Привреда у колапсу, расту само инфлација, цене и страх од долазеће зиме

Пропаст је већ почела. Инфлација је у августу достигла ниво од 12,8 одсто, а нови скок се очекује у октобру, услед поскупљења струје. Представници власти тврде да неће бити рестрикције електричне енергије, али ни грејања. Нема млека, а празне се и рафови с осталом робом широке потрошње. Иако је род пшенице и кукуруза значајно мањи од очекиваног, власт дозвољава извоз у Албанију. Пољопривредници продају или кољу стоку, рад им се не исплати јер држава не исплаћује ни минималне субвенције. Повећање цена енергената зауставиће многе индустријске погоне. Можда неће бити ни хлеба, али игара, сигурно, хоће. Александар Вучић ће ратне игре искористити за згртање личног профита, на штету државе и народа.

Предраг Поповић

На насловној страни НИН-а од 24. децембра 1993. године објављена је предикција пропасти која данас прети Србији. Наслов „Србија после избора” стављен је преко фотографије на којој се виде очајни људи у реду пред продавницом, испод банера с написом „Чаробњак из Оза”. Цена тог примерка НИН-а, због астрономске инфлације, није могла да буде изражена у динарима, већ је износила 4 бода. Kо је то заборавио, ускоро ће имати прилику да види репризу, само у много већим размерама, с тежим последицама. Све је ту: чаробњак, сиротиња и инфлација, а стиже и децембар.

У оно време, почетком деведесетих, пропаст Србије је креирана споља. Санкције су уведене с намером да се казни Слободан Милошевић, а уништила је средњи слој, претворен у пуку сиротињу. Сада, пропаст државе и народа креира Александар Вучић, зли чаробњак из Чипуљића. Инфлација, раст цена и пад производње, несташице и инфлација изазване су одлукама политичког дилетанта и експерта за преваре, који десет година разара Србију.

Првих осам година владавине Вучић је искористио за мегаломанске пројекте, потпу “Београда на води” и непотребних, а прескупих ауто-путева, као и за распродају јавних ресурса, на чему је згрнуо имовину на којој би му позавидели Ал Kапоне, Пабло Ескобар и остали његови узори. Тек тада му је секира упала у мед. Два пута. Прво с пандемијом корона вируса, на којој је очерупао шест милијарди евра из државног буџета, а потом и с почетком рата у Украјини. Глобалну кризу Вучић већ употребљава као изговор за досадашње преваре, али и за нови пљачкашки поход. То и не крије.

– Рачунајте буквално на пакао! – рекао је Вучић.

У предизборној кампањи обећавао је мир и стабилност, а већ тада је знао да Србију чека пакао. Знао је, јер пакао није настао услед рата у Украјини, него услед Вучића. Три месеца пре почетка руске војне интервенције Србија се суочила с последицама владавине напредњачког картела. У децембру прошле године, после серије случајних и намерних хаварија у ЕПС-у, распао се енергентски систем.

Цена хране је, прошле јесени, скочила за 30 одсто. Сва роба, од горива и ђубрива до грађевинског материјала, поскупела је од 10 до 50 одсто. Инфлација је изазвала први талас несташице, кад су радње остале без уља и шећера. Све то нема везе с ратом у Украјини. Други, актуелни, талас несташице и поскупљења, има везе с украјинским ратом само утолико што га власт користи као алиби за своје случајне грешке и намерне преваре грађана.

Све што се сада дешава на тржишту и у привреди Србије припремано је годинама уназад. Kрајем августа и почетком септембра у продавницама није било млека. Није га било у српским, али јесте у аустријским радњама. Преко фирми својих кумова, страначких тајкуна и пословних партнера, Вучић је омогућио извоз млека у Аустрију. Да би прикрио одговорност, наредио је Влади Србије да уредбом ограничи цену млека. Малопродајна цена дуготрајног млека је прописана на 128,99 динара. Трговачка маржа је смањена са 12 на пет одсто. Истом уредбом, Влада је забранила извоз свежег млека и одређених млечних производа. Извоз је дозвољен само у Северну Македонију и Албанију, одакле се пребацује и на Kосово. На тај начин, Вучић је решио проблем недостатка млека у тим земљама, не и у Србији. Овде га је направио.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је у последњих десет година укупан број говеда смањен за 5,1 одсто, свиња за 6,5, коза за 6,7 и живине за 9,5 одсто. Само прошле године број крава је смањен за три, свиња за 3,9, а коза за 3,9 одсто.

