НАПУШТАЊЕМ „Јужног тока“, Србија ће бити прикључена у јединствено европско тржиште гаса. Ово је добра прилика да се створи ефикаснија мрежа снабдевања целе ЕУ у коју и ваша земља намерава да се учлани – каже, у интервјуу за „Новости“, Марош Шефчович, нови европски комесар за енергетску унију .

* Је ли крахом пројекта „Јужног тока“ угрожена енергетска безбедност Европе?

– То није начин на који Европска комисија гледа на ово питање. Прво, с наше тачке гледишта, безбедности снабдевања доприносе приоритетни инфраструктурни пројекти ЕУ који се не односе само на путеве снабдевања. Друго, могућа добит од „Јужног тока“ морала би да се мери заједно с недостацима, као што су трошкови и даље јачање доминације „Гаспрома“ у региону. Европска комисија је, штавише, мишљења да други инфраструктурни регионални пројекти могу ефикасније да осигурају дугорочну безбедност снабдевања.

МЕЂУДРЖАВНИ УГОВОРИ СУПРОТНИ ЗАКОНУ* КОЈЕ ће следеће кораке ЕУ предузети када је реч о „Јужном току“?
– Примили смо к знању одлуку Руске Федерације и „Гаспрома“ да напусте пројекат. То је њихово суверено право. Самим тим, није на Европској комисији да предузима кораке у вези с том одлуком. Што се тиче међудржавних споразума између земаља чланица и Русије, с правног становишта, они нису били у складу са законима ЕУ и Комисија задржава право да предузима мере у том погледу. Од Србије се, као земље кандидата за чланство у ЕУ, очекује да покаже своју посвећеност законима ЕУ, што подразумева да се не закључују споразуми који су у супротности с правом ЕУ.

* Хоће ли ЕУ, и како, сада помоћи Србији?

– Европска комисија не сматра одлуку о напуштању пројекта као директну претњу безбедности снабдевања Србије. Штавише, ЕК тренутну ситуацију види као прилику да се развије заједничка стратегија међу земљама чланицама и државама Енергетске заједнице, попут ваше земље. Европска комисија већ подржава гасну интерконекцију Бугарска – Србија и друге пројекте од интереса за Енергетску заједницу. Изградња ових пројеката ће омогућити разноврсност испоруке гаса и обезбедити сигурност снабдевања.

* Ко ће Србији надокнадити око 300 милиона евра годишње, колико је требало да добије на име транзита гаса?

– Улазак у пројекат „Јужног тока“ била је суверена одлука заинтересованих земаља и Руске Федерације. У исто време, став Европске комисије о „Јужном току“ је био јасан од самог почетка, да мора у потпуности да поштује права ЕУ. Комисија је радила заједно са државама чланицама, и у њихово име, да би остварила тај циљ. Европска комисија је, такође, тражила конструктивни дијалог са Руском Федерацијом.

* Најпре је за ЕУ било проблематично то што „Јужни ток“ пролази кроз једну земљу чланицу и земљу кандидата, Бугарску и Србију. Како гасовод сада може несметано да пролази кроз територију чланице и кандидата, овога пута кроз Грчку и Турску?

– Европска комисија не жели да коментарише нове пројекте покренуте паралелно с одлуком да се напусти „Јужни ток“, с обзиром на то да немамо никакве конкретне информације везане за њих. Чињеница да дати инфрастуктурни пројекти пролазе кроз земље чланице и земље кандидате, не представља проблем из перспективе Европске комисије, и то такође није ништа ново. Принцип, ипак, остаје: у области енергетике, правила ЕУ морају такође да се примене у свим земљама чланицама, као и у сваком другом сектору.

Горан Чворовић, Новости