Београд — Купцима се све чешће као крављи сир или фета подмећу мешавине у којима доминирају биљне масти, а од млека ни трага, пише “Политика”.
Како наводи овај дневни лист, јефтини ”сиреви” који имитирају фету, али и друге врсте белих сирева у којима од састојака има свега другог осим млека преплавили су тржиште Србије.
На пијацама у Димитровграду, Пироту, Нишу, Крушевцу и у мањим радњама и у супермаркетима у Београду, према писању “Политике”, плагијати белог сира продају се по изузетно ниској цени (око 200 динара по килограму) без да трговци обавештавају купце да је реч о мешавини млечних протеина и биљних уља непознатог порекла.
На овај проблем први је указао Зоран Николов, власник млекаре ”Стара планина” из Димитровграда. Он се још у марту ове године обратио ресорним министарствима, упозоривши их да је осим шверца сировина и готових производа из Бугарске, велики проблем и то што се овај производ све чешће прави и у домаћим млекарама јер због приступачне цене има прођу код купаца.
Ни после пет месеци, осим обећања да ће држава оформити радну групу и решити проблем, како сазнаје “Политика”, ништа конкретно није предузето, а на тржишту је сваким даном све више оваквих производа.
Реч је о обмани купаца јер им се нуди производ који у ствари није сир и требало би да се декларише као мешовити производ.
У његовој производњи користе се биљне масти као што је палмино уље или делимично хидрогенизоване биљне масти.
Николову су, иначе, у надлежној инспекцији рекли да они контролишу микробиолошку исправност производа који се увозе, али да Србија нема могућност нити лабораторије које би могле да проверавају састав производа.
Како је могуће да поред царинске, граничне ветеринарске и санитарне инспекције на наше тржиште свакодневно улази и по неколико тона нелегалних производа – ”сирева” са биљним мастима? Како је могуће да нико од представника државних институција није приметио организоване групе које се баве уносом ”сира” преко граничних прелаза (аутомобилима и возом) за своје послодавце чије је главно седиште у Нишу и Крушевцу? Како је могуће да нико од представника државних институција не зна да постоје илегалне радионице за производњу тог ”сира” у Пироту и околини Крушевца и Врања – написао је Зоран Николов у писму упућеном најпре Министарству пољопривреде, Ветеринарској инспекцији, а потом и Министарству трговине.
Он је истакао да је афера са афлатоксинима ништа у односу на штете које могу да настану уколико се оваква ситуација на терену настави.
Многе мале млекаре на југу одустају од традиционалне производње и прелазе на производњу млечних производа без млека.
Николов тврди да у производњу чак доводе и технологе из Бугарске у којој је још почетком године почела слична афера са производњом и дистрибуцијом сира од палминог уља.
“Шверцовани производ који се нуди нашим млекарама је веома јефтин при набавци – 1,25 евра по килограму, али док дође до потрошача његова цена достиже вредност и од 300 динара. Тој цени легални произвођачи не могу никако да парирају, па су приморани да прекидају своју производњу отварајући још већи простор за шверцере”, истиче саговорник “Политике”.
Са друге стране, додаје, поред великих количина шверцованог ”сира” проблем је и легалан увоз. Наиме, како је могуће да се таква мешавина разних компоненти (које немају никакве везе са природним састојцима сира) декларише као ”бугарски сир” или ”деликатес“ без јасних и уочљивих обавештења потрошачу о каквом је производу реч, каже Николов.
Он пита, шта значи кад инспектор каже да је производ ”бактериолошки исправан” када ниједна референтна лабораторија није утврдила колико садржи палминог уља, хидрогенизоване масти, фосфата, нитрата, нитрита, емулгатора, сојиног брашна – једино се поуздано зна да нема млека.
Произвођачи се слажу да се на овај начин потрошачи доводе у заблуду како би ниска цена била једини фактор одлучивања приликом куповине.
“Домаћа производња је ионако у тешком стању. Тражимо да се овакви производи јасно обележе како би знали шта купујемо. Молимо све институције правног система да се укључе и помогну нам јер ћемо сви ми који скупљамо сваки литар млека са Старе планине, као и наше колеге широм Србије, изгубити ову нелојалну трку и један по један затворити млекаре”, апелује Николов.
Политика
Истина…Сир је пореклом из Бугарске, а како код нас не постоји више ни један лабораторија која може да испита хемијски састав, довољно је да је производ "здрав за употребу". Кило овог синтетичког сира кошта 200 динара, а глад не пита.
…jedemo mi i govna,samo sto ne osetimo miris…to je lepo upakovano u pastete,cajne kobasice i ostale namaze…verovatno su nam zato pune bolnice i groblja…