Стабилизација буџета представља цеђење сувог дрвета. Привреди је стављена омча око врата која је убија и велико је питање колико ће предузећа успети да преживи. Међу досадашњим жртвама су и локалне самоуправе, јер републичка власт немилосрдно отима новац само за себе, показују резултати последњег истраживања београдске Мреже за пословну подршку (БСН)
Шесто периодично истраживање Мреже за пословну подршку (БСН) у октобру и новембру 2017. године, на узорку од 424 привредна друштва и предузетника у 25 градова и општина Србије показало је да нема побољшања рокова наплате и да се задуженост привредних субјеката и даље повећава.
Фирме обухваћене анкетом (88 предузетника, 234 мала, 57 средњих и 45 великих предузећа) у просеку и даље чекају пуних 139 дана да наплате своја потраживања. Притом се, на годишњем нивоу укупно 7,6 одсто потраживања уопште не наплати, јер фирме којима је испоручен производ или извршена услуга бивају блокиране или оду у стечај пре него што измире своје дугове. Највеће продужење рокова плаћања забележено је у производњи прехрамбених производа (просек наплате увећан за 23 дана).
У односу на 2016. годину када је просечна задуженост анкетиране фирме била 196,5% у односу на висину уписаног капитала, задуженост је наставила да расте и сада износи 202,7% у односу на висину уписаног капитала. Дакле, свака просечна фирма тренутно има два пута више дугова од укупних средстава с којима је почела свој рад.
Ово значи да је ризик од банкротства фирми које послују у Србији и даље екстремно висок, а у томе предњаче предузетници, микро и мала предузећа.
У структури дуговања дошло је до одређених промена. Банке нису вишу те којима анкетиране фирме највише дугују. Листа оних којима домаће фирме највише дугују сада изгледа овако:
1. Дуговања за парафискалне намете, прва на листи код 29,7% анкетираних
2. Дуговања према банкама за кредите и позајмице, прва на листи код 28,4% анкетираних
3. Дуговања према добављачима и пословним партнерима, прва на листи код 21,5% анкетираних
4. Дуговања према држави за пореске намете, царине и акцизе, прва на листи код 11,3% анкетираних
5. Остала дуговања или није одговорило на питање, 9,1% анкетираних
Интересантно је да се смањио проценат фирми које највише дугују за пореске намете, царине и акцизе са 20,8% у 2016. на 11,3% у 2017. години, али се знатно повећао број фирми које дугују за парафискалне намете (скок од 7,5%) и добављачима (скок од 4,9%). То значи да је држава ефикасније наплатила порезе, али се то прелило на плаћање бројних парафискалних намета (већа штета за локалне самоуправе које претежно наплаћују те намете) и на добављаче (већа штета за привредне субјекте и повећање губитака реалне привреде).
Питање је колико још дуго српска привреда може да издржи овакво стање. Свакако да је за похвалу што се буџет редовно пуни, али ако се то ради тако што се закидају други повериоци, онда је јасно да нешто не ваља у пореском систему.
Одавно стручњаци упозоравају да овако направљен фискални систем гуши привреду и да су хитно потребне дубоке и свеобухватне реформе, а резултати овог истраживања то и доказују. Ако се то убрзо не догоди, доћи ће до масовног затварања предузећа, чиме ће нагло да опадну фискални приходи што ће резултирати немогућношћу исплата пензија и социјалних додатака, као и плата запосленима у администрацији и јавним предузећима.
Јасно се сада види како је политика фискалне дисциплине, онако како је уназад неколико година спроводи напредњачка власт, смртна пресуда за привреду, посебно јер се одређена предузећа, блиска финансијским интересима владајуће олигархије, ослобађају дела намета и тако долазе у пословно повољнији положај од предузећа и предузетника који нису блиски властима, па зато морају да плаћају фискалне и парафискалне намете у пуном обиму.
Игор Милановић, Таблоид
Јешћемо траву!
Да, ако је буде било. И нју ће спалити
и Србија ће бити спржена земља !
LAŽIMA KRATKE NOGE, BAJKOLAŽIMA I HVALOSPEVIMA KO JOŠ VERUJE?!
