Током целе 2013. владини званичници обећавали су нам годину заокрета. У том циљу обављена је и реконструкција владе, с намером да се то коначно догоди и да се убрза. Премијер Ивица Дачић је тада рекао: „Знам да Србији данас треба све и да јој то треба одмах”, јер је тешка економска и социјална ситуација један од наших најтежих и највећих проблема.
Србија више не може по старом – да се и даље задужује, да би трошила више него што зарађује. Нема више времена да одлаже реформе, да поново почиње оно што је давно требало да буде завршено.
Да ли ће економска 2014. оправдати њихова очекивања – „Политика” је питала људе од науке, привреднике, банкаре, и представнике „света рада.”
Жељко Сертић, председник Привредне коморе Србије
Наредна, 2014. година за привреду Србије биће тешка. Година великог заокрета, крупних изазова и – нових прилика. Колико и како ћемо те шансе искористити, само од нас зависи. У 2013, после рецесије у претходној години, охрабрени смо извозним и производним помаком, годинама одлагане реформе добиле су политичку подршку које раније није било довољно. Направљени су први кораци – припремљени су нови или измењени стари прописи битни за пословање и усвојен је реалан буџетски рам за наредну годину. То јесте предуслов, то су велики, али само први кораци у спровођењу целовитог реформског пакета.
Привреда очекује да се у наредној години што пре усвоје четири предложена закона, да се подигне ефикасност јавног сектора и правосуђа, креира нова политика подстицаја за домаће и стране инвеститоре и даље јача регионална сарадња кроз формирање конзорцијума компанија из региона ради заједничког наступа на иностраним тржиштима.
На привреди је да преиспита и захтевима новог времена и глобалне утакмице прилагоди своје стратегије бизнис моделе – и начин размишљања.
Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије
Привреда ће се и у 2014. суочавати са падом домаће тражње, уз истовремено повећање оптерећења због промена пореских закона. Да би се зауставили негативни трендови, Србији је у наредној години потребно најмање три милијарде евра инвестиција у индустрију. И то под условом да се више од половине уложеног не врати страним кредиторима, као што је то до сада био случај у многим пројектима изградње саобраћајне и електроенергетске инфраструктуре. Али, наше економске недаће неће решити само неколико великих инвестиција, а још мање ново задуживање државе. Рате за отплату до сада узетих кредита све су веће, тако да ће држава и даље повећавати пореско оптерећење привреде. Већи порези значе успоравање развоја и отежавање опоравка домаће економије.
Решење је у коначном одређивању приоритета развоја земље и сталном садејству извршне власти и привреде.
Ако буде избора, то ће додатно успорити инвестиције и омогућити нереформисаном бирократском апарату да бар за шест месеци својом неефикасношћу одложи многе неодложене реформске послове.
Бранислав Чанак, председник УГС „Независност”
Нова година је симболика. Суштина је да се реформе раде без обзира на датум у календару, онда када се схвати да оно чиме се бавимо не даје неопходне резултате зато што се тиме бавимо на неефикасан и превазиђен начин, или зато што некоме одговара да се баш тако ради. Ово друго је наш случај и то већ пуне 24 године. Зато, када ми неко, ко ме је довео у ову ситуацију, предлаже реформе, готово чврсто сам уверен да то није истина. Посебно зато што сам цех свих досадашњих реформи ја платио, док је предлагачима и заговорницима реформи сваки пут све боље. Они ништа не плаћају, они баш као Остап Ибрахимович Бендер, имају идеје, а ми плаћамо бензин.
Последња веома мучна и крајње нехумана епизода у вези са Законом о раду најбоље илуструје тај однос реформиста и њихових жртава. Зато, праве реформе, где се и предлагачи реформишу, уопште не очекујем. Очекујем даље убрзање на спирали пропадања уз нове и старе фикције и представе, и тако док све то не стигне до самих темеља друштва и државе и почне да их љуља. Тада ће се, ваљда, неко пробудити и, макар и мамуран, окренути кормило националног брода на праву страну.
Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банка
Следеће године неће бити смањења каматих стопа на кредите, али ће динарски кредити бити јефтинији. Тешко да ће камате бити ниже, јер се не враћа 30 одсто кредита које користе компаније, девет одсто кредита које користе грађани , ако је обавезна резерва 30 процената, а референтна каматна стопа 9,5 процената. Нема ни говора о неким баснословним зарадама банака. У прошлој години 10 банака је пословало са губицима, само једна мање него у 2012.
Мало је вероватно да ће банке омогућити нове олакшице грађанима за отплату кредита од оних које већ нуде, као што су договор о новом грејс-периоду, мировање и репрограм уз повољнији кредит.
Срђан Лазовић, потпредседник Савета страних инвеститора
За сваког инвеститора, предвидљивост регулаторног окружења и политичка и макроекономска стабилност су од суштинске важности. Управо на том плану очекујемо даљи напредак од стране Владе Србије у наредној години. То подразумева почетак преговора са Европском унијом, наставак структурних реформи, транспарентност укупног пословног амбијента, одлучну борбу против сиве економије, даље елиминисање непотребне бирократије на свим нивоима као и наставак борбе против корупције.
Свесни смо да је то лако рећи али веома тешко спровести. Ипак, сваки потез владе у наредној години који буде ишао у овом смеру имаће нашу апсолутну подршку и биће додатни корак који ће представити Србију као атрактивну инвестициону дестинацију.
Имајући у виду кризу у еврозони, а на коју се наша привреда у доброј мери ослоња, не треба гајити нереална очекивања, осим какав-такав раст БДП-а, смањење буџетског дефицита и стопе незапослености, инфлацију у пројектованим оквирима као и обуздавање превеликог колебања домаће валуте.
Политика
