Економија

Приватизација у Србији појела 800.000 радних места

ТЕК сваки десети радник који је био запослен у неком од гиганата деведесетих година у Београду и данас има посао. Тада су само две фабрике, Индустрија мотора Раковица и Индустрија мотора и трактора, ангажовале око 18.000 људи, а данас их у свим погонима у престоници нема више од 13.000! Економисти и синдикати слажу се с чињеницом да се приватизација у Србији сломила преко леђа радника. У протеклим деценијама, донела је пад производње, многобројне малверзације током промене власничке структуре, корупцију, сиромаштво и – армију незапослених.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, подсећа да је пре двадесет година у Србији у индустрији било ангажовано 1,1 милион људи и напомиње да их данас има једва 275.000. Без посла је, дакле, током приватизације остало више од 800.000 радника!

– Најтеже су погођене средине у којима је постојала по једна фабрика од које је живео читав град, а са њиховим гашењем су та места опустела и „умрла“ – прича Савић. – Сада је неуспех приватизације довео до великих разлика међу регионима, а најгоре је у пограничним подручјима, јужној и источној Србији, Куршумлији, Прокупљу, Врању, Пироту. У Нишу је било више од пет гиганата, а данас не постоје ни машинска индустрија ни електроиндустрија у овом граду.

И др Нада Новаковић, стручни сарадник у Институту друштвених наука у Београду сматра да су радници или „плаве крагне“ највећи губитници српске транзиције.

– Оптужени су као „бивши самоуправљачи“, а све што су раније генерације и они стварали је продато – напомиње др Новаковић. – Укинуто им је право на рад, али и на лечење и сигурност за време тражења новог посла. Радници су разједињени, осиромашени и сукобљени, а то је повољно тле на коме се увећава интерес капитала, а офанзива предузетника против радника се захуктава. Транзиција је радницима донела материјалну и другу несигурност, од губитка посла до немогућности задовољавања основних животних потреба.

РЕЗУЛТАТИ КОНАЧАН резултат приватизације у Србији су уништена привреда, индустрија и пољопривреда, као и вишедеценијска технолошка заосталост за развијеним земљама и уништена радничка класа – сматра Нада Новаковић. – Последица лоших продаја предузећа су и паралелна или „сива“ економија, монополи на тржишту, привреда без сталних и домаћих извора финансирања, немогућност враћања дугова и покретања новог производног циклуса. Србија је постала полигон на којем интересе остварују страни и домаћи капиталисти, а цену плаћају запослени и остали грађани.
Наша саговорница подсећа да је Србији 2001. године понуђен кредит за свеобухватан социјални програм, али да га је тадашња владајућа екипа одбила.

– Одлучили су се за стратегију „од случаја до случаја“, односно социјални програм је био тамо где је држава то одредила – објашњава стручни сарадник Института друштвених наука. – Нови власник га је исплаћивао у зависности од прилика и блискости са властима. Социјални програми су додатно раслојили радништво и сукобили њихове интересе. Више од 90 одсто новца отишло је у потрошњу и није могло битније да повећа запосленост. Најбројнију и најугроженију групу радника чине они који уопште нису добијали средства за отпремнине, попут текстилаца и кожара. Посебно тешко су до свог социјалног програма дошли радници ТК „Рашка“ из Новог Пазара. Раднице су протестовале 57 дана, чак су и штрајковале глађу, да би држава пронашла „изгубљена“ средства социјалног програма.

Од оних који су добили отказе, нису много боље прошли ни радници који су наставили да раде у приватизованим предузећима, јер многи не примају плате по више месеци, чак и година, а зараде им се исплаћују „на руке“ без уплате доприноса. Професор Савић истиче да је било и много малверзација и злоупотреба власника, који су „извлачењем“ капитала умањивали вредност акција запослених и фирме постепено уводили у стечај.

– Осим изгубљених радних места, нашу приватизацију сврставају у ред најлошије спроведених и због уништене индустрије и производње која није ни близу предтранзиционом периоду – истиче професор Савић.

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА ПРОБЛЕМ је у томе што је промена власништва била сама себи циљ – сматра професор Савић. – Веровало се да ће то преко ноћи решити већину дуготрајних проблема. Тако је приватизација искоришћена да се годинама гомилано друштвено богатство у кратком периоду трансферише у посед људима блиским власти, али и онима са сумњивим капиталом, чак и криминалцима. То је додатно разорило иначе лош привредни амбијент. Озбиљан капитал дошао је само у неколико фирми, попут дуванске индустрије, цементара. У већини осталих случајева, ниједан од прокламованих циљева тог процеса није остварен.

– Учешће индустрије у БДП-у је на крају распада бивше Југославије било 44 одсто, а сада је свега 18,1 одсто. Штету због лоше приватизације ћемо плаћати и у наредном периоду. Биће нам потребно бар 20 година да се „вратимо“ на ниво на којем смо били 1990. године.

Стручњаци наводе да је коначан резултат приватизације поражавајући – од фијаска због ниске цене за коју смо продали наше фабрике до сумњивих пословних аранжмана чије ћемо последице трпети и у наредним годинама.

– Поражавајући је податак да је скоро све распродато и да за све то, у периоду од 2001. до 2012. године Србија није добила више од 2,8 милијарди евра – истиче Нада Новаковић.

– У међувремену су јавни и остали дугови вишеструко увећани, у земљу је ушла 71 милијарда (кредити, донације, депозити грађана), а илегално је изнето 50 милијарди евра!

Резултат свега је да нема капитала за покретање привреде нити за санирање насталог сиромаштва грађана.

И професор Љубодраг Савић сматра да смо наше фабрике продали за багателу.

– Само једна румунска банка је продата за 3,6 милијарди долара – наводи професор Савић. – Значи да је цела српска привреда вредна скоро као једна румунска банка!

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!