Za vreme vladavine SNS sa koalicijom čulo se od neverovatnog do bajkovitog, stvarno je malo drugačije i pitanje je da li može da razume obični slušalac. Deo toga se navodi u nastvku teksta:
Hvalospevi:
1. Vučić tvrdi da je udeo javnog duga u BDP bio 76.5 %, kada je postao premijer, 27. aprila 2014. godine, pošto zvanični podaci Uprave za javni dug pokazuju da je na kraju aprila 2014. godine, javni dug Srbije iznosio 62,7% BDP. Dalje, poslednji podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija pokazuju da je udeo javnog duga u BDP na kraju oktobra 2017. godine iznosio 64.9%, a ne kako tvrdi Vučić 62.4% , nema potrebe da nas laže.
2. Na Duing biznis listi Svetske banke kada je koalicija SNS-SPS došla na vlast, Srbija bila na 86. mestu, a sada smo došli do 43. mesta. Međuvremenu je promenjena metodologija obračuna pa je 2014. umesto 91. mesto Srbiji je automatski pripalo 68. Tako da umesto napredovanje za 50 mesta (kako tvrdi Vučić), mi smo napredovali za 25 mesta.
3. Zadnjih tri godina vladanja, Vučić kao da nije na zemlji, povećava plate i penzije do nivoa ikada većih. Postavljaju pitanje konzumenti da li autor zna šta je rekao ili ga izlagali?
4. Učićemo u EU do 2020. godine.
Stvarnost:
1.BDP Srbije po glavi stanovnika na kraju 2016. godine iznosio je 4.900 evra, dok je prosek 28 zemalja EU bio 29.100 evra po glavi stanovnika, skoro šest puta više. Dok smo mi upadali iz recesije u recesiju, Nemačka je zabeležila kumulativni rast po glavi stanovnika od 20 %, Austrija 14,4 o%, Francuska 7,4 %. , Rumunaja 25 %, Bugarska 36 %. Recimo i Albanija je sa 19 % trostruko veći rast BDP po stanovniku od Srbije u ovom periodu.
2. Srbija je na dnu Evrope, najgori ekonomski rast u istoriji, između 2014. i 2016. godine srpska ekonomija je porasla 1,66 %. Poređenja radi, Hrvatska je porasla 4,1 %, BiH 6,79, Crna Gora 7,73, Albanija 8,02, Kosovo 9,16 %, a Makedonija 10,2, Rumunija sa 12,26 %!
3. Uprkos obećanjima vlasti da će građani Srbije već od 2017. godine živeti mnogo bolje, statistika pokazuje da čak 4,6 miliona Srba, odnosno oko dve trećine njih, jedva sastavlja kraj s krajem! Stopa siromaštva u Srbiji iznosi poražavajućih 25,5 odsto (ako imaju troše 2$ dnevno za hranu), a oko 2,5 miliona Srba živi s mesečnim prihodima ispod 15.000 dinara.
4. Prosečna plata krajem prošle godine u Sloveniji je bila 1.020,40 evra, Hrvatskoj 749,70 evra, Crnoj Gori 503 evra, Bosni i Hercegovini 428 evra, Srbiji 369,70 evra, a Makedoniji svega 363,50 evra. Od plate u Srbiji na kraju 2017. god hvaljenih prosek plata 500 evra neće biti ništa (ostaće oko 400 evra).
5. Prema indeksu korupcije za 2016. godinu, 69 posto država, od ukupno 176 njih obuhvaćenih istraživanjem, nalazi se ispod indeksa 50, na lestvici od 0 (visoko korumpirane) do 100 (države bez korupcije), Srbija sa indeksom 42 zauzima 72. poziciju na listi. Ona već godinama ostvaruje sve lošiji skor na ovoj listi. Bolje od Srbije su rangirane mnoge države iz regiona.
6. Srbija je na 134. mestu po kapacitetu da zadrži kvalitetne kadrove i na 132. mestu da privuče talente, od 137 zemalja.
7. Srbija ima najniži ekonomski rast i razvoj u prošle četiri godine – do 2016. u regionu. Prosek regiona za četiri godine, do 2016, jeste 10,3 %, u tom periodu Srbija raste 4,3%, a imate šampiona Rumuniju koja raste preko 16, Mađarsku koja raste 11, Bugarsku isto 11, Albaniju koja raste 13,3%.
8. Za sada se crtaju šeme i putanje da Srbija uđe u EU do 2015. godine, sa zadrđkom. Većina putnika za EU smatra da mi nećemo nikada ući u toj maštovnoj tvorevini, jer je Kosovo jagoda u grlu, a odnose sa Rusijom je već kost u grlu.
9. Preko dvesta hiljada najsposobnijih i najstručnijih građana su otišli preko grane, a ko će da održava tolike fabrike i ko će lečiti sve starije i starije stanovništvo zemlje?