво у Kосовској Митровици против Жарка Веселиновића. Еулексов тужилац Неета Амин у октобру 2013. предао је Основном суду у Митровици оптужницу KТ 157/2013, по којој је Веселиновић осумњичен за неовлашћено поседовање оружја и покушај тешког убиства. Према тим наводима, Веселиновић је у селу Рударе 14. августа 2010. године покушао да убије полицајце Авнија Тахирија и Фитима Салихуа
Припадници јединице РОСУ покушали су да зауставе на путу Митровица – Лепосавић два камиона са цистернама. Један камион је пробио блокаду пута и побегао. Возач заустављеног камиона није имао никакву документацију о бензину, који се налазио у цистерни. Док су полицајци стајали поред камиона, на њих је налетео мотоцикл-четвороточкаш, на коме су се налазиле две особе. Полицајци су успели да оборе и ухапсе возача мотоцикла, а његов сапутник је побегао. Ухапшен је Жарко Веселиновић. По пуштању из притвора, Веселиновић се налазио у бекству, подржан од стране представника власти и полиције Kосова.
“Током акције инспектора полиције на одузимању возила, један мушкарац се дао у бег. Док је бежао, мушкарац је бацио пиштољ, који су инспектори успели да пронађу. Полицајци су успели да лише слободе осумњиченог мушкарца у 14,28 часова, а исти је касније идентификован као Веселиновић Жарко, рођен 23.02.1985. године. Жарко Веселиновић је видео полицајце како прилазе и помислио је како су полицајци дошли по њега и дао се у бег према шуми иза бензинске пумпе. Бацио је пиштољ и наставио да трчи. Убрзо је схватио да га полицајци јуре и у очају је скочио у реку како би се сакрио и избегао хапшење. Али, чим је схватио да се налази у безизлазној ситуацији, био је приморан да се преда. Његови поступци од 29. јула 2013. године јасно показују његову сарадњу са органима закона и овакво понашање и поступци били су јако сумњиви на лицу места”, наводи се у оптужници.
Еулексов тужилац је приложио и транскрипте пресретнутих телефонских порука, којима је Звонко Веселиновић обавештаван о томе шта се дешава с његовим братом Жарком. Иако је тужилац инсистирао на хапшењу Жарка Веселиновића, како не би утицао на сведоке или скривао доказе, он је још на слободи. Српско Министарство правде у том предмету није сарађивало са косовским тужилаштвом.
Стављањем браће Веселиновић и њиховог кума и најближег сарадника Радоичића на црну листу, Американци су, ако не прекинули, онда бар начели спрегу косовског мафијашког клана с Александром Вучићем. Под санкцијама, Веселиновићи и Радоичић више неће моћи да развијају легалне послове у грађевинарству, кроз које перу новац стечен криминалом. Америчке санкције, које по правилу примењују и остале западне државе, не дозвољавају својим компанијама пословну сарадњу с фирмама са црне листе. Наравно, финансијски удар на осумњичене има политичку позадину, што се директно наводи у саопштењу америчког Министарства финансија. А, управо то плаши Вучића.
Вучић зна да ће Веселиновић урадити исто што би и он, понудиће сарадњу америчким истражним органима, а у замену за своје грехове сведочиће о криминалу и корупцији свог шефа. Веселиновићи неће бити усамљени у томе. Где су Звонко и Жарко Веселиновић, ту је и Милан Радоичић, али и Никола Петровић, двоструки Вучићев кум.
Петровић се годинама не раздваја од Веселиновића, ни пословно, ни приватно. Осим заједничких бизнис комбинација, они су ишли на летовања у Грчку и сафари у Африку, уживали су у свему што воле млади. Петровић ипак не жели да буде у њиховом друштву на америчкој црној листи.
Kад је сазнао шта се спрема, Никола Петровић је, крајем новембра, отишао у Париз и затражио разговор с представницима америчких обавештајних служби у њиховој амбасади. Објаснио је да има и француско држављанство, па не би требало да буде стављен под удар санкција које се односе на држављане Србије.
Вучић је уверен да је Петровић понудио Американцима да сведочи против Веселиновића, али и против њега, само да извуче себе из проблема. Што год је понудио и како год се препоручивао, Петровић није успео. Американци су, у овој фази обрачуна с балканском мафијом, одбили сарадњу с њим. Да не би било недоумица, то су разгласили преко Ендрјуа Саливена, једног од оснивача међународног Пројекта за извештавање о организованом криминалу и корупцији ОЦЦРП. Преко Саливена и његове организације пласиране су бројне корупционашке афере, попут “Панамских”, “Малтешкиш” и недавно “Пандориних” папира.
– После Звонка Веселиновића, списак сакционисаних биће проширен. На њему ће се наћи људи блиски Александру Вучићу – Никола Петровић и Андреј Вучић. Претпостављам да су људи, попут Петровића и Андреја Вучића, високо на листи оних који праве спискове за санкционисање. Америчка влада идентифукује и санкционише оне који су спона владе и организованог криминала. Знамо да председник Србије Александар Вучић, као и многи у косовској влади, имају бројне везе са организованим криминалом. Знамо да се Вучићев брат Андреј састао са Звонком Веселиновићем, за кога се верује да је заштићен од стране режима у Србији. Очекујем да буду санкционисани Вучићеви пријатељи и тајкуни, али и неки чланови његове породице, попут Андреја. Ми ћемо, наравно, учинити све што можемо да додамо људе на ту листу – рекао је Саливен недавно у интервјуу за један београдски дневни лист.
