Продали Косово, сад продају маглу

Од разумног потеза, преко сакривања чињеница до гажења Устава Србије, тако се коментарише изјава председника Томислава Николића о могућности усвајања нове резолуције о Косову и Метохији у Скупштини Србије. Саговорници “Вести” углавном се слажу у једном – да је нова резолуција начин да будућа формирана власт преко парламента учврсти своју преговарачку позицију.

Николић је најавио да ће ако га буду задужили и затражили нову резолуцију, свакако предложити.

– Никад нисам од тога бежао. Ако затраже да се изјасним о резолуцији коју би поднела Влада Србије, и то ћу свакако да урадим. Нећу одмагати влади – поручио је Николић.

Милован Дрецун, председник парламентарног Одбора за Косово и Метохију, оцењује да су првом усвојеном резолуцијом, проистеклом из предлога Томислава Николића, дефинисан мандат српском преговарачком тиму за дијалог у Бриселу.

– Део тога је реализован. Постигнут је први Бриселски споразум и претпостављам да је сада председник Николић мислио на то да ће бити формирана нова влада и да она мора да добије мандат од Народне скупштине да настави бриселски преговарачки процес, отвори нове теме и да има пун легитимитет за преговоре. Претпостављам да је то Николићева идеја, и да се у односу на претходну резолуцију додају неке ставке, а неке можда коригују. И то је по мени један нормалан пут – каже Дрецун за “Вести”.

Функционер Демократске странке и бивши преговарач у Бриселу Борислав Стефановић, међутим, не верује да је нова резолуција неопходна.

– Ако би се она доносила, било би то из политичких разлога јер они хоће да умире један део свог бирачког тела. Не очекујем у том тексту ништа капитално, и тешко процењујем шта би то било, осим да народ прича о тој новој резолуцији. Не знам ни шта би био циљ нове резолуције, сем да покрије оно што је већ договорено, а што јавност Србије не зна. Њима је потребно суштинско покриће за оно што су договорили, а нису довољно информисали јавност. О правосуђу пре свега и других корака који нас чекају. Зато сада повлаче то питање, као и питање уставног закона који је требало одавно бити донет, али је питање да ли ће га донети ако претходно не промене Устав, – оцењује Стефановић за наш лист.

Он подсећа да је “Скупштина је усвојила на десетине резолуција о Косову, које нису биле ни исходиште, ни завршна фаза било ког договора”: – Више су служиле за политички алиби за све што се ради, а што се не зна.

Бивши министар за Косово и Метохију и потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић сликовито закључује да ни од прошле резолуције, коју је Томислав Николић предложио у јануару 2013. године, “није остало остао камен на камену” и да би било боље да се прво објасни зашто ни она није испоштована.

– У том тексту се они залажу за широку и дубоку аутономију српске заједнице на Косову, па би та Заједница српских општина требало да има законодавне, извршне и судске функције, а од тога нема ни речи. Нема чак ни трага да су они о томе преговарали. Све је урађено по законима Косова. Према томе, боље да се он осврне на то зашто је та платформа пропала, па да она објасни зашто су потребне и нова платформа и резолуција. Они су поступали по налогу Кетрин Ештон и Хашима Тачија, и уместо своје платформе, применили су законе Косова. И то пише у тачки један Бриселског споразума. Дакле, треба да објасни зашто је кршио Устав Србије – истиче Самарџић.

Николићева најава нове резолуције изазвала је и коментаре да ли је реч о померању, чак и низу померања који ће водити до предлога за промену Устава, чак и мењања преамбуле која се односи на Косово и Метохију.

– Не. У том смислу уставних промена неће бити док је СНС на власти и сигуран сам док је председник Николић на тој функцији. Нико не размишља да Косово и Метохију избаци из преамбуле Устава из било ког дела – категоричан је Дрецун.

– Наравно да води ка промени Устава. И не треба да кривимо Тачија и Ештонову, него њих што су погазили Устав, а нису морали – каже Слободан Самарџић.

Професор Факултета политичких наука Предраг Симић закључује да је постојећа резолуција доживела промене у пракси и да би цео тај процес у форми нове резолуције требало да иде на проверу у парламент.

– Сећам се Војислава Коштунице који је после сваког важнијег питања о Косова ишао у парламент и тражио сагласност законодаваца. То није само провера онога што је учињено већ и учвршћивање преговарачке позиције. И у том погледу то није ништа спорно – каже Симић за “Вести”.

Могу да гласају да је Земља равна
– Могуће је да резолуција прође скупштину без увида у бриселске споразуме. Имају толико посланика да могу да изгласају да је земља равна. И они ће то урадити. Усвојиће неки текст који би требало да буде општег карактера или би требало да покрије оно што су већ договорили. Ми ћемо наравно кроз расправу покушати да дођемо до истине, али у таквом мору напредњака тешко да ће то бити могуће – упозорава Борислав Стефановић.

Бриселски споразум још тајна
– Бриселски споразум није доступан као јавни докумет јер нису знали шта с њима да раде, да ли је он међународни уговор или је домаћи закон, а примењује се. Углавном, оно што знамо из бриселског документа и како је он примењен јесте да су одржани избори на Косову по законима Косова, да су конституисане скупштине по законима Косова, да је правосуђе уређено и Заједница по законима Косова – оцењује Слободан Самарџић.

После Крима на делу нови стандарди
Професор Предраг Симић истиче и да се у окружењу, Европи и свету доста тога променило.
– Неки су нови стандарди после Крима. Вероватно би и то био разлог једне озбиљне расправе у парламенту. Уколико би се нешто што захтева промену устава дефинисало у новој резолуцији о Косову, онда би то био први корак промени Устава. Међутим, мислим да будући парламент очекује озбиљна расправа о Косову из које треба да изађе један озбиљан документ и нови мандат за преговаре у име Београда са Приштином – додаје Симић.

Јакшић: Потврда капитулације!

Слично попут страначких колега у Београду, размишљају и они који живе на Космету. Председник Грађанске иницијативе Српска Владета Костић каже да не би коментарисао нову резолуцију док тај предлог не угледа светлост дана.

– За нас који живимо овде је најбитније да се до детаља прецизирају начин и формат преговора и све остало јер имамо искуства да Приштина не поштује или тумачи на себи својствен начин договорено – каже Костић.

Од прговарачког тима његови суграђани и он очекују да решавају животна питања.

– Важно нам је оно што ће сваки становник српске заједнице и осталих мањинских заједница да осети у свакодневном животу, а то је слобода кретања, проблеми с осигурањем, да се што пре крене у имплементацију споразума о телекомуникацијама, односно почетак рада мобилне телефоније – закључује Костић.

Са севера, Марко Јакшић, функционер ДСС-а и грађанин Косовске Митровице, оцењује да је резолуција коју је Скупштина усвојила резултирала бриселкским споразумом.

– И то је једна класична национална издаја и капитулација. Са овом не знам шта мисле, осим да ту капитулацију још једном потврде. Нажалост, ми имамо власт која се одрекла своје јужне покрајине и сада покушава да то одради по систему да грађани Србије не схвате. Не надам се ничему добром – каже Јакшић.

Вести