„Продајом РТБ Бора држава може да изгуби 10 МИЛИЈАРДИ долара“!

Министарство привреде је објавило јавни позив за избор стратешког инвеститора за РТБ Бор. За разлику од претходне три неуспешне приватизације, ток ову приватизацију ће карактерисати присуство будућег рудника Чукару Пеки у непосредној близини Бора.

Иако РТБ Бор и Невсун Ресоурцес ЛТД., власник будућег рудника Чукару Пеки, немају никакве власничке и стратешке везе, значајан је однос постојећих рудних ресурса којима ове две компаније располажу.

Компанија Невсун Ресоурцес ЛТД. је само за откуп права власништва, и то над само једним делом рудног ресурса, уложила скоро 400 милиона $. За укупне инвестиције у отварање и експлоатацију тог дела лежишта планирају још једну милијарду $. Шведско – канадски конзорцијум Лундин и Еуро Сун Мининг су прво понудили 1,2 милијарде $, а затим подигли на 1,4 милијарде $ понуду за откуп права од компаније Неwсун Ресоурцес ЛТД, коју је ова глатко одбила.

Прелиминарне студије показују да ће укупни приход од експлоатације само једног (горњег) дела лежишта износити око 5,5 милијарди долара, а профит преко 2,5 милијарди $. Процене укупног профита од експлоатације комплетног рудног лежишта Чукару Пеки нису извршене, али на основу искуства и до сада расположивих података процењује се да може достићи читавих 10 милијарди $!

РТБ Бор осим осталих рудних лежишта, која су досадашњом експлоатацијом у највећој мери већ исцрпљена, поседује рудно лежиште Борска река, које је по својим карактеристикама врло слично рудном лежишту Чукару Пеки. По својој потенцијалности је чак за корак испред, јер је ближе површини и у центру важних инфраструктурних објеката. По количинама и квалитету расположиве руде за експлоатацију су такође слични. РТБ Бор, на жалост, није умео да препозна потенцијалност Борске реке и никада није озбиљно разматрао могућност његове експлоатације. Тако је и данас.

Сведоци смо апсурдне ситуације да на само неколико километара имамо два врло слична рудна ресурса и по квалитету и по квантитету расположиве рудне супстанце, од којих се један, у власништву страног капитала вреднује десетинама милијарди долара, а други, у власништву државе, поклања у бесцење. И у таквој ситуацији се расписује тендер за РТБ Бор. Потенцијални стратешки партнер РТБ Бор треба да добије за мизерну цифру од 350 милиона право за експлоатацију свих рудних ресурса, па и Борске реке која му може донети пар десетина пута већи профит уз сву пратећу инфраструктуру, објекте, постројења, опрему и врло квалитетну радну снагу са стогодишњом традицијом и искуством.

Напомињем да је у програм ревитализације рудничких и реконструкцију металуршких капацитета у РТБ Бор у периоду 2011 – 2015 год. уложено око 600 милиона долара. То је инвестиција уз гаранције државе. Програм се није реализовао, предвиђени ниво производње од 80.000 тона бакра годишње се остварује половично, једва на нивоу 30.000 тона годишње, из године у годину са све већим подбачајима, и са губицима из текућег пословања која су се само у периоду од 2014. до данас нагомилала до нивоа од око 400 милиона долара. Тако је инвестициони програм у РТБ Бор постао највећа пропала инвестиција у новијој историји Србије, за коју су директно одговорни Благоје Спасковски, генерални директор РТБ Бор и сви председници влада РС почев од 2010. до данас, од којих је најодговорнији Александар Вучић.

Од јесени 2016. у РТБ Бор је на снази УППР, који се није успешно реализовао јер је све време његовог трајања компанија пословала са губитком, без ликвидног периода. Због неуспешно спроведеног УППР у РТБ Бор је требао бити проглашен банкрот. Уместо тога, кренуло се са приказивањем лажних пословних резултата, који су временом све више добијали на замаху, тако да данас, у време објаве тендера, јавност је обасута информацијама о успешном пословању компаније. То изазива подозривост и сумњу у искреност намера државе да спроведе избор стратешког инвеститора за РТБ Бор по поштеним и коректним условима.

Наше је становиште да такав погубни процес распродаје виталних националних ресурса представља најкраћи пут у бананизацију државе. Свака озбиљна држава би учинила све што може да такве ресурсе задржи у својим рукама и тиме обезбеди стратешки дугорочни просперитет својих грађана. У Србији актуелна власт чини супротно – упропашћује будућност својих нараштаја зарад ускогруде личне и партијске користи. Резултат тог процеса, који у задње време добија застрашујуће размере, је да Србија убрзано постаје све сиромашнија земља јефтине радне снаге, из које беже не само стручни, млади и способни, већ и сви они који имају прилике да побегну.

(извор: достајебило.рс/др Бранислав Михајловић)