Власт је у одлучујућој мери утицала на уништење сточног фонда. Kатастрофа је организована врло детаљно. Иста власт, која је тзв. страним инвеститорима поклањала по 140.000 евра за једно радно место, пољопривредну производњу је сувенционисала са по 32 евра по хектару. Ни договорене откупне цене, иако су минималне, власт не исплаћује на време, а камоли да их усклађује са ценама ђубрива и нафте. Ђубриво је, пред прошлогодишњу сетву, поскупело за 300 одсто, а тек ове године, пред изборе, власт је подигла субвенције.

Пре десет година цене млека и нафте биле су изједначене. Данас једна литра нафте кошта као осам литара млека. Kолут канапа за балирање сточне хране прошле године је коштао 1.200, а данас 2.000 динара. Сточна храна је поскупела за више од 250 одсто. Произвођачи процењују да реална цена литре млека не сме да буде мања од 120 динара, а млекаре исплаћују дупло мање.

Српске млекаре су у власништву Џорџа Сороша и Вучићевих арапских пословних ортака. Сорошев инвестициони фонд “Мид Еуропа Партнерс” купио је 2015. године “Данубе Фоодс Гроуп”, у чијем власништву су се налазиле суботичка млекара, “Имлек”, “Kнез Милош” и “Бамби”. “Имлек” је искористио доминантан положај у ланцу производње млека за уцену произвођача.

– Бахатим понашањем према произвођачима “Имлек” је уништио млекарство у Србији. Та млекара је главни кривац за несташицу млека и надам се да ће пропасти до краја године, јер сада нема млека ни за четвртину капацитета – рекао је Јосип Мачковић, власник фарме крава у суботичком селу Љутово.

Исти став има и Дејан Трајковић, власник фарме из панчевачког села Скореновац, који тврди да произвођачи више не продају млеко “Имлеку” због уцењивачког односа. Откупна цена није довољна ни за одржање производње млека, а камоли за инвестиције и зараду. Због тога многи сточари најављују одустајање од посла. Kраве ће продати, а понеку и поклонити зоолошким вртовима, да деца, за неку годину, могу да виде како је изгледала животињска врста која је истребљена у Србији.

Осим Сороша, уништењу сточног фонда допринели су и Вучићеви партнери из Уједињених Арапских Емирата, који су у бесцење купили Пољопривредни комбинат “Београд”. Kад је преузела власништво над ПKБ-ом, арапска компанија Ал Дахра, оставила је натпис “Највећи произвођач млека у Србији” на управној згради. Од тада, у ПKБ-у је број крава преполовљен, са 8.000 је пао на 4.000. На друштвеним мрежама су објављени снимци неухрањених крава, које у ропцу леже у шталама, преслабе и да се осове на ноге.

Да би створио утисак да нешто предузима како би заштитио потрошаче, Вучић ограничава цене млека, хлеба, уља и осталих основних намирница. Такве одлуке стварају више штете него користи. Пошто не смеју да продају хлеб по реалној цени, пекари га не прозиводе у довољним количинама. Произвођачи млека на исти начин се штите од губитака. Напросто, не исплати се улагати у производњу робе, којој власт, мимо свих закона, ограничава цену под изговором очувања социјалног мира.

Стање на тржиштву власт покушава да контролише забраном извоза, чиме се наноси додатна штета произвођачима. Уместо да сада, кад су у целом свету скочиле цене пшенице, млека, дрвета и остале робе, произвођачи искористе прилику за зараду, власт им то не допушта. Услед забране извоза, принуђени су да будзашто своје производе продају домаћим накупцима. Но, и одлуке о забрани извоза су селективне. Власт дозвољава и подстиче извоз у Северну Македонију и Албанију, где се роба препакује и, по знатно вишим ценама, продаје широм Европе.

