Прочитајте како се напредно пљачка РЕИК Колубара и ТЕНТ!

Озбиљан сукоб који пламти у врху Српске напредне странке (СНС) могао би да доведе до убрзаног распада ове политичке партије, која је од свог настанка истовремено и нестајала, што је феномен који још није виден од увођења вишестраначја у Србији. Ма колико то изгледало у овом тренутку, ни расписивање нових, ванредних избора, није далеко! Сукоби унутар напредњака, нису само локалног карактера, али су тамо највидљивији. Председник странке Александар Вучић вероватно неће успети да их наредних месеци стави под контролу, јер је у питању прави рат.

Наиме, СНС је дубоко подељена на пет различитих струја. Прва подела у СНС десила се након победе Томислава Николића, на председницким изборима када је Вучић започео његову политицку и медијску маргинализацију.

Истражујући сталне сукобе у месним одборима СНС, истраживачки тим редакције посебно се бавио стањем у Лазаревцу (Колубари) и Обреновцу, јер су у питању најосетљивије тачке за сваку власт која се појавила у Србији после 5. октобра. Један од разлога жестоких сукоба у странци, свакако је и погубан утицај једног од кључних финансијера странке, заштиценог сведока, Љубише Бухе Чумета.

Меду добро обавештеним људима у политичким странкама и медијима, већ годинама кружили детаљи о сукобу Томислава Николића и Александра Вучића, који датира још из времена док су били радикали (СРС).

Њихов сукоб у СРС наводно је додатно потпиривао лидер те странке Војислав Шешељ, али је Вучић у неколико наврата, врло неубедљиво покушао да демантује овакве тврдње. Када се на последњој слави Српске напредне странке нису појавили председник Србије Томислав Николић и његов син Радомир, такоде функционер СНС, сукоб измеду Вучића и Николића био је више него очигледан. Бојкот овог догадаја од стране Николића, уствари је порука упућена Вучићу.

И потпредседница Владе Србије и министарка градевинарства саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловиц, већ дуже времена је у сукобу са најмоћнијим цовеком СНС, Николом Петровићем, генералним директором Електромреже Србије. Петровићева моћ је данас већ јавна ствар.

Министарка Михајловић је озбиљно заратила и са делом странке који финансира Љубиша Буха Чуме, а предводи Милорад Грчић, директор Колубаре, када је најавила да ће Бухи порушити све нелегално подигнуте објекте.

Поред сукоба са Бухом и Петровићевом фракцијом у странци, Михајловицева је тражила од Вучића да смени и њему драгог Небојшу Стефановића са места министра унутрашњих послова.

Овим храбрим потезом, постала је пета фракција СНС-а, а која је заратила са свим осталима истовремено. Храбро (многи кажу и непромишљено) је заузела став да људи који су завршавали дописне школе, преписивали докторате не треба да буду на одговорним функцијама.

-Ја сам се добро помучила за своју диплому – негодовала је Михајловићева после сваде са Вучићем, када су њени захтеви за Стефановићевом сменом одбијени.

Из овог сукоба Стефановић је изашао као победник, али, овај догадај је дубоко сукобио Михајловицеву и Стефановица па они више и не комуницирају меду собом ни службено.

Због (раније) блискости са Вучићем, Зорана Михајловић нема добар однос ни са Томиславом Николићем, који се за сада извукао од Вучићевог свиленог гајтана.

Ни ту није крај свим сукобима у које се Михајловићева упустила. Чепркала је по пословима разних криминалаца, који су раније деловали у њеном ресору. Открила је неправилности и малверзације са дозволама за транспорт које су радили људи Велимира Илића и он сам. Много раније, отворено се сукобила и са Душаном Бајатовићем и Милутином Мркоњићем из СПС-а.

Ипак, ма колико моћно деловала жена коју је Вучић својевремено описао као “булдожер” који је неопходан Влади Србије, да рашцисти област градевине, њена је позиција недавно ослабљена када су страначке колеге покренуле избацивање њој блиског Саше Мирковића из СНС-а. Извор свих ових конфликта треба потражити у њеној политици “заокрета” према руским енергентима, јер је на делу показала да је прихватила реалност.

Због Бухе, подела и потпуни распад

Извор из обреновачке општине који нам је помогао да склопимо слику сукоба унутар СНС-а, тврди и да су лазаревацки и обреновачки одбори, као и места директора ТЕНТ-а и Колубаре кључне тачке око којих ће људи Љубише Бухе и Петровића водити рат наредних месеци.

