ПРИВРЕДА У ЧАБРУ! Пад производње и извоза мери се десетинама процента

„Да је ЕПС кочио привредни раст је тачно, али да је он био главни фактор успоравања, било би лепо, али није тачно“, рекао је Стојан Стаменковић, сарадник МАТ-а, данас на представљању ове економске публикације.

Према његовим речима, стопа раста бруто додате вредности у четвртом тромесечју прошле године била је 3,4 одсто, што је за 0,9 одсто мање него у претходном тромесечју, а половина тог смањења отпада на грађевинарство. Ова област се са раста од 20 одсто у другом кварталу свела на раст од 2,7 одсто у последња три месеца. Други фактор успоравања привреде односио се на пад индустријске производње и то у пођеднакој мери смањењем производње ЕПС-а и прехрамбене индустрије.

„На смањење динамике БДП-а крајем године приближно подједнако су утицали грађевинарство и индустријска производња, а унутар индустрије тај утицај дели се на ЕПС и прехрамбену индустрију“, оценио је Стаменковић.

Стаменковић је рекао да је у јануару ове године извезено електричне енергије у вредности 2,9 милиона евра или 26 одсто мање него у јануару прошле године, а да је увезено за 10,7 милиона евра или скоро осам пута више него у истом месецу 2018. године.

Пад производње настављен је и у јануару, али донекле ублажен у односу на децембар прошле године. Међугодишњи пад индустријске производње у јануару био 5,5 одсто, док је у децембру пад износио 6,3 одсто.

„У првом месецу ове године производња је опала у рударству за 11 одсто, у сектору снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 9,5 одсто, а у прерађивачкој индустрији за 3,6 одсто, а повећан је и спољнотрговински дефицит“, рекао је Иван Николић, уредник МАТ-а, додајући да је негативан шок мањи него што се очекивало због рецесије у Немачкој и Италији које спадају међу највеће трговинске партнере Србије.

Николић је истакао да је охрабрујуће то што од 170 милиона евра робног дефицита у јануару око 55 одсто отпада на увоз енергената (око 28 одсто) и капиталних производа (око 26 одсто), што указује на инвестициону активност.

Стаменковић је истакао да је у јануару забележен пад у 14 сектора привреде, а раст у девет. Пад производње у прехрамбеној индустрији и индустрији моторних возила и приколица је посебан проблем, а поставља се питање и шта ће бити са динамиком производње основних метала с обзиром на квоте ЕУ, као и са хемијском индустријом коју чека приватизација.

„У јануару ове године извоз моторних возила и приколица вредео је 145 милиона евра и био је за 14 одсто мањи него у истом месецу 2017. године, док је извоз основних метала вредео 119 милиона евра и био је за 18 одсто мањи него годину дана раније“, рекао је Стаменковић.

Данас.рс