Привреда плаћа 384 непореска намета од којих су чак две трећине парафискални. То значи да фирме за њих немају повратне услуге или противвредност не одговара плаћеном износу. Упркос најавама владе да ће почети са финансијским растерећивањем привреде, од Динкићевог укидања стотинак ових дажбина није било веће користи, а за последње две године уведено је девет нових намета.
Тако је пословање фирми обогаћено накнадом за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, таксама за употребу обале, за лучку навигацију, за коришћење железничке и друмске инфраструктуре, накнадом за формирање обавезних робних резерви и слично.
На јучерашњем округлом столу посвећеном парафискалним наметима Ирина Стевановић-Гавриловић, помоћница министра финансија, обећала је да ће за два месеца бити сачињен посебан закон о накнадама јавних добара који ће прописивати колико тачно ове дажбине треба да износе и како се одређују.
За разлику од накнада, она каже да је систем такси колико-толико уређен изменама Закона о буџетском систему када су прописани максимални износи фирмарина и сличних градских такси.
Какав ефекат је имало укидање 138 парафискалних намета и ограничење такси крајем 2012. године?
Јованка Манић, сарадница УСАИД и НАЛЕДА на изради регистра парафискалних намета, сматра да је већу штету имала локална самоуправа него што су предузећа побољшала своју активност. Она каже да реформа неких такси, попут фирмарина, није дала очекиване резултате, јер је финансијско оптерећење концентрисано на мањи број обвезника. Оне су укинуте за мала и средња предузећа, али они који су плаћали највеће износе попут банака и телекомуникационих оператера сада издвајају веће износе, јер је већина општина искористила законску могућност и разрезала максималне цене.
То се види и из података Управе за Трезор према којима су приходи од фирмарина за прошлу годину били само за око 400 милиона динара нижи него 2012. године када су износили око 4,1 милијарду динара.
Касе локалних самоуправа поднеле су највеће оптерећење реформи парафискалних намета и остале без пет милијарди динара, указао је Александар Бућић, задужен за финансије у Сталној конференцији градова и општина
– Досадашње реформе нису дале очекиване резултате и очекујемо да ће у наредној фази централни ниво власти и агенције бити предмет пажње и измена – рекао је Бућић.
Од ове године општине су остале и без прихода од накнаде за коришћење грађевинског земљишта.
– По том основу локалне самоуправе ће остати без 16 милијарди динара, од чега је половина приход града Београда. Али, због своје арбитрарности и дискриминаторног третмана различитих обвезника њено укидање јесте значајан корак напред – рекао је Бућић.
Да би надокнадиле мањак у каси локалне власти су се према његовим речима додатно ангажовале на проширењу броја обвезника пореза на имовину. Бућић сматра да порез на имовину, који сада праведније опорезује привредне објекте пољопривредно и грађевинско земљиште – треба да постане најзначајнији изворни локални приход.