Он такоде тврди да је само делимично тачна информација да је један од познатих Сурчинаца, Милан Наранџиц Лимун, посредовао да Милорад Грчић, данас директор Рударског Басена Колубара (РБ Колубара) добије диплому на приватном факултету Љубише Бухе Цумета.

Информацују је, каже он, преко својих људи у јавност послао Бранко Милојевиц, бивши полицајац, данас Грчићева десна рука у Колубари. Нас извор даље каже да су се Неранџиц и Грчић познавали још у време док је други држао печењару поред зграде обреновачке општине.

Истина је и да се њих двојица и данас редовно видају. Истина је и да Неранџић има заједничке послове са Бухом, али посредовање везано за Грчићево високо образовање обавио је Дејан Димитријевић власник фирме “Путарац”.

Инвестиција у кадрове који се касније постављају на одговорна места јавних предузећа, своди се на то да они по именовању на функцију одмах почну да намештају послове фирмама блиским са онима који су им помогли да седну на те функције.

У једном тренутку деловало је да је монопол оних фирми које купују угаљ у Колубари разбијен. Објављена је и вест да је ухапшен и власник фирме “Девикс”, Витомир Димитријевиц, испоставило се да његово хапшење није спрецило да фирме њему блиске уђу на место на коме је раније био “Девикс”. Тако су фирме фиктивно промењене, али посао завршавају исти људи.

Управо ту је и поента, у именовању директора на место јавних предузеца ТЕНТ и Колубара. Онај ко има свог директора има и послове у тој фирми. Како су ТЕНТ и Колубара фирме из области енергетике, Никола Петровић сматра да на целу тих фирми треба да буду његови људи.

Са друге стране, у Колубари место директора чврсто држи напредњак Милорад Грчић, који је у пословним “комбинацијама” са Љубишом Бухом. Иако делује да Бухини људи чврсто држе Колубару под контролом и ту је дошло до подела.

Чуло се у Колубари и да су се Милорад Грчић и Бранко Милојевић (шеф унутрашње контроле у Колубари, “дипломирани официр полиције”) сукобили се око једне лепотице у управном одбору. Ово је Милојевића толико разљутило да је користио све везе које је имао да потпомогне Грчићеву смену у месном одбору СНС у Обреновцу. Потом је локалним медијима неуспешно пласирана информација да је Милојевић, своју супругу запослио у Електродистрибуцији Шабац, како би је што реде видао.

Уговор са “Мацолом”

Наравно, сукоби унутар СНС одбора у Обреновцу и Лазаревцу нису довели до прекида сумњивих послова у ТЕНТ-у и Колубари. Наиме, у Колубари је поново уведена куповина угља преко такозваних “закључница”. Овакав начин куповине је раније укинут, јер се сматрало да процес продаје чини нетранспарентним и да оставља много могућности за корупцију.

Са друге стране, председник општине Лазаревац, Драган Алимпијевиц, члан СПС-а, који се иницијално није слагао са Грчићем, сада је са њим нашао заједнички језик. Успео је да убаци неколико њему блиских фирми у посао са Колубаром. Добри односи са председником општине Лазаревац су јако битни и за Милорада Грцица, јер је то општина на чијој се територији налази и седиште Колубаре.

У самом Лазаревцу, народ је незадовољан нацином на који Алимпијевиц и његова дружина воде општину, па су активисти Српске напредне странке, покретали питање зашто Алимпијевиц, са давно напуњених 65 година старости, вец једном не оде у пензију. За Александра Вуцица је припремана документација о томе да је Алимпијевиц, заједно са бившим председником општине Лазаревац, Бранком Борицем, раније уцествовао у куповини половног клизалишта, које је плацено далеко више него што му је стварна цена.

Општина је том приликом финансијски оштецена, али је финансијско стање Алимпијевица и Борица из године у годину све боље. У документацији која је спремана као притужба на Алимпијевица, наводи се и да је он презадужио комунално предузеце које је раније водио.

Задужио га је наводно толико тако да радници сад не могу редовно да примају плате. Уместо да помогне напредњаке из Лазаревца да смене Алимпијевица, Грциц је са њим успоставио заједницки језик.

