КУПЦИМА су нуђени и по десетак пута, а многи су се под државно окриље вратили после неуспешних продаја. У надлежности Министарства привреде остала су још 174 предузећа, али мало је њих довољно привлачно за приватизацију. До краја године на продају би требало да се огласи њих 13, а међу њима ће бити “Ласта” и “Лука Нови Сад”. У следећем кругу приватизације, процењују стручњаци, наћи ће се бање и – јавна предузећа.
У Министарству привреде објашњавају да су међу значајнијим субјектима приватизације, за које тек следи спровођење поступка, “Галеника”, РТБ “Бор група”, “ПКБ корпорација”, “Петрохемија”, “Симпо” и “Славија хотели”. На Влади је да донесе одлуку о преговорима са јединим кандидатом који је остао у трци за стратешко партнерство са “Галеником”. Реч је о британско-руском конзорцијума “Фронтир-Петровакс”.
– Влада ће моћи да донесе коначну одлуку о “Галеници” тек по окончању преговора када ће се дефинитивно знати да ли је пронађен стратешки партнер или не – објашњавају у Министарству. – Приватизацији јавних предузећа би требало приступити са посебним опрезом. Доношењу коначне одлуке о томе претходи детаљна анализа свих позитивних и негативних аспеката. Сва предузећа у приватизационом портфолију сада послују по тржишним условима и морају да измирују обавезе према повериоцима. Такође, осим “Ресавице”, ниједно предузеће не добија никакву државну помоћ.
Економисти од предузећа која су годинама уживала заштиту државе, међутим, не очекују значајне приходе. Ни до сада није било много успеха у потрази за њиховим новим газдама.
– Од свих предузећа која су била у реструктурирању, тешко да ће се било које продати, па чак и да се бесплатно нуди – сматра Љубомир Маџар, професор Економског факултета. – Те фирме су веома задужене. Предузећа нису само зграде и опрема, него биланс стања. Ако су дугови већи од имовине, онда су то проблематична предузећа.
Држава је још прошле године, избором консултанта за продају, озбиљно почела да припрема приватизацију бања. У портфолију Министарства их је десет. На основу заједничког предлога Министарства здравља и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, планира се приватизација њих три – “Гејзер”, “Врањске Бање” и “Бујановац”. Све су, међутим, у спору. ПИО Фонд и држава пред судом утврђују колико коме припада, па и продаје нема без њиховог договора. С друге стране, ЕПС почиње да пописује имовину, мада они одговарају да то не значи да се спрема продаја.
– Бање би могле најпре да се продају јер немају тако велики утицај на стандард грађана – сматра професор Маџар, указујући да би оне могле да се продају и пре јавних предузећа.
Маџар додаје да идеја о продаји ЕПС постоји дуго, али да не верује да ће се догодити у догледно време.
– Продаја ЕПС би значила повећање цене електричне енергије, што свакако није популарно ни за једног политичара – истиче Маџар.
ПРЕКО СТЕЧАЈА ДО ВЛАСНИКА
КАДА је последњи пут мењан Закон о приватизацији, и она орочена на крај прошле године, без приватног власника било је укупно 526 предузећа која су запошљавала 90.000 радника. Од тада је 236 предузећа ушло у стечајни поступак, за 71 је обустављен поступак продаје, а 43 су “удомљена”. У 174 непродата ради 53.000 радника.
– Од 500, остала је 174 предузећа у нашој надлежности. При Агенцији за лиценцирање стечајних управника је око 700 предузећа и биће их још више наредних година. Стечај је најефикаснији пут да та имовина добије новог власника – каже Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде.
С. БУЛАТОВИЋ, Новости
Карикатура Тошо Борковић
