„Да је ЕПС кочио привредни раст је тачно, али да је он био главни фактор успоравања, било би лепо, али није тачно“, рекао је Стојан Стаменковић, сарадник МАТ-а, данас на представљању ове економске публикације.

Према његовим речима, стопа раста бруто додате вредности у четвртом тромесечју прошле године била је 3,4 одсто, што је за 0,9 одсто мање него у претходном тромесечју, а половина тог смањења отпада на грађевинарство. Ова област се са раста од 20 одсто у другом кварталу свела на раст од 2,7 одсто у последња три месеца. Други фактор успоравања привреде односио се на пад индустријске производње и то у пођеднакој мери смањењем производње ЕПС-а и прехрамбене индустрије.

„На смањење динамике БДП-а крајем године приближно подједнако су утицали грађевинарство и индустријска производња, а унутар индустрије тај утицај дели се на ЕПС и прехрамбену индустрију“, оценио је Стаменковић.

Стаменковић је рекао да је у јануару ове године извезено електричне енергије у вредности 2,9 милиона евра или 26 одсто мање него у јануару прошле године, а да је увезено за 10,7 милиона евра или скоро осам пута више него у истом месецу 2018. године.

Пад производње настављен је и у јануару, али донекле ублажен у односу на децембар прошле године. Међугодишњи пад индустријске производње у јануару био 5,5 одсто, док је у децембру пад износио 6,3 одсто.

„У првом месецу ове године производња је опала у рударству за 11 одсто, у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 9,5 одсто, а у прерађивачкој индустрији за 3,6 одсто, а повећан је и спољнотрговински дефицит“, рекао је Иван Николић, уредник МАТ-а, додајући да је негативан шок мањи него што се очекивало због рецесије у Немачкој и Италији које спадају међу највеће трговинске партнере Србије.

Николић је истакао да је охрабрујуће то што од 170 милиона евра робног дефицита у јануару око 55 одсто отпада на увоз енергената (око 28 одсто) и капиталних производа (око 26 одсто), што указује на инвестициону активност.

Стаменковић је истакао да је у јануару забележен пад у 14 сектора привреде, а раст у девет. Пад производње у прехрамбеној индустрији и индустрији моторних возила и приколица је посебан проблем, а поставља се питање и шта ће бити са динамиком производње основних метала с обзиром на квоте ЕУ, као и са хемијском индустријом коју чека приватизација.

„У јануару ове године извоз моторних возила и приколица вредео је 145 милиона евра и био је за 14 одсто мањи него у истом месецу 2017. године, док је извоз основних метала вредео 119 милиона евра и био је за 18 одсто мањи него годину дана раније“, рекао је Стаменковић.

Данас.рс