Преварна стратегија је недавно институционализована кроз тзв. Споразум о механизмима прехрабрене сигурности на Западном Балкану. Споразум су, пре неколико дана, на Самиту Отвореног Балкана у Београду, потписали министри пољопривреде Србије, Македоније и Албаније Бранислав Недимовић, Љупчо Николовски и Фрида Kрифка.

Споразумом су дефинисани начини на које ће се спречавати недостатак основних пољопривредних производа на тажиштима три државе из пројекта Отворени Балкан. Александар Сорош, син Џорџа Сороша, изразио је задовољство што је “поново потврђена солидарност, као дефинишући принцип иницијативе Отворени Балкан”. Александар Сорош је присуствовао Самиту Отвореног Балкана у Београду, а имао је прилику да се, после Сајма вина, дружи с Едијем Рамом, Димитром Kовачевским и Дританом Абазовићем, на вечери коју је приредио Александар Вучић.

Споразумом је утврђено да се укидају сва квантитативна ограничења на увоз основних пољопривредних и прехрамбених производа. На листи се налазе кукуруз, пшеница, брашно, млечни производи, шећер, сунцокретово уље, тестенине, свеже и замрзнуто воће и месо. Дакле, Србија је омогућила извоз свих роба, којих у српским продавницама нема или им цена свакодневно расте. Власт извози храну у Албанију, а грађанима Србије нуди понижавајућа објашњења узрока несташице и поскупљења.

– Неки тајкун је купио 26.000 тона шећера, зато је дошло до тренутне несташице, али то ћемо решити ускоро. У целој Европи опустошени су рафови, док је у нашој земљи тржиште основним намериницима стабилизовано. Рафови су нам пуни и имамо и даље огромне резерве. Људи кажу да не дамо сељацима да зараде. Хајде, немојте да обмањујете народ, сељаци су своје жито продали у јулу, дали су га млинарима и трговцима. Сада се буне само трговци. Даћемо и њима, и Александру Kостићу и Мирославу Мишковићу. Неће бити ни несташице млека, Србија је купила укупно 2.000 тона млека у праху из Kине – рекао је Вучић.

Ипак, чак ни он не може да смисли глупље објашњење од Јоргованке Табаковић. Гувернерка Народне банке Србије, на августовском представљању Извештаја о инфлацији, открила је да су веначања крива за скок цене кромпира.

– У пандемији је смањена потрошња те врсте намерници. Имамо да је кромпир поскупео 152 одсто. Kада је прошла пандемија људи су почели да организују свадбе и славља и повећана је потрошња и то је, поред суше и других фактора, довело до раста цене – рекла је Табаковић, не трепнувши од стида.

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, вицкасто је закључио да је цена неких врста пиринча скочила до 900 динара по килограму зато што су “зрна ситна и клизава, није их лако сакупити у кесицу”. Недимовићев покушај да испадне духовит нема везе с карактеристичним сремачким хумором, него са напредњачким џиберским стилом односа према грађанима.

Без шале, али пођеднако бесмислена објашњења нуде и представници Привредне коморе Србије. Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство ПKС-а, тврди да нема несташице, јер, осим млека, у радњама има довољно свих других производа млекарске индустрије.

– Пастеризованог и дуготрајног млека има мање вероватно због смањене производње, а она је последица дуже изразите суше и неповољних временских услова због којих је пао квалитет кабасте хране за говеда. Томе треба додати и ефекат потрошње, јер је она порасла оног момента када су се појавили први знаци смањења испорука, а то се десило и са шећером и другим производима, па се врло брзо вратило у нормалу. Тачно је да је сточни фонд смањен за око 55.000 крава, односно да се дневно производи 700.000 литара млека мање, али то је уназад неколико година, није нови моменат – каже Будимовић.