Пример колико се сарадња Грцица са локалном влашцу поправила је слуцај пресељења гробља: општинска власт у Лазаревцу, односно Алимпијевиц, оптужена је да је укљуцена у узимање провизија од приватног каменоресца Боре Матијашевица за пресељење гробља из села Вреоци. Инаце, пресељења гробља и становништва у општини Лазаревац су нормална ствар која се обавља због константне експлоатације угља.

Након што је Матијашевићево име споменуто у контексту узимања високе провизије, он је склоњен из посла, а ангажована је друга приватна фирма из Београда. Ова фирма је дала ниску цену за тај посао и вероватно лепу провизију локалним политичарима, али је зато лоше радила.

То потврдује и чињеница да је више скупих споменика – надгробних плоча, сломљено већ током транспорта! Због свега овога, Драган Алимпијевић константно критикован у локалним новинама “Палеж”, које финансира РБ Колубара, односно Грчићева “администрација”. Како је са Грчићем успоставио добре односе, овај му је отворио и врата да може финансијски да помогне “Палеж”, после чега су критике престале.

У папирима достављеним нашој редакцији ово је објашњено народним језиком: “…Милорад Грчић је Драгану Алимпијевићу омогућио да плати донацију од 736.000 динара листу “Палеж”, а власник “Палежа” је престао да га критикује. Уместо критика уследило је величање лика и дела, Алимпијевића и Грчића”. Ово тврде и лазаревачки напредњаци.

Док се они жале “централи” Српске напредне странке, на терену је Грчић успео да преко Алимпијевића оствари утицај у свим органима општине Лазаревац. Све ово су као велику неправду схватили локални лидери СНС, Стевић и Јефтић који су искористили добре односе са Небојшом Стефановићем министром полиције и помогли да овај изгуби све функције у локалном одбору СНС у Обреновцу.

Стевић и Јефтић очекивали су и да Грчић буде смењен са места директора Колубаре, али се то на њихову жалост није догодило. Грчић им није остао дужан, па су по његовој директиви и њих двојицу оцрнили у локалном листу “Палеж”. Све ово би било смешно када би становници општине Лазаревац у којој се вади руда вредна милијарде евра живели пристојно.

На жалост у Лазаревцу, али и у Обреновцу у коме се у ТЕНТ-у производи струја за пола Србије, просечни грађани живе прилично бедно. Истовремено тамошња власт ниже једну за другом промашену инвестицију. Један од примера како је новац нерационално потрошен је изградња нове основне школе и спортске хале у месној заједници Барошевац.

Барошевац је добио прелепу велику школу и халу, нажалост у тој месној заједници нема довољно дака да се попуни капацитет такве школе и хале, јер је бела куга смањила број деце у тој месној заједници.

Овај податак био је познат и пре градње ових објеката. Да су општинске власти овај новац искористиле за исељене засеока Зеоке у Вреоцима ослободила би се земља за експлоатацију руде.

Експлоатацијом би се дошло до још новца па би практично другачијим распоредом улагања било могуће изградити и школу и преселити Зеоке. Зеоке су могле да буду пресељене у близину нове школе, па објекат не би зврјао толико празан, мада ни у Зеокама нема довољно деце да се такви капацитети попуне…

Грчић злоупотребио положај

Генерални директор, Рударског басена Колубара (Колубара), Милорад Грциц злоупотребио је положај и склопио против законит уговор са фирмом “Секуритон д.о.о.” из Београда, вредан двадесет седам милиона односно 27.353.765,18 динара.

Овим уговором Грчић, је “Секуритону” прибавио велику материјалну корист, и могућност да мимо тендера Колубари продају противпожарну опрему! Опрема не функционише како би требало, утврдиле су стручне комисије Колубаре.

Најбољи пример колико је посао противпожарне заштите у Колубари лоше изведен говори пример несреће у којој је жив изгорео рудар Милан Сика. Посао са Секуритоном је против законит и започео га је Грчићев претходник, Небојша Ћеран.

Са фирмом “Секуритон” у време Ћерановог директоровања, склопљен је уговор о изводењу радова у области против пожарне заштите. Када су поцели са изводењем радова, фирма “Секуритон” је уградивала и против пожарну опрему, а то није било уговорено, нити је било предмет јавне набавке.

Јасно је да је на тај начин Секуритон био у могућности да јефтинију понуду од других понудача за радове. Мањак новца од изведених радова “Секуритон” је могао да надокнади екстрапрофитом од против пожарне опреме коју продаје Колубари.

