„Политика”, као ретко поуздан, озбиљан и информативан лист, не само у Србији него и шире, објавила је чланак Марка В. Милошевића „Велика Албанија час анатомије”. Аутор је изнео своје мишљење о укупном броју Албанаца на Балкану, који према њему износи око 5,2 милиона. Своје тврдње аутор заснива на подацима из седамдесетих година прошлог века, као и на тада прогнозираном демографском расту.

Међутим, ни данас не постоје никакви поуздани пописи Албанаца на Балкану, као ни пре пола века. Од последњих ратова деведесетих, сви подаци су крајње непоуздани, како за Албанце, тако и за све околне народе. Попис у Босни још увек није важећи, рачуна се око 3,7 милиона. Хрватска и даље тврди, још од деведесетих, да има 4,4 милиона становника, дакле исто као и пре српског егзодуса (500.000), као и пре масовног исељавања Хрвата у Европу.

Живим са породицом у Швајцарској дуже од 30 година, и сведок сам огромног прилива исељеника са свих страна света, а посебно са Балкана. Само у Швајцарској живи велики број Албанаца, како са Косова, тако и из Албаније, и рачуна се да их има најмање 300.000. У Италији живи око 800.000 Албанаца, у Немачкој преко 600.000, у Британији око 300.000, Аустрији преко 100.000, у Шведској исто тако, и у Америци 200.000. Ово су само најчешће дестинације и, пошто се број исељеника редовно објављује у швајцарској штампи, долазимо до закључка да на Балкану нема више од 2,5 до 2,7 милиона Албанаца укупно, а на самом Косову мање од милион. Иначе, наше комшије Албанци (из Албаније) врло вредни и љубазни људи, махом избегавају контакте са сународницима са Косова, јер су у Швајцарској обележени као људи који се баве нелегалним пословима. Они се толеришу због огромних пара уложених у швајцарске банке.

Познато је да Албанци, посебно са севера (Македонија, Косово итд.) располажу са најмање по три пасоша, и свако гласање се обавља мобилношћу гласача из једне државе у другу, тако да се ствара привидан утисак о некаквој бројности Албанаца.

Подсећамо, Тимоти Гартнер, британски социолог, писао је о проблему исламских земаља у којима редовно постоји вишак мушког становништва, и ту је навео Косово и Босну. Према њему, тај вишак младих мушкараца лако је инструментализовати у милитаристичке или криминалне сврхе, у недостатку реалне економије и запослености.

Србија (наша влада) која жели да створи економску унију на Балкану, треба прецизно да зна са колико субјеката та унија располаже, и наравно које су то предности за Србију, а не да плаши народ лажном бројношћу Албанаца.

Аутор: Миодраг Стратимировић, стоматолог