Узалуд се српски премијер Александар Вучић хвали по свим телевизијама и другим медијима како је економија Србије стабилна и преноси похвале које му, наводно, стижу од Светске банке и Међународног монетарног фонда. Међутим, само дан после једног таквог самохвалисавог наступа премијера на РТС, Фискални савет га је демантовао износећи како премијерова “идилична” слика изгледа у пракси.

Државна предузећа, и даље највећи послодавци у Србији, даве се у дуговима и преживљавају само захваљујући томе што држава дубоко завлачи руку у џеп грађана да би их одржала на површини. Према речима професора Павла Петровића, председника Савета, само Србијагас дугује више од милијарду евра и послује захваљујући донацији од 200 милиона евра из Фонда за развој. Исти дуг има и Рударско топионички басен Бор (РТБ) који притом не плаћа струју, порезе, железнички транспорт и енергенте.

Влада се вајка да је то резултат рекордно ниске цене бакра од 4.500 долара по тони.

– Али, то предузеће је правило губитке и кад је бакар коштао 9.000 долара – узвраћа Петровић.
Велики проблем за земљу су и субвенције за 10.000 радних места, које држава даје, углавном страним компанијама.

Фискални савет упозорава да се ћути о томе да држава са 10.000 евра годинама субвенционише и рудник Ресавицу, да је дуг Петрохемије према Нафтној индустрији Србије (НИС) достигао 85 милиона евра и да ће то држава морати ове године да намири, опет узимајући од грађана.

У неславном клубу губиташа је и стари миљеник власти Електропривреда Србије, компанија која би заиста могла да потопи јавне финансије. ЕПС је дужан до гуше. Више од милијарду евра. Међутим, то није спречило пословодство на челу са Александром Обрадовићем да без резона повећава плате.

– Нетржишна цена струје, огромни ненаплативи дугови, губитак струје на мрежи, вишак запослених и превисоке плате уз лошу организацију, могли би да се прелију на буџет. Постоји наговештај и да су плате у ЕПС чак и повећане у 2015. години, иако је требало да буду смањене. Све ће то да се превали на грађане Србије – упозорио је Петровић.

На дну региона

Србија је гора од Румуније, Бугарске, Хрватске, Албаније, БиХ, Црне Горе, Македоније у чак четири од 10 економских параметара. Она има најспорнији привредни расти бруто националног дохотка, најмање плате и куповну моћ, али зато највишу инфлацију у региону.

Ни рак рани српске привреде, смедеревској челичани, изгледа нема опоравка.

– Железара је годину дана некако преживела захваљујући 100 милиона евра из Фонда за развој из децембра 2014 – додао је челник Фискалног савета и додао да држава већ дуго враћа и кредите Галенике.

– Реформе и фискална консолидација у Србији се заустављају пре времена, јер главни циљеви још нису остварени – закључио је Петровић.

Чланови Фискалног савета су указали да је дефицит буџета, иако смањен, и даље неодржив и још је међу највишима у Европи, а реформе јавних предузећа једва да су почеле. Криза јавног дуга је само привремено одложена.

Да бира, не би овде живео

Економиста Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, је за све земље региона Западног Балкана рекао да су “далеко било”.
– Кад бих могао да бирам, не бих нигде живео, ни инвестирао. Све земље су прилично неразвијене и нестабилне – написао је Вучковић.

Економиста Владимир Глигоров негира и мантру Вучићеве владе како је Србија богзна како привлачна за страна улагања.

– Земље се деле на оне којима је највећи проблем незапосленост и оне с високим јавним дугом, а Србија има проблем у обе категорије – наводи Глигоров.

Љ. Ивановић – Вести