Вредност те опреме је преко двадесет милиона и она далеко превазилази комерцијалну вредност радова. Други понудачи нису ни очекивали да ће моћчи да се заради на продаји опреме, већ су могли да дају само комерцијалне цене за радове који су били званичан предмет набавке. Ипак, када је у стручном мишљењу Ћерану саопштено да тако нешто није по закону, он је полако престао да потписује финансијске документе везане за опрему и послове са “Секуритоном”.

На терену су се појавиле и друге компликације јер је део опреме плаћен пре уградње и изведених радова, одмах по испоруци. Радови нису адекватно водени у грађевинској књизи, а ни предрачуни потребног материјала за уградњу нису одговарали стварним потребама установљеним у току изводења радова. Ипак, 2014. године, већ Грчићевом мандату, “Секуритон” је почео да уцењује “Колубару” и да тражи да плате сву опрему и све изведене радове.

Људи из “Секуритона” навели су у захтевали да им се плате “не уговорени радови” и претили да у противном никада неће потписати технички пријем објеката. Тим поводом стручњак за комерцијалне послове Колубаре, Игор Смиљковић, написао је: “…Изводач тражи да му се плате изведени, а не уговорени радови, он је навео и да је Изводац свестан да уговора нема, али да се позивају на књигу изведених радова. Комерцијала не може ретрокативно да закључује уговоре. На састанку смо констатовали да је једини начин за решење наведеног проблема вансудско поравнање…”.

Овај документ је послат Грчићу заједно са дописом који су потписали дипломирани инжењер Никола Митровић и руководилац центра за унутрашњу контролу одбрану и безбедност Бранко Милојевић, по занимању дипломирани официр полиције. Милојевић и Митровић су у допису навели да је доказано да у неколико случајева “Секуритон” уопште није уградио опрему која се наводи у Градевинским књигама.

-У девет позиција било је и вишкова и мањкова, закључили су инжењер и бивши полицајац и 08.7.2014. писмено упозорили Грчића. Знајући за све ово, као и да није по закону да се накнадно склапа уговор о изведеним, а не уговореним пословима Грчић је ипак 25.08.2014. са “Секуритоном” склопио уговор под насловом “Уговор о изводењу додатних радова”, који је у име ове приватне фирме потписао директор Раде Мандић. Осим Мандића и фирме Секуритон, уговором су обухваћене и фирме “С & Р Магма” и “АР Градња” из Београда које су заступали Ратомир Богетић односно Предраг Радоњић.

Поводом овог посла полицијској управи достављен је допис са пратећом документацијом у коме се наводи, да је Јавна набавка бр.П/-2БН, а која је покренута као набавка радова супротно уговору и расписаном тендеру уствари била испорука опреме и уградња опреме, да је вредност опреме и уградња исте далеко превазишла саму вредност уговорених радова.

Због свега наведног, фирми “Секуритон” је омогућен повољнији положај у односу на друге понуђаче, што повлачи кривичну одговорност људи који су омогућили да овакав посао буде реализован. Истиче се да су криви генерални директор Милорад Грчић и његов претходник Небојша Ћеран. Први јер није расписао набавку у складу са потребама, други јер је пристао да плати не уговорене радове.

У документацији која је достављена Редакцији, наводи се и да фактурисани радови чак немају ни подлогу у грађевинској књизи, док су додатни радови које је инвеститор наплатио изведени пре доношења одлуке о спроводењу преговаршког поступка, што је супротно Закону.

Поред наведеног доказано је и да су додатни радови изводени без валидне пројектно техничке документације. Наводи се и да функционалност система која је обавеза изводача (фирма “Секуритон”) по основном уговору није доказана и да је није могуће доказати из разлога што оптички систем за рану детекцију иницијалних пожара не може да функционише аутоматски због знатно веће запрашености у погону од нивоа који је дат у подлогама за израчунавање пожарне опасности при изради пројекта заштите од пожара Сушаре. Такоде, ту је и висока запрашеност погона Сушаре, је таква јер систем отпрашивања никада није показао своју функцију.

То је иначе и предмет случаја “Финпнеуматик” који још није окончан већ је предмет Одељења за привредни криминал полицијске управе Београд и вишег јавног тужилаштва. Функционалност уграденог система “Дренцер” није могуће доказати без резервоара од 500 кубика чисте воде према пројекту и одговарајуће пумпне станице, способне да тако велику количину воде избаци на сваку коту погона у кратком временско периоду…

Вук Станић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије