Српски министар за трговину Расим Љајић најавио је пакет антикризних мера и обећао да неће бити повећања ПДВ-а “осим у крајњој нужди”. Међутим, економиста Млађен Ковачевић истиче да ће већ од јесени доћи до повећања пореза и упозорава да нам прети и привредни и девизни колапс.
Ситуација у српској привреди је веома тешка, колико?
– Веома. Само у првих пет месеци ове године одлив девиза из земље био је за две милијарде евра већи од прилива. И то легалним путем. Има много и нелегалног одлива девиза, јер се сви труде да их на овај или онај начин изнесу из земље. За десет година од дознака наших грађана из дијаспоре, кредита, страних инвестиција и донација у Србију је стигло 75 милијарди долара. Највећи део отишао је на јавну потрошњу. Сада нам је месечно потребно око 46 милијарди динара за исплату бруто пензија. Дознаке су мање, кредити пресушили, а нема ни страних инвестиција. Када је пара било нико није мислио на улагање у привреду, него само на то да се паре што пре потроше.
Министар економије и финансија је најавио повољне кредите?
– Динкић је обећао да ћемо добити две и по до три милијарде евра кредита по врло повољним каматним стопама, али засад нема на видику да ће се то и остварити. Динкићева обећања се иначе тешко остварују, то нам је већ доказао. Све је теже добити кредит од ЕУ, јер је и тамо криза велика, остају једино Кина и Русија. Међутим, кад оне дају кредите онда њихове фирме обављају радове, па се новац опет враћа код њих. На пример, мост који се гради између Борче и Земуна финансирају кинеске банке, али њихове фирме обављају послове. Другим речима, нема посла за наше грађане.
Министар Љајић је изјавио да неће бити повећања ПДВ-а, да ли је то реално?
– Није. И у Хрватској су одмах после избора повећали ПДВ, а треба знати да су они у нешто повољнијој економској ситуацији од нас. Повећања пореза ће бити, а могло би доћи до правог привредног и девизног слома. Ситуација је лошија него што мислимо, а свако вештачко заустављање пада динара даће резултат само накратко.
Евро 150 динара?
Гувернерка је подизањем референтне каматне стопе зауставила раст евра. Колико ће то потрајати?
– Не дуго. Вештачким мерама не можете бранити неодбрањиво. Мислим да ће држава врло брзо морати и званично да девалвира динар. То би у пракси значило да се одреди вредност евра рецимо на 150 динара и да се држава обавеже да ће тај курс држати, рецимо, годину дана, што би колико-толико помогло привреди и извозницима – каже др Ковачевић.
Министар економије и финансија је најавио повољне кредите?
– Динкић је обећао да ћемо добити две и по до три милијарде евра кредита по врло повољним каматним стопама, али засад нема на видику да ће се то и остварити. Динкићева обећања се иначе тешко остварују, то нам је већ доказао. Све је теже добити кредит од ЕУ, јер је и тамо криза велика, остају једино Кина и Русија. Међутим, кад оне дају кредите онда њихове фирме обављају радове, па се новац опет враћа код њих. На пример, мост који се гради између Борче и Земуна финансирају кинеске банке, али њихове фирме обављају послове. Другим речима, нема посла за наше грађане.
Министар Љајић је изјавио да неће бити повећања ПДВ-а, да ли је то реално?
– Није. И у Хрватској су одмах после избора повећали ПДВ, а треба знати да су они у нешто повољнијој економској ситуацији од нас. Повећања пореза ће бити, а могло би доћи до правог привредног и девизног слома. Ситуација је лошија него што мислимо, а свако вештачко заустављање пада динара даће резултат само накратко.
Све мање поуздани
Смањен нам је и кредитни рејтинг?
– Смањење рејтинга је очекивана вест. Нама је рејтинг и раније био неповољан, разлика је у томе што ћемо се задуживати по високим каматама, јер смо све мање поуздани.
Премијер Ивица Дачић је најавио оснивање Савета за економски препород Србије.
– Сличну идеју заговарао сам пре шест-седам година, али сам тада био изложен критикама заговорника неолиберализма. Сада је много теже обезбедити савет умних људи него пре десет година јер је ситуација лошија, а постали смо много зависнији од међународних финансијских институција. Могућности експерата да нешто самостално креирају су веома сужене.
Постоје ли примери у свету где је такав модел стручног саветовања успео?
– Постоје. У Јапану и Немачкој је после Другог светског рата било све порушено, али су формирани стручни тимови који су креирали привредни и друштвени систем па је направљен прави бум. Ту је и Русија крајем протеклог века када је премијер био Јевгениј Примаков и Словенија и Аргентина почетком минуле деценије. У свим тим државама стручњаци су имали важну улогу у креирању економске политике и остварен је привредни напредак.
Вести