Председница невладине организације за заштиту животне средине ОСНА Весна Јаковљевић изјавила је да се приватизацијом Института „Јарослав Черни“ интерес капитала и профита ставља испред одговорног управљања јавним добрима и упозорила да то може бити „погубно по живот и имовину грађана“.
„Уместо да, поучена негативним искуством суседних држава у региону попут Хрватске и Мађарске које су откупиле поново своја водопривредна предузећа увидевши да су направили кардиналну грешку њиховом приватизацијом, обустави овај процес у нашој држави, лошом политиком воде нас у опасности које могу бити погубне по животе и имовину грађана, превасходно због опасности од поплава и губитка хидролошких резервоара питке воде“, казала је Весна Јаковљевић за VOICE.
Она је оценила да је та приватизација „додатно индикативна“ јер је Институт „Јарослав Черни“ ангажован и у једном од најспорнијих владиних пројеката.
„Један од контроверзних пројеката Владе Србије јесте Пројекат ‘Јадар’ којим компанија Рио Сава планира да експлоатише руду на хидролошки богатом алувиону Дрине. Управо ‘Јарослав Черни’ је субјекат који ће бити задужен за вршење мониторинга површинских и подземних вода као и за израду хидролошких студија потребних да би компанија Рио Сава добила употребну дозволу за експлоатацију“, навела је Весна Јаковљевић.
Подсетила је да Институт „Јарослав Черни“ важи за престижну научну установу у којој ради 17 доктора наука, 13 магистара и још 136 факултетски образованих стручњака.
„Тиме је од свога настанка представљао гаранцију одговорног и независног управљања водним ресурсима Србије. Управо његова приватизација говори нам да је влада свесна опасности и штетности планираних инфраструктурних пројеката над водним добрима која су интерес свих грађана и њихово неотуђиво добро“, казала је Весна Јаковљевић.
Министарство привреде огласило је 1. октобра приватизацију Института за водопривреду „Јарослав Черни“, а почетна цена дела који се нуди на продају је око 2,58 милиона евра.
Предмет продаје је пакет од 924.900 акција у власништву Републике Србије, што представља нешто више од 92 одсто укупног капитала Института.
Преостали део капитала, 80.400 акција, налази се у власништву грађана, односно акционара.
У јавном позиву се наводи да право на учешће у поступку имају и домаће и стране фирме, али само оне које су у последње три године, закључно са 2020. „у свакој оствариле пословни приход од најмање 30 милиона евра“.
VOICE наводи да је изостало објашњење зашто држава продаје институцију која има стратешки значај за водопривреду у региону, посебно имајући у виду да сваку годину „Јарослав Черни“ приходује милионске суме и да послује у добитку.
„Управо то је разлог што многи верују да се иза приватизације ‘Чернија’ крије амбиција власти да и стручно мишљење стави у службу власти и инвестотора“, пише VOICE.
Бета