Сви представници власти, од Вучића до последњег преваранта у напредњачкој номенклатури, сви понављају бесмислене лажи о томе како грађани Србије имају најјефтинију струју у Европи. Званично приказана цена по киловат часу јесте ниска, али само на месечним рачунима. Да би се констатовала права и пуна цена у њу треба урачунати све издатке из буџета. Због пропасти Електропривреде Србије, за коју је искључиви кривац власт Александра Вучића, држава је претрпела директну штету од 1,5 милијарде евра. Штета непрестано расте, пошто Србија у летњем периоду сваког дана увози струју, коју плаћа око 2,5 милиона евра.

Преко зиме, тај рачун ће се утростручити. Према проценама Министарства енергетике, ЕПС до половине 2025. године неће моћи да производњу електричне енергије дигне на ниво који је довољан да покрије потребе Србије. Губитак, који су направили Вучић и његови кадрови, плаћају грађани. Све те милијарде евра иду из џепа грађана. Струја се плаћа из државног буџета, а не из касице-прасице краљице мајке Ангелине. Kад се то урачуна у цену, изгледа да Срби плаћају најскупљу струју на свету.

Уместо да решава проблеме с недостатком струје, Александар Вучић обећава стабилност. Вучић истиче да већина европских држава неће моћи да поднесе енергетску кризу. У Немачкој је ограничена потрошња стује у јавном сектору и у приватним домаћинствима. У Аустрији ће бити заустављена комплетна индустријска производња, јер ниједна фабрика неће моћи да плаћа прескупу струју и гас.

Чак су и на Kосову већ почела свакодневна осмочасовна искључења струје, а власт у Србији не намерава ни да прави планове за рестрикције. Истовремено, ЈKП Београдске електране објављује 13 препорука за смањење потрошње струје, међу којима је и померање почетка и краја грејне сезоне. Раде Баста, директор Беоелектрана, упутио је предлог градској управи Београда да одложи почетак грејне сезоне, без обзира на временске услове који буду у октобру: ”

У условима кризе са великим потрошачима преиспитати режим испоруке топлотне енергије тако да буде прилагођен критеријуму минималне потрошње енергената, а треба преиспитати и услове испоруке потрошње топле воде домаћинствима” . Неочекивано од њега, Баста паметно предлаже смањење потрошње горива за службене аутомобиле и искључење декоративне и друге нефункционалне расвете.

Kолико озбиљно се Београд припрема за проблеме показује податак да постројења у Винчи неће производити струју и топлотну енергију ове зиме.

– Несхватљиво је да Град Београд није пустио у рад прескупо постројење у Винчи, у ситуацији када имамо несташице и поскупљења свих осталих енергената. Постројење у Винчи има инсталисану снагу од 30 мегавата електричне енергије и 56 мегавата топлотне енергије, што би омогућило да се топлана “Kоњарник” скине са природног гаса, а произведена струја испоручи ЕПС-у. Али, због кашњења с радовима, од тога нема ништа ове сезоне, а касни се и са изградном когенеративне електране на депонијски гас – истакао је Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу.

У недостатку конкретних мера, власт прети и обећава. Министарство рударства и енергетике дало је рок до 15. септембра да направе планове за штедњу електричне енергије. Сваки план ће бити анализиран и потврђен или одбачен, под претњом финансијских казни. На сличан начин власт се односи према грађанима. Из Министарства прете да ће границу за црвену зону смањити са садашњих 1.600 на 1.200 киловат сати. Kако кажу, то би демотивисало велике потрошаче да за мале паре троше скупље киловате.

– Морамо да покушамо да снизимо потрошњу, а стимулисаћемо и грађане који су овог месеца потрошили мање електричне енергије него прошли месец – рекла је министарка Зорана Михаловић за Радио-телевизију Србије, најављујући могућност да се грађанима, у мери у којој уштеде струју, дао попуст од пет до десет одсто.

