Василије Марковић, директор ГИП „Хидротехника–Београдградња” у стечају заказао је за 30. јануар продају пословне зграде и плаца овог предузећа без сагласности Одбора поверилаца иако му је она неопходна за овакав „посао”. Уколико поменута имовина буде продата, према тврдњама чланова Одбора поверилаца, овом привредном друштву могла да буде нанета штета већа од три милиона евра, а Марковић би прекршио закон. Јер, како су у Агенција за лиценцирање стечајних управника објаснили за „Политику”, директор „Хидротехнике–Београдградње” приликом продаје имовине предузећа по плану реорганизације мора да има сагласност Одбора поверилаца, и стечајни управник о наведеној околности треба редовно да извештава Привредни суд у Београду.
Како би сачувао имовину предузећа, Одбор поверилаца се обратио Привредном суду са захтевом да закаже рочиште на коме ће досадашњи директор овог предузећа Василије Марковић бити смењен, а на његово место постављена друга особа. На заказивање рочишта повериоци чекају готово годину дана.
– Испоставило се да директор Марковић годинама уназад имовину „Хидротехнике” продаје без одобрења одбора и тако наноси огромну штету предузећу у стечају и повериоцима. Зато су пре 11 месеци, повериоци донели одлуку о смени Марковића и од тада чекају да Привредни суд закаже рочиште на коме ће он бити смењен – објашњава Бранко Павловић, правни заступник Одбора поверилаца ГИП „Хидротехника–Београдградња”.
На питање зашто престонички Привредни суд до сада није одржао рочиште, у писаним одговорима из ове институције наводе да је рочиште било заказано за 30. јун 2017. године, али да није одржано јер су се списи предмета налазили у Привредном апелационом суду.
– Списи су овом суду враћени 27. септембра 2017. године. Стечајно веће је 10. октобра прошле године донело решење којим се на лични захтев разрешава дужности дотадашњи стечајни судија Жељко Муњиза, а за новог именује Љиљана Матић. Нови стечајни судија се упознаје са предметом имајући у виду да је предмет стар и обиман, да је план реорганизације усвојен у августу 2006. године, те да је било три његове измене и то 2011, 2013. и у децембру 2016. године. Након упознавања са предметом стечајни судија ће предузети законом прописане радње – наводе у суду.
Овакво (не)поступање суда, Павловић, међутим, оцењује као недопустиво.
– Предмет је у суду већ пуних 11 месеци. Ко суди – то је питање унутрашње организације које странке не треба да занима. Прошло је три месеца како је предмет код новог судије. Његово је да закаже рочиште као и да обезбеди услове да оно буде одржано. У конкретном случају, испуњени су сви услови а њихово сагледавање захтева три радна сата. Недопустиво је да се оклева са заказивањем рочишта, нарочито ако се има у виду чињеница да је продаја поново заказана за 30. јануар – каже Павловић.
Он напомиње да су против Марковића за ранија поступања поднете кривичне пријаве. То не спори Василије Марковић, али спори њихову основаност. Како каже, „једна од њих је као неоснована одбачена пре више од годину дана, друга је пред одбачајем јер њени подносиоци нису поднели никакве доказе, док је поступак поводом треће у току”.
Марковић наводи да му сагласност поверилаца, сходно Закону о стечајном поступку, није потребна.
– Заступник, према овом закону, нема ограничења у вршењу својих права и овлашћења у реализацији плана реорганизације. Са друге стране, према истом закону, Одбор поверилаца није предвиђен као орган у поступку, односно у реализацији плана реорганизације. То је потврдио и Привредни апелациони суд решењем од 2. јуна 2015. године, наводећи да стечајног дужника који се налази у поступку реорганизације заступа законски заступник и да он слободно одлучује о начину управљања стечајним дужником и начином располагања његовом имовином у складу са планом реорганизације. Узгред, Одбор поверилаца не може да буде ни странка у парничном поступку јер је Привредни суд у Београду, својим решењем од 8. маја 2015. године одбацио предлог одбора као недозвољен – објашњава Марковић.
Директор ГИП „Хидротехника–Београдградња” каже да Привредни суд не заказује рочиште по захтеву поверилаца зато што је он „непотпун, неоснован и неуредан”.
Марковић: Нема разлога за оставку
Василије Марковић наводи да не постоји никакав разлог за подношење оставке.
Привредни суд у Београду је одбио притужбу Одбора поверилаца на мој рад као неосновану јер је фирма, под мојим руководством, како је то суд констатовао, успешно реализовала план реорганизације у погледу намирења потраживања поверилаца, јер им је исплатила 75,22 одсто потраживања. Подсетићу и да ми је на рочишту од 8. децембра 2016. године, приликом усвајања треће измене и допуне плана реорганизације, подршку дало 69 одсто поверилаца – каже Марковић.
Аутор: Мирослава Дерикоњић, Политика.рс
Фото Н. Неговановић
