Мандатар за састав Владе Србије Александар Вучић бесан је на сер Мајкла Девенпорта, шефа мисије Европске уније у Београду. Његови билтени Информер, Курир и те-ве Бастиље Пинк и Студио Б, окомили су се на г. Девенпорта, оптужујући га да ради о глави сер Вучића. Отворено, без увијања, наводећи шта све шеф мисије Европске уније предузима да, наводно, с власти отера вођу СНС-а. На пријему код Вучића, у друштву америчког амбасадора Скота, г. Девенпорт је био службен, а Вучић оборене главе. Да ли је у питању висока политика, међународни интереси, или нешто друго. Истраживач Магазина Таблоид открива да су се Вучић и Девенпорт сукобили око једног чмара. Око Марка Благојевића. Предлажемо да текст прочитате до краја
Од када је именован за председника Владе Србије Александар Вучић је имао снажну подршку америчког амбасадора Мајкла Кирбија и шефа мисије Европске уније Мајкла Девенпорта. Са првим га је везивала Кирбијева жеља и похлепа за новцем, а са Девенпортом љубав према Марку Благојевићу, који је ушао у срце сер Девенпорта.
Љубав траје, па престаје. Мајкл Кирби је отишао из Београда, заменио га је званични, одмерени и рационални Кајл Скот, који је у Београд дошао са другачијим инструкцијама. А оне се своде на његово ангажовање да шизофрени Александар Вучић што пре оде са власти, јер се замерио моћним америчким лобијима, чије интересе је угрозио. И ту је тачка. Вучић то осећа, али се копрца, пружа отпор. Воли да прети празном пушком, а онда се, као последња станична курва предаје, све даје, потписује, капитулира.
Каква је улога Марка Благојевића у сукобу Девенпорта и Вучића? Ко је, уствари, господин Благојевић?
Марко Благојевић је рођен 1974. у Београду, где је завршио Правни факултет. Током 1995. и 1996. године био је потпредседник подмлатка Грађанског савеза Србије. Током студентских протеста 1996/1997. био је члан Главног одбора Студентског протеста, као представник Правног факултета и члан Правног одбора Студентског протеста. Радио је и као предавач на катедри за политички маркетинг Факултета за медије и комуникације, приватног Универзитета Сингидунум у Београду.
Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) докопао се тако што га је једна пријатељ представио, данас покојној Слободанки Недовић, оснивачу ове организације.
Од 2000. па до 2008. године био је директор кампања за подржавање избора и мотивацију и мобилизацију гласача. Од 2003. до 2008. године био члан Управног одбора Фонда за отворено друштво. Од 2004. године радио је као консултант за односе с јавношћу и комуникације при агенцији за оглашавање СВА/Луна, афилиације у Србији ТБWА. Цесид је отео, уз помоћ своје геy групе, од тадашњег директора Зорана Лучића, пристојног човека и професионалца, и ставио га у службу оних који наручују лажне извештаје и процене
У јуну 2014. године именован је за директора Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима. У децембру 2015. године именован је за директора Канцеларије за управљање јавним улагањима. Проневерио је десетине милиона евра, узимајући од оних којима је новац био намењен. А у касу су се сливало стотине милиона евра донација из Европске уније, од грађана, хуманитарних организација, српске дијаспоре, од помоћи домаћих тајкуна и сиромашних грађана.
Као геy од угледа, Марко Благојевић је запао за око британском амбасадору Мајклу Девенпорту. Господин Девенпорт је ожењен, има троје деце, али је његово срце и душа одано мушкарцима. Педер је, да појаснимо. Разлика између геy мушкараца и педера је у томе, што први признају своју сексуалну орјентацију, што је легитмно право, а будући да су људска права и слободе универзалне, хомосексуалци имају право да буду поштовани. И вољени. Педери крију своју љубав према мушкарцима, изигравају породичне људе. Љубоморни су, склони авантурама и страстима, које могу да доведу и до сукоба између њих, који се воле, као и до трагичних последица. Чим му је очи спазио снене, сер Девенпорт је закључио да је Марко Благојевић човек за њега…И већ четири године траје та љубав.
Да би се ослободио мониторинга који над британским амбасадорима води обавештајна служба МИ 6, господин Денверпорт користи се познанством са тадашњим директором ове службе Џоном Сојерсом, који је такође љубитељ мушког тела.
Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон именовала је 7. јуна 2013. године британског амбасадора у Београду Мајкла Девенпорта (Мицхаел Давенпорт) за новог шефа Делегације Европске уније у Србији. Девенпорт је функцију шефа Делегације ЕУ у Србије преузео од Венсана Дежера, који је, такође, био озбиљан педер. Девенпорт је био од јануара 2011. године британски амбасадор у Београду. У званичној биографији му је писало: “…Девенпорт има вишегодишње дипломатско искуство у бившим комунистичким земљама као што су Пољска и Русија. Српски језик је почео да учи још 1982. на Универзитету у Грацу, у Аустрији, где је предавао енглески језик. У његовој званичној биографији објављеној на сајту британског Министарства спољних послова наводи се и да је страствени играч тениса.”
Убрзо, Девенпорт је саопштио да са задовољством прихвата да после лета преузме нову функцију шефа Делегације Европске уније у Србији.
”Амбасадор се радује што ће и у новом ‘капацитету’ бити у прилици да сарађује с представницима Владе Србије, и то на темељу значајних постигнућа која је Србија недавно остварила на свом путу ка чланству у ЕУ” – наведено је у саопштењу из британске амбасаде у Београду.
“Велика Британија је чврсто опредељена за даље ширење ЕУ на територију целог Западног Балкана, укључујући и Србију и ово именовање је и одраз тог чврстог опредељења”, додаје се у том саопштењу.
До примопредаје на челу Делегације ЕУ у Србији дошло је септембра 2013. године.
Од када је 2012. године Вучић именован за првог потпредседника Владе Србије, његови топли односи са господином Девенпортом су били страсни и плодоносни. Девенпорт му је довео Тонија Блера за саветника, водио га по Лондону, препоручивао у МИ 6. Обезбеђивао му је јавну подршку, сликао се када год је то Вучић захтевао, подржавао његово лудило у отварању обновљених кућа, штала, учионица…Било је јадно и отужно посматрати шефа мисије ЕУ како стоји иза шизофреног Вучића и аплаудира му, из све снаге. Увек је Девенпорт хвалио ”одлучност Вучића на путу евроинтеграција”, посвећеност демократским начелима. Еј, демократским начелима. А шизофрени Вучић је најгори могући диктатор, сада са изгубљеним капацитетом.
Вучић се тако, уз помоћ Девенпорта, који је својевремено био директор Директората за Русију, Централну Азију и Јужни Кавказ у Министарству спољних послова, у Лондону састао 30. октобра 2014. године и са британским министром спољних послова Филипом Хамондом и градоначелником Лондона Борисом Џонсоном. Ипак, домаћине је изненадила жеља премијера Србије да се сретне са одлазећим директором обавештајне службе МИ 6 Џоном Сојерсом, који је ту дужност наредног дана требало да преда новом директору Алексу Јангеру. Сојерс је поднео оставку, због скандала које је објавио амерички обавештајац Сноуден. Без преседана је да се премијер једне државе састаје тајно са директором обавештајне службе домаћина!
Амбасадор Србије у Лондону Огњен Прибићевић, имао је задатак да возилом амбасаде одвезе Вучића на тражени састанак. Возач службеног возила амбасаде је, међутим, залутао у граду, мада је имао укуцану адресу и маршруту пута, што је разбеснело Великог Вођу. Сматрао је да возач саботира његову жељу да буде у друштву господина Џона Сојерса. Са овог састанка није издато никакво саопштење. Очигледно је и домаћинима било неугодно да испуњавају жеље српског премијера.
Захваљујући снажном утицају на Вучића, Девенпорт је своју љубав Марка Благојевића у јуну 2014. године поставља за директора Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима. Тако је коза примакнута купусу. Благојевић је добио плату од 6 хиљада евра, плус бонус, право на трошкове репрезентације. Скоро милијарда евра, укључујући и узете кредите за реконструкцију поплављених подручја, прошла је кроз рачун којим је располагао господин Благојевић, а надзирао га г. Девенпорт.
Никада господин Благојевић није поднео извештај о раду и утрошку средстава Канцеларије за обнову и развој. БИА је, у оквиру својих надлежности, далеко од очију јавности, надгледала ”пословање” Канцеларије , као и љубав Марка Чмарка Благојевића и сер Девенпорта.
Европским истражним органима достављени су подаци о пљачкама у којима је и г. Денверпорт омастио брке. Реч је о милионима евра. Вучић воли да прља људе, и подстицао је Марка Благојевића да се ”ослобађа средстава са рачуна”. Тако се изразио.