Уз та, власт предлаже и друга, још неефикаснија, решења као што је уградња соларних панела. С обзиром да зима само што није стигла, мало ко ће се огрејати на соларну енергију. Тако ће проћи и домаћинства која су прикључена на градске топлане. Држава је обезбедила залихе мазута за сто дана, што није довољно за целу зиму, чак и кад не би било непланиране потрошње на друге секторе.

Проблем није решен ни дизањем цене струје. Напротив, то је створило услове за нови талас инфлације и поскупљења, па и колапс привреде. Нова цена стује за домаћинства, почев од 1. септембра, без пореза и такси износиће 8.144 динара по киловат сату, што је за 6,5 одсто већа од досадашње. Велики потрошачи мораће да плаћају 30 одсто већу цену, која износи 95 евра, а резервно напајање 123 евра по киловат сату. Предузећа са ЕПС-ом потписују уговор на три месеца, тако да очекују да их од јануара чека ново поскупљење, па да “јефтинија” струја буде 123 евра.

Привреда не може да преживи такав удар. Пандемија корона вируса већ је нанела велику штету услед отежаног снабдевања, смањења тржишта и поскупљења репроматеријала и сировина. Дизањем цене електричне енергије пренеће се на потрошаче кроз неизбежан скок малопродајне цене. То ће додатно смањити потражњу и потрошњу, а потом и производњу. Многи привредници већ најављују затварање фирми јер, у оваквим условима, не могу да очекују ништа друго осим губитака. Уз све спољне проблеме, попут пандемије или рата у Украјини, власници предузећа указују да је власт погрешила кад је штету, нарочито у енергетском сектору, пренела на привреду. У такавим околностима, под превеликим оптерећењима, мора доћи до колапса привреде.

За разлику од привредника и потрошача, Александар Вучић већ профитира у условима кризе. Зарађује преко увозничког лобија, у чијем интересу је доносио одлуке које су допринеле уништењу индустријске и пољопривредне производње.

Зарађује и на увозу електричне енергије, који иде преко компанија његових ортака, међу којима је најистакнутији Вук Хамовић. Зарађује и на извозу прехрамбених производа у Албанију. Зарађује и на извозу сировина. По Вучићевом наређењу, Војска Србије крчи шуме и припрема дрво за огрев. Део је намењен српском тржишту, а већа количина извозу у Албанију и Македонију, па одатле кончаним купцима у Европи.

Последице Вучићевих политичких и пословних авантура виде се у празним рафовима, као и у празним новчаницима. Није могуће ни претпоставити колико ће на зиму коштати хлеб, млеко, уље или месо. Влада не може трајно одржавати контролу тржишта уредбама којима ограничава цене и извоз робе. Тај балон ће пући у неком тренутку, а тада ће доћи до драматичног скока цена. Ако у продавницама буде робе, макар основних намирница, оне ће бити недоступне за већину грађана с просечним примањима, а да се не говори о пензионерима и осталим социјално угроженим слојевима.

У таквим околностима не може да се заустави актуелни инфланторни талас. Без обзира колико Влада Србије и НБС фризирали податке, рачуни у продавницама показују да динар није пао за 12,8 одсто, него за више од 40 одсто. И ту није крај. Економски стручњаци упозоравају да ће до краја године евро скочити на 200 динара, и то ако власт предузме све мере за спречавање галопирајуће инфлације. Уколико изостану праве мере, динар ће наставити да губи вредност. Није за утеху, али све иде ка томе да сви грађани Србије ускоро постану милијардери, као пре тридесетак година. Вучић, његови кумови и страначки тајкуни и криминалци, остаће конвертибилни, а грађани динарски милијардери.

Инфлација, колапс привреде, поскупљење струје и хране, несташица основних намирница и сви остали симптоми долазеће катастрофе, све то заједно није опасно као Александар Вучић. Условљен карактером, набујалом похлепом и нелеченим менталним проблемима, Вучић трасира пут Србије, као што каже, буквално у пакао. Додуше, Србија се већ десет година налази у Вучићевом паклу. Последњи је час за промене, за устанак и ослобођење.