БЕОГРАД – Стојан Стаменковић, сарадник Економског института, оценио је да би прекид аранжмана са Међународним монетарним фондом имао дугорочне негативне последице по развој Србије.
– То би довело до екстерне неликвидности, раста курса динара и инфлације, смањења инвестиционог рејтинга, више цене капитала и споријег раста – оценио је Стаменковић на представљању месечника „Макроекономске анализе и трендови“.
Тешки разговори
Он је нагласио да Србија штету трпи и због тога што су одложени разговори због аранжмана и истакао да би разговори са Мисијом ММФ-а могли да буду тешки, јер је мало вероватно да ће постојати спремност те финансијске институције да се повећа буџетски дефицит.
– У разговорима са ММФ-ом мораћемо да се суочимо са предвиђањем нижег раста бруто домаћег производа од очекиваних 1,5 одсто и могућности да ће раст бити нулти – рекао је Стаменковић.
Према његовим речима, финансирање јавне потрошње биће посебан проблем, који ће постојати и ако се одржи аранжман са ММФ-ом.
Императив Србије је убрзана фискална консолидација, која је, према његовим речима, могућа само применом оштрих фискалних мера на кратки рок и комплексном реформом система и јавног сектора.
Стаменковић је оценио да се нови проблем за економски развој јавља због одласка „Ју-Ес стила“ из Србије и рекао да се нада да ће држава врло брзо наћи стратешког партнера за смедеревску железару.
У случају да Железара пређе на „хладни ход“, према његовим речима, извоз Србије би био смањен бар осам процената, а производња прерађивачке индустрије до четири одсто. Железара је иначе јуче прешла на „хладан ход“ на десет дана због временских услова.
– Компензација би требало да уследи ако се активира „Фијат“ са производњом која је најављена – рекао је Стаменковић.
Локални дуг
Сарадник Института Иван Николић рекао је да су локалне самоуправе половином прошле године, према подацима Управе за јавни дуг, биле задужене 64 милијарде динара. Од те суме Београд је задужен са 46,8 милијарди динара, док су друге локалне самоуправе неупоредиво мање задужене од главног града, рекао је он и прецизирао да је наредни град по задужености Ниш са 1,6 милијарди динара, Нови Сад са 1,5 милијарди и Крагујевац са дугом од 1,3 милијарде динара. Николић је прецизирао да је Београд само за мост преко Саве задужен 289 милиона евра.
Већи порез
Миладин Ковачевић, сарадник Института, указао је да су радикалне реформе у јавном сектору неопходне и нагласио да у пореској реформи не би требало да буде изолованих потеза.
Осим повећања ПДВ-а, требало би размишљати и о промени пореза на имовину, потрошњу… али и видети шта учинити са пензионим фондом, у који се сливају паре из буџета, додао је Ковачевић.
Правда
