Прочитајте шта Вучићев будалаш Вујовић булазни: Грађани ће бити награђени за ову акцизну жртву

Уводимо акцизу на електричну енергију јер је то у скаду са директивама Евроспке уније, али и постигнутим договором са ММФ-ом. За ову жртву грађани ће добити награду – рекао је министар финансија Душан Вујовић……………………………………….
””””””””
Одлично.
Као грађанин очекујем награду.
Колективно самоубиство ” владе “.
За почетак ослобођења наше јадне, окупиране и опљачкане домовине.

Ovo opravdanje ministra bi imalo smisla kada bi mi imali plate kao na zapadu…a da bi dosli do zapadnih zarada moramo imati posao,investicije,zdravu privredu,poljoprivredu…a mi nemamo nista…duznicko-poverilacka ekonomija je upropastila mnoge zemlje,pa i nas…nastavak sledi u vidu totalne propasti svega,pre svega zdrave porodice i ove mladosti …ovako se ne poboljsava standard naroda,ovako narod nestaje.

Procitajte ko je Sertic ko su njegovi roditelji koji su klali Srbsko stanovnistvo. Kako to da u ovu homosexualnu vladu ima ustasa , siptara , crnogoroca berzijanaca I ostalih a gde su Srbi
Novi ministar privrede Srbije Željko Sertić, potomak ustaškog zločinca, sprema omču još neprodatim preduzećima

Za lom spreman

Pred Vučićevim “stožerom”, za ministra privrede Republike Srbije “prisegnuo” je Željko Sertić, potomak ustaških zločinaca iz Jasenovca. Sertićev stric bio je osuđeni i pogubljeni ratni zločinac Tomislav Sertić, koji je tokom Drugog svetskog rata svojim potčinjenim ustaškim oficirima izdao naređenje da sve Srbe neizostavno šalju u jasenovački logor. Danas, u novom veku, drugačijim metodama, Željko Sertić, najbliži srodnik srboždera iz Jasenovca, spreman je da Srbiju i njene resurse stavi na raspolaganje hrvatskim kompanijama. Jeftina je radna snaga, a ne moraju ni logore da grade!

Arpad Nađ

Stric aktuelnog ministra privrede Republike Srbije Željka Sertića, bio je Tomislav Sertić, rođen u Udbini 21. novembra 1902. godine, koji je služio u vojsci Kraljevine Jugoslavije i 1939. dobio čin majora. Pošto je sarađivao sa ustašama 1940. je pobegao u Mađarsku, a zatim u Italiju. Po uspostavljanju fašističke Nezavisne države Hrvatske vratio se u Zagreb, i tada postaje prvi zapovednik ustaške vojske sa činom “Glavar glavnog stožera ustaške vojnice”. U junu 1941. godine, biva unapređen u čin pukovnika, a to je bio najviši čin u ustaškoj vojsci posle krilnika. Tomislav Sertić je neposredno bio potčinjen Anti Paveliću.

Tomislav Sertić je 1. maja 1942. godine, svim ustaškim bojnama (vojne jedinice), svim samostalnim satovima (posebne jedinice u okviru vojnog krila ustaškog pokreta), kao i svim upravama generalštaba šalje pismo V.T. br. 1174, sledeće sadržine:

“…Glavni stan Poglavnika pod brojem 400/42 od 27. travnja (aprila) o. g. dostavlja sliedeće: Zapovjedništvo ustaške narodne službe – Glavno pobočništvo sa V.T. br. 139/42. izviestilo je, da sabirni i radni logor u Jasenovcu može primiti neograničeni broj zatočenika.”

Zbog toga Tomislav Sertić traži od komandanata potčinjenih jedinica da sve osobe koje budu zarobljene tokom borbenih akcija neizostavno otpreme u logor u Jasenovcu.

Za “točnost otpravka” pomenutog pisma, garantovao je “predstojnik stožernog ureda”, ustaški potpukovnik Mihovil Sertić, takođe iz iste porodice kojoj pripada i sadašnji ministar privrede Srbije, Željko Sertić.

Tomislav Sertić je bio izuzetno omiljen među ustašama koji su mu čak spevali i jednu pesmu: “S Udbine slavne, kličeš Tomislave!”.

Posle sloma NDH-a pokušao je da pobegne, ali su ga uhvatili britanski vojnici i izručili vlastima Jugoslavije. Vrhovni vojni sud Demokratske Federativne Jugoslavije osudio ga je na smrt 22. septembra 1945, a kazna je izvršena u Jajincima, oko pet sati ujutro, 27. septembra 1945. godine.

Jedan od naslednika ratnog zločinca Tomislava Sertića je i novoizabrani ministar privrede Srbije Željko Sertić, koji se i kao predsednik Privredne komore Srbije više brinuo za hrvatske nego srpske interese, pa je tako pre dve godine kineskoj agenciji Ksinhua rekao: “Saradnja između Hrvatske i nekadašnjih jugoslovenskih zemalja je od velike važnosti”.

Još dok se samo špekulisalo da bi on mogao da bude novi ministar privrede, Sertić je davao izjave kako je najvažnije završiti postupak privatizacije, odnosno razdeliti ono malo što je ostalo od srpske privrede. Pri tome je ukazivao da su za srpske poljoprivredne kombinate, koji još nisu privatizovani, veoma zainteresovani hrvatski tajkuni.

Kada je Hrvatska prošlog leta ulazila u EU, Sertić je hrvatskom ambasadoru Željku Kuprešaku poručio da ne brine, jer će “hrvatsko-srpska privredna saradnja ostati i dalje jaka i velika”.

Sertić je, očigledno, doveden na čelo srpskog ministarstva privrede da bi očuvao ovu jednosmernu saradnju, od koje korist ima samo hrvatska strana, jer je tržište Republike Hrvatske i dalje apsolutno zatvoreno za srpski kapital i proizvode.

Čim je postao ministar privrede, Sertić je objavio kako je njegov prvi cilj da promeni “koncepciju rada Ministarstva”. Svog prethodnika Dušana Vujovića, koga je na to mesto takođe doveo Aleksandar Vučić, Sertić očigledno smatra neuspešnim, jer mu je prvi cilj da promeni sve ono što je Vujović uveo i za šta se zalagao!

Inače, pred Vrhovnim sudom Jugoslavije za Tomislava Sertića se založio jedan drugi ratni zločinac, nadbiskup Alojzije Stepinac. Moguće da je postavljanje Željka Sertića na čelo srpskog Ministarstva privrede dogovoreno kada je letos Aleksandar Vučić u dvorištu beogradske nadbiskupije, sa nadbiskupom Stanislavom Hočevarom sadio “drvo mira”.

Tako će od sada, “za točnost otpravka” u Ministarstvu privrede Srbije, odgovarati potomak “Glavara glavnog stožera ustaške bojnice”.

Da li možete zamisliti da se u Hrvatskoj unuk vojvode Momčila Đujića nađe na mestu ministra u hrvatskoj Vladi? O, ne, ne, u Hrvatskoj su spalili i sve knjige koje su štampane na ćirilici!