Мултинационална компанија “Асеко” у којој је брат премијерке Ане Брнабић један од директора, добила је још један посао у јавном сектору чија је вредност скоро 90 милиона динара. Од када послују са државом, што коинцидира са доласком Брнабићеве на премијерску функцију функцију, приходи Асека су се само од послова у јавном сектору увећали за више од 40 милиона евра.
Овај пут, реч је о тендеру који је расписало Министарство финансија за послове надоградње БУС сервиса. Према тендерској документацији, ради се о “надоградњи платформе за интеграцију сервиса између организација који достављају податке Министарству или податке захтевају од Министарства са посебним освртом на Информационе посреднике”. Укупна вредност уговора је 89,2 милиона динара, а поред Асека у послу ће учествовати и Информатика а.д..
Овим, Асеко је само наставио “сретни низ” од 2016. године од када је кроз пословање са државним институцијама и предузећима приходовала је више од 41 милион евра.
На већини државних тендера Асеко се покаже као “најбољи” понуђач, са цифром која је увек довољно нижа од конкурентне. Тако је и у овом случају конкурентна фирма АИГО БС своју услугу проценила за око 400.000 динара више од Асекових понуђених 89,2 милиона.
Информацију да компанији у којој је Игор Брнабић директор ствари “одвећ добро” иду од како му је рођена сестра постала премијерка Србије, прва је у јавност изнела Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде.
Тепићева је тада обелоданила уговор од 1, 5 милиона евра између владине Канцеларије за ИТ, коју је лично основала премијерка и фирме у којој је њен брат директор.
Убрзо се отворио читав низ уговора из којих се видело да је Асеко је од 2016. пословао и са Електропвиредом Србије, Националном службом за запошљавање, Министарством трговине, туризма и телекомуникација, Поштом Србије, РФЗО, АПР … и многим другим државним и јавним институцијама.
Према познаваоцима услуга које Асеко пружа, ово свакако није једина фирма у Србији која поседује стручност и квалитет какви су тражени у владиним тендерима.
“Србија има врло развијену ИТ индустрију и многе мање домаће ИТ компаније би могле да одговоре на захтеве који су расписани у тим набавкама. Међутим, већина нас у старту зна да се овакви послови не добијају знањем и квалитетом.
Они су већ унапред договорени, зна се ко их добија и потпуно је бесмислено чак и пријављивати се на владине тендере”, каже за Нова.рс Марко Старчевић, програмер који је управо и из овог разлога своју ИТ фирму пребацио у иностранство.
Овакво истискивање конкуренције је управо оно што ова држава, према речима Драгана Добрашиновића, председника Топличког центра за демократију, и жели да имплементира као легитимни вид пословања.
„Од 100 највећих набавки у Србији у 2020., у 75 је био само један понуђач, у наредних 18 је два, а у свега 7 више од два. И то је ново правило игре пословања у Србији: да се конкуренција протерује. Цела идеја власти и јесте да се “зацементира” овај начин рада”, каже Добрашиновић, напомињући да “конкуренција ћути јер нема снаге да се бори”, али и да би их евентуалне притужбе на овакве поступке државе “скупо коштале”.
„Ниједна инситуција која би могла да донесе правду у њиховом поступку једноставно неће бити на њиховој страни, а навалиће себи на врат извршну власт, што значи директан губитак у свим будућим поступцима јавне набавке, уколико их уопште и буде, односно ако буду у прилици да конкуришу за било шта”, каже Добрашиновић.
Нова.рс
