Београд — У Србији поред пореза има 370 намета које привреда плаћа, а у 2011. години кроз трезор је од 77 тих прикривених пореза уплаћено 730 милиона евра.
То је показала анализа Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).
“Уплаћени износ је на нивоу два одсто бруто домаћег производа (БДП), односно око 40 одсто директних страних инвестиција у Србији у 2011. години”, рекао је на представљању анализе програмски координатор НАЛЕД-а Милан Симић.
Како је навео, издвајања за скривене порезе по запосленом износе 570 евра годишње. Подаци о приходима односе се само на 77 намета које је држава евидентирала, што значи да подаци о уплаћеним наметима нису потпуни.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков оценио је да није проблем у висини непореских намета, јер представљају два одсто БДП, док укупни приходи државе износе 45 одсто БДП. “Проблем је очигледно у непредвидивости и у томе што нису у сразмери са економском снагом обвезника”, истакао је он. Поред тога, како је указао, проблем су и баријере за улазак на тржиште, које спречавају и младе и инвентивне људе, који желе да раде приватно, а не да се запосле у јавном сектору. На питање о томе како кроз систем трезора пролази мањи део прихода, он је оценио да то значи да не постоји довољно јак систем да утера све накнаде у трезор. Указао је и да постоји велики број агенција, којима је дата могућност да наплаћују накнаде независно од својих трошкова, и у којима су плате арбитрарне.
“Од почетка светске економске кризе, бележи се тренд повећања непореских намета”, истакао је Симић, који је навео да је у 2011. приход од непореских намета повећан за 22 одсто у односу на 2009. годину.
Представник НАЛЕД-а истакао је да регистар непореских намета није свеобухватан, поготово што се они стално мењају.
Студија се односи на накнаде, таксе, дозволе, лиценце и сва плаћања фирми, без обзира на то да ли их је увела републичка, локална или покрајинска власт, са изузетком пореза, пенала и казни.
Према његовим речима, велики проблем је што су ти намети непредвидиви, што може да одбије потенцијалне инвеститоре који у студијама изводљивости не могу од консултаната да добију прецизне податке о трошковима.
Симић је указао и да се велики део тих намета не обрачунава на сврсисходан начин, односно у зависности од коришћења одредјеног ресурса, попут воде и шума, већ у зависности од прихода или вредности инвестиције.
Највише новца у 2011. прикупљено је од накнаде за коришћење грађевинског земљишта – 14,7 милијарди динара, и накнаде за уређивање грађевинског земљишта – 10,4 милијарде динара.
Како је навео Симић, накнаду за уређивање грађевинског земљишта плаћају и они инвеститори који сами опремају земљиште, при чему могу бити ослобођени највише до 60 одсто, што показује да није јасна сврха многих непореских давања.
“Наш циљ није да држави ускратимо приходе, већ да се уведе елементарна правна сигурност и предвидивост”, истакао је Симић.
Препорука студије је да се преиспита заснованост непореских намета, а у неким случајевима и њихова законитост, као и да се уведе систем у којем се намети не би могли уводити или суштински мењати актом Владе без активног учешћа Министарства финансија.
Поред тога, како је наведено у студији, треба размотрити могућност посебног закона којим би се утврдили сви намети у одређеном вредменском периоду, уз навођење износа, чиме би се обезбедила предвидивост и релативна уједначеност пословања на територији целе Србије.
Бета
