Инфлација на крају 2013. године ући ће у коридор од четири плус-минус 1,5 одсто колико је пројектовала Народна банка Србије, а након прошлогодишњег пада БДП-а од два одсто, у овој години се очекује раст од 2,5 одсто, речено је на представљању Извештаја о инфлацији у Народној банци Србије.
Гувернер НБС Јоргованка Табаковић изарзила је оптимизам за економску ситуацију у овој години базиран на најавама две компаније, НИС-у и Фабрици аутомобила Србија (ФАС).
Према нашим проценама, допринос Нафтне индустрије Србије расту БДП-а у овој години износиће 0,5 процентних поена. Ако се преради три милиона тона сирове нафте то ће допринети смањењу спољнотрговинског дефицита за 100 милиона евра, што није мало за нашу земљу, рекла је Табаковић. Дан раније, на представљању резултата НИС-а речено је да ова компанија планира извоз од 400 милиона евра у 2013. години.
Друга велика компанија у Србији, италијански Фијат, уколико буде извезао 100.000 аутомобила у овој години, имаће допринос привредном расту од једног процентног поена. Ако се узме у обзир да је процена НБС да ће ове године раст БДП-а износити 2,5 одсто, то значи да ће само ове две компаније чинити чак 60 одсто привредног раста у 2013. години.
Већ у четвртом кварталу прошле године, производње нафте и аутомобила погурале су прерађивачку индустрију до раста од 2,1 одсто. Према подацима НБС, највећи допринос расту физичког обима производње дала је производња деривата нафте са четири процентна поена, пре свега због завршетка прве фазе инвестиционог циклуса у рафинерији нафте у Панчеву и у ширење малопродајне мреже. У овом сектору забележен је раст физичког обима производње деривата нафте од 139,6 одсто.
Аутомобилска индустрија је допринела расту индустријске производње са 65,1 одсто, а аутомобили су постали водећи извозни производ Србије.
С једне стране за сваку земљу је добро када има велике компаније, али с друге стране лоше је што су у Србији за сада само две, и то обе са страним власништвом примећују неки економисти.
Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић је скептичан према прогнозама раста Народне банке од 2,5 одсто, истичући да се и међународним институцијама са већим ресурсима као што су ММФ или Светска банка дешава да у једној години по три пута коригују процене.
Фијат је 2009. године планирао да до 2011. производи 200.000 аутомобила. У 2012. години произвео је 30.000. Сада најављују производњу 160.000 возила и извоз од 1,6 милијарди евра. То је прилично амбициозна цифра. Сигурно ће бити већа производња него прошле године, али нисам сигуран да ће бити баш толико, посебно што се за Европску унију процењује пад БДП-а у овој години, каже Савић.
Раст од 2,5 одсто би само надокнадио пад у прошлој години, а и он је могућ, према мишљењу Савића уколико се доста ствари поклопи, као што су родна пољопривредна година, закључивање аранжмана са Железаром Смедерево и остваривање Фијатових планова.
Што се тиче НИС-а, он стоји доста добро, али то је једно од ретких предузећа које планира значајан раст. Питање је шта ће бити са ЕПС-ом, тешко да ће имати већу производњу од прошлогодишње, што је рецимо мање него 1994. године. Већи део малих и средњих предузећа ће се угасити јер не могу да издрже терет високих камата и дугова. Треба бити велики оптимиста па да се верује у раст од 2,5 одсто, сматра Савић.
Он напомиње и да је катастрофа за српску привреду што се 60 одсто раста БДП-а базира на само две компаније.
То значи да смо таоци развоја две компаније. Што је најгоре то су иностране компаније, а “Ју ес стил” је почетком прошле године показао да могу да оду преко ноћи. Мултинационалне компаније се данас лако пребацују тамо где им се нуде бољи услови. НИС-у добро иде, ужива приличну подршку државе и улаже значајна средства. Они сигурно мисле да остану овде. Фијат има огромне повластице, десет година не плаћа порез и доприносе, не плаћа закуп земљишта, мале плате, али може да се дислоцира за кратко време. Криза у западној Европи је показала да владе траже од својих компанија да не затварају фабрике у матичним земљама и отварају у другим. Лоше је то и што зависимо од тога да ли ће бити поремећаја на светском тржишту. Тако је и “Ју ес стил” искористио светску коњуктуру и високу тражњу 2000-их и правио добре резултате, а онда је напустио Србију и то сигурно не кратких рукава. Успут је држава два пута оштећена. Када су долазили држава је преузела дугове железаре, а нисам сигуран да ни сада није преузела неке дугове иако је купила железару само за један евро, објашњава Савић.
Да би се извукла из кризе и остварила одржив економски развој Србији треба раст БДП-а од шест одсто и пет до шест милијарди евра инвестиција годишње. Како објашњава Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна очекивања, добро је да су постојале инвестиције попут НИС-ове за модернизацију рафинерије у Панчеву и ширење продајне мреже у окружењу, као и инвестиције у Крагујевцу.
Оне имају значајан пондер у БДП-у Србије. Ипак то су само две ластавице, а нама треба читаво јато. Да би дугорочно обезбедили раст потребан је бољи пословни амбијент. За сада се виде неки помаци, преговори са Уједињеним арапским емиратима, Турском, Азербејџаном чије инвестиције би могле додатно стимулисати оживљавање привреде. Уз то је неопходна рационализација јавног сектора који је метастазирао, стратешка партнерства за државна предузећа, а посебно су значајне инвестиције у електропривреду, јер имају мултипликативне ефекте на целу привреду, сматра Ђоговић.
Ослањање на само пар инвестиција није добро и не може се на томе градити раст и развој, потребно је много више улагања, закључује овај економиста који напомиње да су трансформација државне управе и правне инфраструктуре, уз борбу против мита и корупције и фискалну релаксацију – услов за континуирани прилив инвестиција, јачање извоза и производних перформанси земље.
Милош Обрадовић
Балкан магазин
