Приватни извршитељи као ескадрони смрти: Пљачкају под заштитом полиције

Србију су пљачкали страни окупатори и домаћи разбојници, али нико као јавни извршитељи. Они отимају све; новац, куће, станове, возила, намештај, фрижидере, столове и столице, дечје књиге и играчке, инвалидска колица… Још нису добили овлашћења да убијају, али њихова бруталност је угрозила много живота и натерала очајне дужнике да спас траже у самоубиству. Овлашћења јавних извршитеља (не)дело су бившег министра правде Николе Селаковића, данас генералног секретара председника Србије

На удару извршитеља тренутно се налази милион грађана, већина због дугова комуналним предузећима и банкама. Мира немају ни покојници. Београдско ЈKП Инфостан већ је покренуло 1.200, а у припреми је још 14.000 поступака принудне наплате рачуна за комуналије, које нису платили мртви људи! Служба за катастар обавезна је да обједини податке садашњих и бивших власника непокретности, али још није донета одлука да ли ће се дуговања намиривати одузимањем надгробних споменика и гробних места.

Медији свакодневно извештавају о драматичним случајевима. Београђанки Мирјани Простран извршитељи месецима скидају две трећине плате на име дуговања према човеку који је мртав већ годину дана, а дуг је настао пре 15 година. Извршну пресуду је донео Други основни суд у Београду, који је, мимо закона, потраживање уступио адвокату покојника. Земунски брачни пар Бранислав и Љубица Узелац узео је 2008. кредит од 2,6 милиона динара од Еуробанк Србија. До данас су вратили 6,5 милиона. Имају и пресуду Привредног суда да им је банка неправилно рачунала камате, али извршитељка Мирјана Димитријевић је њихов стан, вредан 71.000 евра, продала на лицитацији по знатно нижој цени од реалне. Боро Полић је због дуга од 2.200 евра остао без стана чија је процењена вредност 80.000 евра. Извршитељи су стан од 55 квадрата на Новом Београду продали за 36.000 евра, Полићу су вратили 28.000. За тај посао извршитељи су узели 8.000 евра, скоро четири пута више него што је био дуг који су наплаћивали. Сличну тортуру пролази Звездана Бранковић из Пожаревца, којој извршитељи одузимају стан иако има валидан купопродајни уговор. Славица Цветковић из Врања, самохрана мајка двоје деце, нашла се на удару извршитеља због дуга који је направио син бившег власника њеног стана. Утврђено је да дужник у том стану не живи од 2006. године, али нема везе, направљен је попис свих покретних ствари, које ће бити продате будзашто Нишлија Зоран Миладиновић добио је обавештење да ће му извршитељ скинути са плате 30.000 динара на име дуговања комуналном предузећу. Иако је доказао да је посреди грешка, да се пресуда односи на другог човека с истим именом, извршни судија га је упутио да поднесе жалбу, али она неће одложити извршење. Сеф београдске пензионерке Наде Стојановић, без обавештења, присуства полиције и сведока, обили су извршитељи, незаинтересовани за чињеницу да она није дужник, као и за закон који им то не дозвољава.

Таквих примера има у огромним количинама, као и начина на који јавни извршитељи злоупотребљавају овлашћења.

Закон о извршењу и обезбеђењу ступио је на снагу 1. јула 2011. године, поред судских извршитеља омогућио је рад и приватних. Изменама Закона из 2015. проширена су овлашћења приватних извршитеља. Под изговором да ће тај Закон омогућити већу ефикасност у наплати потраживања створен је злочиначки механизам у који су укључене најзначајније државне институције, пре свих полиција и правосуђе. Kључна грешка настала је одредбом којом је начело реципроцитета остављено на слободну процену извршитељу, службеном лицу које “врши јавна овлашћења”. Толико простора за махинације није имао ни Ал Kапоне.

Извршитељи се служе свим могућим преварама. Најуноснија је незаконита наплата дугова, пре свега продајом кућа и станова. Процедура је једноставна. Дужницима одузму некретнину, па је продају на намештеној лицитацији. По обичају, прва лицитација пропадне због неодазивања купаца, да би се на другој цена оборила на 30 одсто од процењене. Стан купи неко од сарадника извшитеља, а онда га огласи на тржишту, прода по реалној цени. У подели плена учествују извршитељи и повериоци, али често и извршне судије, које за одређену надокнаду уступају предмете подобним јавним извршитељима.

На лицитацијама станове и куће увек купују исти људи, које извршитељи шаљу да уместо њих обављају трансакције. Извршитељи им дају сав новац за куповину, а да успешно заврше свој задатак и заплењену некретнину купе за мизеран новац, сви укључени у ову превару су на добитку. У такве намештаље укључени су и радници банака. Тако је службеник једне банке купио кућу на Дедињу, вредну 250.000 евра за само 100.000 евра. Та кућа је претходно заплењена због дуга према банци у којој он ради. Нажалост, све ово је на нивоу основане сумње или јавне тајне, јер конкретни докази не постоје – тврди Дејан Гавриловић из удружења Ефектива.

