Aгенцији за приватизацију стигле су озбиљне понуде за 50 до 60 предузећа, али како РТС сазнаје, Влада се нада да ће, уз одређене уступке, успети да прода око 150 предузећа. На Владин позив за приватизацију 502 предузећа до 15. септембра стигла су 1.732 писма инвеститора. За 99 фирми нико није био заинтересован.

Пољопривредни комбинат “Београд” је, по свему судећи, најпривлачнији међу 502 фирме понуђене на продају. За њега је заинтересовано 11 инвеститора.

Припремила Мирјана Брајковић

“Ја нисам изненађен интересовањем, храна је интересантна, посебно је велико интересовање за ПКБ. Било је доста и страних и домаћих фирми и фондова који су се интересовали, као и за тренутни статус посла који ПКБ ради”, рекао је Драгиша Петровић, генерални директор ПКБ корпорације.

ПКБ је као и остале фирме у реструктурирању тренутно заштићен од наплате старих дугова, али они су ту.

Прошле године држава им је отписала три милијарде динара дуга за порезе и доприносе и сада по том основу дугују 600 милиона динара. На то долазе дугови банкама и другим повериоцима. Укупно седам милијарди динара. Поред ПКБ инвеститорима су привлачни и воћари из Поречја у Вучју.

“Није изненађујуће када су у питању пољопривредни комбинати, земља у Србији је релативно квалитетна. Потребно је увести нове технологије и неко ко би купио комбинате лако би могао да достигне светску конкурентност”, каже економиста Милојко Арсић.

Поред пољопривредника добром исходу се могу надати и рудник “Ресавица” и РТБ Бор, бање и други туристичко-угоститељски објекти.

Међутим, ко тачно иде даље, а коме следи катанац и ликвидација још се не зна – јер су радне групе тек почеле да анализирају понуде. Ипак РТС сазнаје да су озбиљне понуде стигле за 50 до 60 предузећа.

“Ако би се приватизовало 50 до 60 предузећа то би био велики успех за Србију или бар 20, 30 који су значајни за градове, регионе. Није исто ФАП, ‘Петолетка’ или нека од малих предузећа која запошљавају”, каже Милојко Арсић.

Арсић напомиње да се свака приватизација може сматрати великим успехом, чак и ако се предузеће не прода, јер, како каже, створиће се услови да други дођу до имовине којом оно неуспешно располаже, до земљишта, зграда па можда и радника.

На списку заинтересованих је и по нека звучна светска фирма, али је мало домаћих бизнисмена. Претпоставља се да у њихово име наступају адвокатске канцеларије или фондови.

РТС