Уверен да је Денверпорт довољан да му обезбеди вечни престо у Србији, Вучић је на његов предлог у децембру прошле године именовано Благојевића и за директора Канцеларије за управљање јавним улагањима! Каква је то искуства, осим сексуалних, имао господин Благојевић у располагању великим свотама државног новца?
Али је зато г. Благојевић у ЦеСИД-у оставио чланове своје геy групе, који су најбруталније промовисали Вучића. Тако је 20 минута након завршетак гласања 27. априла, ове године, директор ЦСИД-а Бојан Клачар саопштио да ”први прелиминарни резултати указују да је СНС добио 56 одсто гласова”. А бројање још није било ни почело!
Београд је последњих година Елдорадо за хомосексуалце. Пуна их је и Вучићева влада.
Страсна љубав годинама цвета и између г. Синише Малог, градоначелника Београда и његовог помоћника Борка Милосављевића, који је у градској влади задужен и за финансије.
До ” спојке” између Малог и Милосављевића дошло је у Агенцији за приватизацију, у којој су обојица радили, и покрали стотину милиона евра, распродајући предузећа, чије приватизације су, скоро све одреда, поништене, а њихово преиспитивање захтева и Европска унија.
Помоћник градоначелника Београда Борко Милосављевић запослио је у чак четири јавна предузећа мушкарца који се представљао као Норвежанин Кристијан Стенберг.
Стенберг је радио у Градској управа за цене, у Сава центру, а потом као председник Надзорног одбора ЈКП “Београд пут” и финансијски и комерцијални директор ЈП “Ада Циганлија”. Скупштина града Београда поставила га је 28. маја 2014. године за председника Надзорног одбора ЈКП “Београд пут”. Кристијан Стенберг није никакав стручњак из Норвешке. Његово првобитно име је Јасмин Бухић и пореклом је из Мркоњић Града у БиХ. Али, његово дупе је код Милосављевића отворило сва врата.
Службеници БИА су у поседу фотографија на којима је страсна љубав између градоначелника и његовог помоћника. Вучића је разбеснео захтев међународних протектора да се реши Синише Малог, због Савамале, и његове улоге, и да га ухапси. Да би спасио своје дупе, Вучић је одмах обећао хапшење, политичку и прекршају одговорност високих руководилаца Скупштине Београда. Али, ко ће то да уради. Вучић је наредио својим лајавцима, да из свег гласа нападну Девенпорта и амбасадора Скота. Као, они му раде о глави. Њему који је толико учинио за дипломатски кор у Београду, испуњавајући им све жеље.
Марко Чадеж је у априлу 2014. са места портпарола немачке амбасаде у Београду изненада постављен за председника представништава ПКС-а у Франкфурту и Бечу, како би се „опрала” његова биографија и створио привид како има искуства у привреди. Постављен је за председника Привредне коморе Србије. Зашто?
Српска полиција ухапсила је господина Чадежа пре више од три године са 12,3 грама чистог кокаина. Саслушан у својству осумњиченог, Чадеж је био неопрезан па је изјавио да је толика количина која је код њега нађена, намењена за његову личну употребу, као и за његово друштво, што се подводи под тежу законску одредбу, и могао је добити око три године затвора. Након што му је одређено задржавање, Чадеж се позвао да ради у Немачкој амбасади, да је на важном задатку и тражио је да се о хапшењу обавести тадашњи амбасадор Волфрам Мас. Мас је исте вечери тражио хитан пријем код тадашњег министра унутрашњих дела Ивице Дачића. Молио га је да Марка одмах пусте из притвора, рекавши – “Молим Вас, много ми је стало до њега, разумећете, ми се волимо”.
Дачић је наредио полицији да Чадежа пусте на слободу, али су полицијски службеници на време склонили задокументовани случај, који је достављен Таблоиду. Иначе, Мас и Чадеж су били страсни љубавници, и када је Мас премештен крајем лета 2012. године, за амбасадора у Белорусију, намеравао је да поведе и Марка, али су у Минску одбили да му издају акредитацију. Данас је Мас у Београду, близу свог дечка.
Рат између Девенпорта и Вучића имаће, по свему судећи, лош крај. Иза њих двојице остало је много смрада и опљачканог новца. Све је то тешко сакрити. Чини се да је Вучићева судбина трагичнија, јер ће Девенпорт након изласка Британије из ЕУ бити повучен. А као озбиљног противника, са којима нема шале, Вучић има Мајкла Скота, који није Мајкл Кирби.
Била једном једна љубав. А љубави често имају тужан крај.
мајор Горан Митровић, Таблоид
