„У другој половини наредне године ићи ћемо на смањења пореза и доприноса на зараде и ићи ћемо и на смањење других пореских стопа.“
Александар Вучић – Бета, 20. новембар 2016. године
Крајем новембра 2016. садашњи председник државе а тадашњи председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да ће у другој половини 2017. године бити смањени порези и доприноси на зараде, као и да ће се ићи на смањење „других пореских стопа“.
Међутим, до тога није дошло. У 2017. јесте подигнут неопорезиви део зараде, са 11.790 на 15.000 динара, као што је и подигнута минимална цена рада са 130 на 143 динара по сату – обе ове мере ступиле су на снагу од 1. јануара 2018. године.
Такође, донете су законске измене којима се уводе нове пореске олакшице – ослобађање од плаћања пореза и доприноса за социјално осигурање на зараде у прве две године пословања – али су порези и доприноси на зараде остали су исти.
У четвртак, 18. јануара, министар финансија Душан Вујовић изјавио је да се годинама размишља о смањењу пореза и доприноса на зараде, и да још увек „остаје могућност да то урадимо током 2018, а сигурно да разматрамо могућност за наредну годину“.
Вујовић је рекао и да порези и доприноси нису смањени у 2017. зато што је то била последња година аранжмана са ММФ-ом и зато што би се тиме смањио простор за инвестиције и повећање плата и пензија, и додао:
„У Србији постоји велики број људи који плате примају без плаћених пореза и доприноса. Ако бисмо постигли друштвени консензус да сви плаћају порез, онда бисмо могли да спустимо порезе и доприносе на плате, а да се не смање приходи у буџет. Има најмање 300.000 људи који примају илегално плате, без плаћених доприноса. Ако би сви они плаћали доприносе, онда бисмо оптерећење плата могли да спустимо са постојећих 71 одсто.“
Фискални савет је у септембру 2017. писао да је могуће искористити 0,3 одсто БДП-а у буџету за 2018. за смањење пореских намета за два одсто:
„Смањење пореза би, уз раст јавних инвестиција, била још једна мера (проистекла из фискалног простора) за непосредније подстицање привредног раста. Са економског становишта, приоритет би било смањење пореза и доприноса на зараде. У овом случају, буџетски простор од 15 милијарди динара би омогућио да се порези и доприноси у просеку смање са 64 одсто на 62 одсто просечне зараде. Поменуто растерећење зарада је могуће имплементирати прогресивно – кроз повећање износа неопорезивог цензуса, тако да највеће растерећење осети радници са минималним и исподпросечним зарадама, пропорционално – кроз смањење доприноса за незапосленост и здравствено осигурање, или неком комбинацијом ова два приступа. Такође, уколико Влада Србије жели да стимулише предузетничку културу као један од фактора будућег привредног раста, могуће је део буџетског простора од 15 милијарди динара определити за имплементацију циљаних пореских олакшица за новоосноване (старт-ап) привредне субјекте.“
Иначе, Вучић је након поменутог обећања из новембра 2016, у децембру исте године рекао да ће се ићи на смањење пореза и доприноса за плате веће од 70.000 динара, па је онда у мају 2017. поновио да ће бити смањени порези и доприноси, а онда је и Ана Брнабић у свом експозеу изјавила да је „смањење пореза и доприноса и повећање плата у јавном сектору директно повезано са квалитетнијим управљањем јавних финансија“.
Истиномер.рс
