Привредници нису изненађени кориговањем очекиваног привредног раста у нашој земљи, јер ништа није ни наговештавало да би ова година могла бити боља од прошле
РАСТ ближи стагнацији, пошто су прогнозе померања бруто домаћег производа са 1,5 одсто кориговане на свега пола процентног поена, држави доноси енигму на чему уштедети, како се не би пробио дозвољени минус. Нова пројекција ремети и рачуницу планираног задуживања, јер ни ту простора више нема. Привреда, с друге стране, новим очекивањем није изненађена. Како кажу, ништа није ни наговештавало да би ова година могла бити боља од прошле.
Нажалост, ма колико многима то било апстрактно, чињеницу да ће се привреда минимално помаћи, на својој кожи ће осетити и грађани. Фирме настављају штедњу, а плате тада извесно – не расту.
– Били смо врло скептични када се говорило о стопи раста од 1,5 одсто – каже Небојша Атанцковић, председник Уније послодаваца. – Сматрали смо да је добро да не одемо у рецесију, тако да је садашња прогноза приближавање реалности. Када је стагнација, онда се то односи на све. Плате су мање, мања је шанса за ново запошљавање, мање је купаца. Ником не може бити добро.
Месеци који следе, очекују привредници, продубиће проблем финансирања предузећа. Већ сада, како напомиње Никола Павичић, почасни председник „Таркет Синтелона“, петина кредита је контаминирана и банке све теже одобравају нове.
– Предузећа су 2010. завршила са четири милијарде евра губитка, а завршни рачуни ће тек показати какво је стање било прошле године – каже Павичић. – Наш реални сектор учествује са свега 15 одсто у бруто домаћем производу, а чак 85 одсто се ствара у сфери финансија, трговине и онога што не ствара нову вредност. Банке ће тешко одобравати кредите, а промет у трговини је мањи. Бићемо срећни ако будемо имали нулти раст. Ми смо од 1990. године не у рецесији, него у депресији. Прошле године смо имали тек половину индустријске производње остварене 1990. године. Све је то последида непредузимања реформи.
