Норвешка фирма “Рyстад Енергy”, која је са државом склопила тајни уговор о консултантским услугама у енергетском сектору, већ је урадила анализу стања у тој области и дала предлог шта би по фазама требало да се ради. Један од предлога који се помиње у оквиру треће фазе јесте и преиспитивање власништва, а може се закључити да се то односи пре свега на ЕПС. У документу у који је Нова.рс имала увид наговештава се потенцијални улазак приватног капитала у то предузеће, па чак и концесиони аранжман.
Kрајем јула ове године почео је процес трансформације Јавног предузећа “Електропривреда Србије” у акционарско друштво, чиме је отворен пут за улазак приватног капитала у ово предузеће, да ли путем приватизације или стратешког партнерства. Иако актуелна власт негира да је такав сценарио у плану, многи потези указују да све иде у том правцу.
Нови моменат је одлука државе да у сређивање стања у сектору енергетике укључи консултанта – норвешку фирму “Рyстад Енергy”. Норвежани су у свом плану рада навели пет фаза/модула кроз које би енергетски сектор требало да прође. У трећој фази као кључне теме наводе се управљање и структура јавних предузећа. У овом делу први пут помиње се и улога приватног сектора.
“Пресипитаће тренутну поставку, како у погледу власништва и директног управљања сектором, тако и у погледу страна које имају утицај; како Србија може искористити концесијску рунду и друга средства за привлачење приватних улагања у енергетски сектор”, пише у документу у који је “Нова” имала увид, а који се односи на реализацију пројекта.
Из овог се може закључити да би у наредном периоду, уз саветодавни ангажман Норвежана, могло да отпочне и разматрање уплива приватног капитала у енергетски сектор, између осталог и у ЕПС. Стварање предуслова за то је у току, будући да је и у току трансформација ЕПС-а у акционарско друштво.
ЕПС има веће дугове од капитала
Имајући у виду оно што се наводи у документу у који је “Нова” имала увид и чињеници да је у току трансформација ЕПС-а, саветник за развој и инвестирање Махмуд Бушатлија каже да циљ вероватно јесте улазак приватног капитала. Уз оцену да је добро што је ангажован норвешки консултант, он напомиње да пре свега треба рехабилитовати капитал ЕПС-а.
Махмут Бушатлија Фото:Медија центар Београд
“ЕПС има веће дугове него што вреди све што има. Kапитал је мањи него дугови. У ЕПС су се улагале паре, али не као инвестиција, него за плате, за релативно одржавање система. Међутим, то не значи да неће приватници доћи. Они ће доћи овакви какви и до сада долазе код нас. То су шпекуланти који долазе да искористе ситуацију“, наводи Бушатлија.
Он додаје да ако приватник улази у предузеће, он хоће да има контролу, а то значи већинско власништво у управљачком делу.
“Приватник неће доћи без већег управљачког удела, што би могло да значи да има мањински пакет акција, али да има управљачка права. То је минимум. Тежи се и да има више од половине управљачких права”, каже Бушатлија.
Вучић већ дао своју идеју
Милан Kовачевић, економиста и консултант за страна улагања, каже за “Нову” да се већ неко време разговара о томе да би на неки начин приватни капитал могао да уђе у ЕПС. Он наводи да се до сада размишљало да неко ко хоће да инвестира постане један од мањинских власника.
Милан Kовачевић Фото:Н1
“Међутим, последњи пут је председник дао другачију идеју, а то је да ми постанемо власник нуклеарне електране у Мађарској, а да тај удео и акције колико би добили разменимо са уделом и акцијама које би Мађарска имала код нас“, каже Kовачевић и подсећа да у закону пише да је на списку и ЕПС као предузеће које треба приватизовати.
Он наводи да му се чини да ми лутамо и да би прво требало утврдити какве су све грешке урађене до сада и како је ЕПС за кратак период упропашћен. Наш саговорник сматра да би садашње стање могао боље да сними неко овде, него норвешка фирма.
“Ово што се нама догодило су дилетанстке грешке. То није истражено, нити је утврђено зашто се то догодило. Област енергетике је златна кока и ако држава не зна да управља онда треба наћи начин како се може. Kод нас би прво требало средити стање. Проблем је и што је све тајно. Ангажујете неког Норвежанина да се са њим тајно нешто уради да не би видели кад он каже ‘па ви сте будале, много грешака сте направили’”, каже Kовачевић.
