Продаја „Вршачких винограда” – бура у бурету вина

Вршац – Мада је била очекивана, продаја привредног друштва „Вршачки виногради”, у реструктурисању, узнемирила је и разочарала Вршчане, који су већ шест деценија у својеврсној емотивној вези са овом компанијом. Неколико хиљада житеља ове вароши живело је од рада у овој угледној фирми, која је успешан рад уткала у историју древног Вршца.

Почетна цена на првом јавном надметању била је 17,6 милиона евра, а како је било неуспешно цена је пала на 51 одсто, односно, 8,9 милиона евра, да би у трећем надметању (сва три у истом дану, у петак), њена вредност била сведена на свега 30 одсто, односно 5,3 милиона евра. Саопштено је да је виноградарске плантаже, оранице, залихе вина, шуме, грађевинске објекте, прерадне капацитете… купила кинеска компанија, регистрована у Србији. Мада је помало чудно, кинески купац је најављиван још априла месеца.

– Ово је страшно! Плашим се да нам системска корупција долази главе. Невероватно је што су се сва три круга јавног надметања одвијала у једном дану, као да је држави о глави да се наврат-нанос лиши тако вредне имовине, која је и стартном ценом од 17,6 милиона евра била потцењена па је све личило на распродају. Па, људи моји, од целе компаније више вреде залихе од девет милиона литара вина, а ускоро ће најмање четири милиона литара да стигне из нове берба, која обећава – каже за „Политику” Јон Попов, први човек Синдиката „Независност”, нагласивши да су се некадашњи акционари обратили за помоћ и на неколико европских адреса, сматрајући да ова приватизација, у ствари, треба да буде 25. на списку за преиспитивање.

Наш саговорник наглашава да је „држава продајом имовине, а не капитала фирме, 28 одсто акција 1.153 малих акционара – учинила безвредним”.

Ни Попов, а ни његов колега Милан Радовић, из Самосталног синдиката, не постављају питање потребе за приватизацијом, већ обојица инсистирају на чињеници да су „Вршачки виногради”, својеврсни симбол Вршца, заправо продати у бесцење. Они не залазе у истинитост приче, која је кренула по Вршцу, да иза кинеског купца, у ствари, стоји неко други.– Заинтересовани смо за опстанак 251 радника, најмање три године, затим, за исплату отпремнине од 300 евра за годину стажа, да власник настави производњу најмање 10 година, као и поштовање колективног уговора, што су нам пролетос обећали заменик директора Агенције за приватизацију Оливера Аранђеловић и председник вршачке општине Чедомир Живковић, наговештавајући још тада долазак Кинеза, каже Радовић.

Дугогодишњи генерални директор „Вршачких винограда”, у периоду између 1980. и 1990. године мр Миломир Мики Ђорђевић, и доскора власник акција у овој компанији, каже да је „продаја „Вршачких винограда” велика превара државе, коју не интересују акционари и судбина града”.

– И општинско руководство и држава су заборавили да су „Вршачки виногради” – грб Вршца. Држава се намирила из прве, поништене, приватизације, а то је учинила и општина, па им утолико више није био проблем да буду насупрот интереса радника и града. Прави апсурд: продајна цена компаније се хладно покрива залихама вина, а наредна берба грожђа ће бити рекордна. Највећи проблем је да ли ће власник наставити производњу, јер, уколико је прекине, макар и годину дана, поред осталог, велике посуде у технолошком ланцу за производњу вина, ће занавек страдати, каже мр Ђорђевић, који наглашава да би ова фирма одавно нестала да радници нису били савесни, и до данашњих дана, упркос разноразних замки и невоља, одржали висок ниво производње.

 ———————————————————–

Страх због лошег искуства

Вршчани су пуни страха још од 2006. године, када је 70 одсто државног капитала „Вршачких винограда” купио конзорцијум већинских власника („Винопродукт Чока” доо Суботица, ТУП „Родић МБ КО” доо Кула и „Шећер Шафер” доо Београд), која је две и по године касније поништена („купац није испоштовао преузете обавезе”).

———————————————————— 

Капитална имовина

Вршачка виноградарско-винарска компанија располаже са око 1.200 хектара засада винограда у роду, 614 хектара има сопствене земље, и двоструко више државне, у дугогодишњем закупу. Прерађивачко-смештајни капацитети (подруми) износе 34,2 милиона литара…