Спорост државних институција, њихова неповезаност, гломазне административне процедуре, већ годинама су највећи непријатељи српских прирведника. Иако се о реформама говори, њихове ефекте предузетници не осећају, већ послују све теже, каже дугогодишњи привредник Мирослав Лајешић.
“Иде крај месеца имам за плату и за ПДВ, на то се све свело, просто народским речником пресипање из шупљег у празно. Такве фирме ће тапкати неко време и на крају ће се десити оно најгоре”, каже Лајешић.
Привредници тешко излазе на крај са високим порезима и доприносима на зараде. Те дажбине укључујући порез на добит чине 64,9 одсто просечног месечног прихода малих и средњих предузећа у Србији који износи 1.932 евра.
Ако се упоредимо са суседима, у Хрватској на порезе и доприносе на зараде одлази 55,2 одсто просечног месечног прихода у истом сектору који је 3.024 евра, док у Босни и Херцеговини предузетник у сектору малих и средњих предузећа одвоји до 25 одсто просечног месечног прихода, који износи 2.024 евра.
Парафискални намети
Посебно оптерећење за пословање у Србији су парафискални намети које уводе локалне самоуправе. И поред најава министра финансија да ће их законом ограничити, привредници страхују да ће смањење износа које локал добија из буџета по новом закону, ипак бити повод за увођење додатних намета.
“Конкренто за моју браншу у неким стварима ми смо изједначени са банкама и са осигурањима, ми смо ниско акумулативна прирведа, сви логиситчки центри су изван центра, ни по ком основу не можемо да будемо сврстани у исти кош са банкама и осигуравајућим друштвима, каже Славољуб Јевтић, председник Националне асоцијације шпедитерских друштава и агената, Транспорт и логистика.
Мањи порези и правна сигурност за боље пословање
Смањење пореских оптерећења привредници виде као једини наћин да дођу до средстава потребних за развој. Поучени лошим искуствима из претходних година, мало их одлучује да узме кредите од банака, које су једини извор финансирања, објашањава Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.
Сигурност пословања и предвидивост пословања није на довиљно високом нивоу, уз корупцију, да би неки значајнији инвестициони фондови који улажу у мала и средња предузећа дошли и код нас да раде.
Ефикасније правосуђе донело би и ефикаснију наплату потраживања, што је још један од проблема са којим се српски привредници свакодневно суочавају.
Извор: Тања Веселиновић, Н1инфо