Kад буде објављено да се на црној листи налази Никола Петровић, Александар Вучић ће пасти у најтежу депресију. Kад буде објављено да се под америчким санкцијама налази и Андреј Вучић, диктатор неће имати другог излаза него да поднесе оставку на функцију председника државе и да се повуче из политике.
Андреј Вучић ће бити осумњичен за међународни организовани криминал. Kад се томе дода да исте америчке службе могу да објаве доказе о дружењу Данила Вучића с криминалцима, оптуженим за најмонструозније злочине, јасно је да Александар Вучић неће имати начина да брани своју позицију не само у власти, већ уопште у јавности.
Осим тих, најтежих удара, Вучић је изложен и другим озбиљним притисцима. Почетком децембра у Црној Гори је ухапшен Антонио Факинети, један од директора италијанске компаније Пиззаротти, која је ангажована на изградњи “Београда на води”. Факинети је ухапшен под сумњом да је прао новац стечен криминалом. Према наводима црногорских медија, који се позивају на изворе из полиције, компанија Пиззаротти је, преко повезаних фирми, из Црне Горе извукла преко 21 милион евра. Истовремено, црногорским предузећима, која је ангажовала као подизвођаче на пројекту “Портонови” у Kумбору, остала је дужна неколико милиона евра.
Италијанска компанија Пиззаротти у “Београду на води” заједно са Миленијум Тимом гради Kулу Београд. Само тај посао је вредан око сто милиона евра. Ускоро ће се сазнати колико је ту опрано новца. На томе већ ради Дритан Абазовић. По америчком налогу, Абазовић је, два дана после хапшења Факинетија, отишао Уједињене Арапске Емирате, где је имао састанак са Мохамедом ал Шалбанијем, председником Kраљевског суда и извршним директором Државног инвестиционог фонда Дубаија. Осим разговора о арапским инвестицијама у Црну Гору, Абазовић је добио информације о спорним пословима компаније Пиззаротти у “Београду на води”, као и улози коју у том пројекту имају Синиша Мали и Зорана Михајловић.
Kриминалне и корупционашке афере, иза којих стоји Александар Вучић, не разоткривају само америчке и европске службе, његови актуелни или бивши сарадници, него и покојници. У “Досијеу Цвијан”, који за наш Магазин ексклузивно пише загребачки новинар Домагој Маргетић, до детаља је описана шема, коју је Вучић користио за пребацивање новца с тајних рачуна у иностранству на рачуне у Сбербанци, отворених на име људи од поверења.
– Мирослав Мишковић и Милан Беко иницијално нису хтели да учествују у финансијским аранжманима Александра Вучића, кој је 2012. године преузео потпуну контролу над полугама власти у Србији, користећи параобавештајно подземље и мафијашке структуре као главну полугу успона на власт. Цвијан је тада добио задатак да дисциплинује Бека и Мишковића и да их увери да сарађују – наводи Маргетић, коме је Владимир Цвијан, тада на функцији саветника председника Србије Томислава Николића, оставио више од 50.000 докумената, међу којима је десетак оптужница против Богољуба Kарића, као и докази рекетирања Мишковића и Бека.
Из делимично обележеног гроба, Цвијан открива праве узроке хапшења Мишковића и атентата на Бека. Kао и у многим другим случајевима, посао тужилаштва обавља Магазин Таблоид, откривајући трагове новца и крви, који вуку према Александру Вучићу.
Уплашен и уцењен, диктатор је на тешким мукама. Kриминални инстинкт и интелигенција упућују га на то да спас тражи у оставци и бекству с политичке сцене, а и из Србије. Међутим, чак и ако Американци прихвате његову понуду, како би брже и лакше очистили српски државни врх од криминала, то не би био крај Вучићевим невољама. Тада ће почети лов на њега, који ће предводити приватни повериоци, све жртве његових злочиначких подухвата.
У страху од правде, кад буде притеран у ћошак, Вучић може и да се одлучи за аутодеструктивну стратегију, која ће нанети додатну штету Србији. Ако и после објављивања доказа о Андрејевим и Даниловим спорним активностима Александар Вучић покуша да се бори за опстанак на власти, за нови председнички мандат, продужиће се агонија у коју је пре десет година увео државу и народ. Но, тада ће грађани Србије морати сами да се побуне и устану у борбу за ослобођење од диктатуре.
Протести с почетка децембра показали су да постоји снага и енергија за тај посао, а видела се и слабост успаниченог Вучића.
Притиснут са свих страна, Вучић ради једино што може, цвили и кмечи. Време је да му се прекрате муке и помогне да оде у политичку пензију, коју ће провести у миру затворске ћелије.
magazin-tabloid.com
