БЕОГРАД – Српска банка одобрила је кредите у укупном износу од 18,1 милион евра фирмама за које је гарантовао концерн „Фармаком“ Мирослава Богићевића у време кад је, због озбиљних финансијских проблема, држава притискала банке да компанији шабачког тајкуна не блокирају рачуне, сазнаје Курир.
Према документима који су достављени нашем листу, ова државна банка је 2013. одобрила 14 кредита концерну „Фармаком“ и још шест фирми за које је Богићевић гарантовао залихама јаловине депоноване на јаловишту Брана В-ИX рудника „Леце“ у Медвеђи.
Сумњив залог
– Српска банка је дала кредите скоро истој групи клијената коју је кредитирала и Привредна банка, с тим што је Српска банка за те кредите накнадно узимала јаловину сумњиве вредности, док је Привредна банка имала хипотеку на рудник „Сува руда Рашка“, чију је вредност државни Рударски институт проценио на 101 милион евра. То су фирме „Сигма“, „Басеми“ и „Лим-инг Линингс“, „Инмолд“ и „Магма пром“, које су обухваћене оптужницом против Мирослава Богићевића у случају Привредне банке – каже извор Курира.
Документација показује да је банка у првом кварталу 2013. године одобрила девет динарских кредита у укупном износу од 995 милиона динара (8,9 милиона евра) и пет кредита у еврима у укупном износу од 9,235 милиона евра. За спасавање Српске банке држава је дала више од 100 милиона евра крајем 2014, путем докапитализације.
Спречена наплата
– Будући да је реч о истим клијентима и потпуно истим околностима, а да је обезбеђење које је Српска банка узела далеко слабије од оног које је узела Привредна банка, поставља се питање зашто је тужилаштво, али и држава, зажмурило на те чињенице. Поред тога, Привредна банка је једина банка у којој је одлуком државе, руководство спречено да наплаћује потраживања од „Фармакома“ – каже наш саговорник.
Подсетимо, после састанка у Влади Србије 16. марта 2013, на којем су Ивица Којић, тадашњи државни секретар у Министарству финансија, а данас шеф кабинета премијера Александра Вучића, и Синиша Мали, тадашњи саветник првог потпредседника владе, од представника свих банака тражили да одустану од принудне наплате потраживања од „Фармакома“ како би то предузеће наставило да ради, предузеће су 17. априла блокирале прво две приватне банке.
Везе и везице
МАРИЧИЋ ОДОБРАВАО КРЕДИТЕ, ПА АВАНЗОВАО У МОСКВИ
У време кад су кредити одобрени, директор Српске банке био је Иван Маричић, који је на ту функцију дошао с места директора Управе за трезор као кадар Демократске странке, коју је напустио да би прешао у СНС. Из Српске банке Маричић одлази у октобру 2013. и постаје саветник за реструктурирање Мирослава Богићевића у „Фармакому“.
И поред свега што се дешавало с „Фармакомом“ Маричић се сада налази на месту директора у Еуроаксис банци у Москви, која се у више наврата у ранијем периоду повезивала с државом, али и привилегованим тајкунима. У време стављања залога на јаловину 28. јуна 2013. директор Српске банке био је Златан Перучић, који се касније повукао са тог места.
Српска банка
ОДГОВОРИ БАНКАРСКА ТАЈНА
У вези са овим случајем из Српске банке су нам поручили да не могу да одговоре на питања јер они по Закону о банкама и интерним актима банке „представљају банкарску тајну, те стога не могу бити саопштени трећим лицима“. Власник концерна „Фармаком“ Мирослав Богићевић није одговарао на позиве и поруке.
Отворено, без страха фирме које су зајмиле за „Фармаком“
ЈАНКОВИЋ: УЗЕЛИ СМО КРЕДИТ ЗА БОГИЋЕВИЋА, ИМАО ЈЕ ДИЛ С БАНКОМ
Курир је покушао да ступи у контакт са одговорним лицима у фирмама за чије је кредите гарантовао концерн „Фармаком“, али неки од њих нису били расположени да говоре о томе, док се неке фирме више и не налазе на званичним адресама. Ипак, Горан Јанковић, власник фирме „Инмолд“ из Пожеге, тврди да је кредит од три милиона евра његова фирма само формално узела.
– Богићевић је имао договор са Српском банком и искористио је нашу пословну везу да моја фирма формално узме кредит за њега, јер смо од 2008, за „Фармаком“, радили механичке линије за производњу амбалаже за „Млекару Шабац“ и алате за „Фабрику акумулатора“ у Сомбору. Богићевић је од мене тражио да моја фирма за њега узме кредит, пошто су они имали забрану Светске банке да узимају кредите. Послали смо документацију, а паре сам, истог трена кад су легле на рачун моје фирме, пребацио на рачун „Фармакома“ – каже Јанковић и додаје да његова фирма није имала капитала да добије кредит од три милиона евра, али да је то Богићевић завршио са банком.
Курир
фото: Небојша Мандић