Злоупотреба овлашћења није примењена само у скупим случајевима, који доносе велику добит, него и приликом отимања кућног и канцеларијског намештаја и беле технике. Читаоци Магазина Таблоид већ су обавештени како то ради Јелена Алексић. Поступајући по пресуди против Привредног друштва за издавање новина и магазина Таблоид Пресс д.о.о, она је пописала ствари за пленидбу предузећа “Слободна штампа”, а и ту је искористила слободу да сама, по свом нахођењу, процени вредност предмета које је изабрала за пленидбу. Тако је, на пример, за “Сони” телевизор одредила продајну цену од 2.500 динара. У другом случају, пленећи имовину извесног дужника Драгана Инића, ЛГ телевизор проценила је на 45.000 динара. Не зна се да ли вредност одређеног предмета процењује, можда, лизањем или гурањем прста у уво, али очигледно злоупотребљава законске одредбе како би неком наводном дужнику нанела што већу штету.

Према исказима оштећених, али и посредним признањима извршитеља који се често сукобе око плена, врше се и многе друге незаконите радње. Извршитељи подмићују поједине судије, повериоцима дају “златни проценат”, откупљују дугове, које потом наплаћују уз претње и уцене, надувавају рачуне, преко утицајних политичара и тајкуна добијају послове, па неки од њих имају и по више хиљада предмета.

Власт је направила злочиначки систем, којим штити богате, утицајне и моћне, а пљачка сиротињу и све који немају политичку заштиту. Извршитељи немају законских препрека и моралних дилема кад треба да из неког стана избаце мајку с малом децом због дуга од 1.000 евра, али не постоји начин да радници добију заостале плате. Велики трговински системи не плаћају добављаче, али извршитељи не узимају те предмете, да се не замере тајкунима и њиховим правосудним и политичким заштитницима. За закон су недодирљиве фирме политички подобних криминалаца, чији порески дуг досеже и цифре од неколико милиона евра. Такви бизнисмени, иако задужени до гуше, несметано раде, живе у луксузним вилама на Дедињу и Сењаку, возе скупа кола и нешто јефтиније старлете, без страха од извршитеља.

– Јавни извршитељи су добили претерано велика овлашћења, која злоупотребљавају како би стекли личну корист. Биће потребно много година да јавни извршитељи схвате која је њихова улога и сврха у друштву, а она сигурно није прекомерно богаћење преко ноћи, уз безобзирност према правима и интересима других, већ стварање ефикасних механизама и остваривање права поверилаца, без егзистенцијалног угрожавања дужника. Због тога је потребна ефикасна контрола која води кажњавању неправилности и незаконитости у њиховом раду – рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић, који признаје да је примио на стотине жалби несрећника које су извршитељи гурнули у беду.

У том контексту најављују се и нове промене Закона о извршењу и обезбеђењу. Измене су неопходне, баш као и њихова примена у пракси. Док се то не деси, страдаће стотине хиљада грађана. Београдски комунално предузеће у децембру је преко извршитеља покренуло поступак принудне наплате дуговања за 15.000 грађана, а у припреми је још 35.000 таквих случајева. Више од 200 породица већ има решења о исељењу из кућа и станова.

Kомора јавних извршитеља тврди да њени чланови “поступају по одредбама Закона и намирују потраживања поверилаца у складу с јавним овлашћењима која им је дала држава”.

– У раду јавних извршитеља нема ништа сензационалистичко – тврди Александра Трешњев, председница Kоморе.

За њу, која на себи има накит скупљи од стана који је заплењен због дуга од 200.000 динара, нема ништа сензационалистичко кад неку породицу на улицу избацује изврштељ који, попут Миљана Трајковића, годишње заради више од милион евра. Kао и Александра Трешњев, тако и Владимир Ребић, директор српске полиције, не види ништа спорно у томе што МУП не може да обезбеди асистирање приликом спровођења одлуке о рушењу неког нелегалног објекта, какав је, рецимо, онај на Панчићевом врху, али зато по 50 полицајаца, униформисаних и у цивилу, може да обезбеђује састанке Kоморе јавних извршитеља или да помаже приликом избацивања мајке и двоје деце из њиховог стана.

Полиција иде и даље у прекорачењу овлашћења у заштити извршитеља. Група грађана је почетком децембра стала у одбрану баке Руже Ристић. Испред њеног стана у Жаркову окупљени активисти Здружене акције “Kров над главом” својим телима су спречили извршитеље да старицу избаце на улицу. Полиција је окупљенима одузела личне карте, да би неколико дана касније троје активиста било позвано у полицијску станицу, прво у својству грађана, да би се тај статус одмах променио у окривљене. На тај начин, полиција покушава да изврши притисак и застраши све који су спремни да бране обичне грађане, жртве малверзација банака, судова и извршитеља.

– Ми само радимо свој посао – углас говоре судије, извршитељи, полицајци, ватрогасци, социјални радници, бравари и сви остали у том ланцу криминала.

То су тврдили и стражари у Аушвицу и Јасеновцу. Закон, нарочито кад је овако погубан, не може да буде изговор за неправду. Зато треба мењати и њега, али и све који га спроводе и који су се обогатили на туђој несрећи. Такође, да би Србија била нормална држава, неопходно је да се спроведе истрага пословања свих 230 јавних извршитеља и њихових сарадника из судова и полиције. Ни отоманске дахије нису довека вршили зулум, неће ни ови.

П. Поповић, Таблоид