Фирма која производи софтвер и продаје га на интернету, на основу уплате на „Пеј-палу”, не зна ко је притиснуо дугме „купи” и да ли је он случајно резидент Србије, Америке или Јапана. Међутим, ако се ипак догоди да је овај купац из наше земље, власник софтвера је у прекршају, зато што Закон о девизном плаћању не дозвољава трансакције међу резидентима у страној валути. Будући да НБС и Пореска управа имају механизме да то утврде, питање је дана када би се власник компаније нашао на мети инспекције и био кажњен.

Овај пример илуструје проблем настао између државе и компанија које послују преко интернета и своје услуге наплаћују преко „Пеј-пала” који, како наводи Народна банка Србије, у Србији није регистрован као институција електронског новца.

Подсетимо, НБС је недавно саопштила да најпознатији светски сервис за плаћање путем интернета – „Пеј-пал”, домаћим компанијама и грађанима и даље може да служи само за платни промет са иностранством (за шта има лиценцу Народне банке Србије), али не и за њихова међусобна плаћања у земљи. За ову делатност овај сервис није ни поднео захтев за лиценцирање.

Позивајући се на Закон о платном промету, у НБС кажу да је једини начин да домаће компаније или појединци међусобно обављају платни промет преко овог или било ког другог сличног сервиса, да се ове компаније код НБС региструју као институције електронског новца.

Да ли Србија као и Хрватска може да уведе измене у Закону о девизном пословању и омогући изузетак за девизна плаћања приликом онлајн трансакција

Зоја Кукић, оснивач „Стартита”, непрофитне организација која се бави развојем технолошког окружења у Србији и има доста контаката са интернет предузетницама, каже за „Политику” да „Пеј-пал” у Србији није погодан ни за трговање са иностранством, јер и даље постоје проблеми у функционисању овог система.

– НБС је обавестила јавност да је Закон о девизном плаћању у складу са европским законодавством и да је обавезно лиценцирање сваке финансијске институције која жели да буде институција електронског новца преко које би се могло трговати у домаћој валути. Они наводе да ово правило важи у ЕУ, али заборављају да објасне да је само једном регистрацијом у ЕУ „Пеј-пал” задовољио тај критеријум и постао лиценцирана институција на тржишту 28 земаља и 500 милиона људи – каже наша саговорница и додаје да је нереално очекивати да то исто уради за тржиште Србије.

Посебно када се узме у обзир да смо тржиште са свега 30 е-продавница, које функционишу, седам милиона становника и малим обимом трговине на интернету.

– Неко очекује да се „Пеј-пал” лиценцира и направи седиште у Србији, уместо у Сингапуру. То је нереално. Било би боље поставити питање коме је у интересу да се развија наша е-трговина – држави Србији или „Пеј-палу” – каже наша саговорница.

Она наводи пример Хрватске у којој је пре уласка у Европску унију уз Закон о девизном плаћању уведена и уредба која је омогућила изузетак за девизна плаћања за онлајн трансакције у страној валути. И код нас постоји изузетак, али само када је реч о куповини некретнина.

– Основни проблем је неразумевање система, када је реч о развоју технолошког бизниса. Држава више примењује реактивни приступ. Они законски и формално нису лоше поступили, али ако желите да развијате е-трговину и помогнете овим компанијама, онда на све начине тражите могућност да им олакшате и склоните препреке које им сметају. Уместо тога, видимо да држава лопту пребацује на приватни терен, у овом случају „Пеј-пал” очекујући да они имају интерес да развијају е-трговину у Србији – каже Кукићева и додаје да је најважније да се пронађе решење да и наше компаније послују као било где у свету.

У саопштењу НБС од пре неколико дана помиње се једно од решења, а то је да власници ових фирми које послују преко интернета на својим страницама и мобилним апликацијама у случају купопродаје робе и услуга јасно раздвоје могућност плаћања за резиденте и нерезиденте искључујући могућност плаћања „Пеј-палом” за купце из Србије.

Зоја Кукић каже да је ово нелогично и неизводљиво.

– Замислите да продајете неки глобални производ целом свету, градите (или већ имате) светски бренд, а онда на страници за куповину производа имате питање „Да ли сте из Србије?”. То шаље лош сигнал вашим потенцијалним корисницима, поготово што постоји уверење да су производи из западних земаља квалитетнији, те сви други гледају да уколико нису, то максимално добро прикрију. Резидент је лице које живи у Србији, па је самим тим изазовно правити посебне странице на основу локације, јер услуге и производе може платити и резидент Србије који је тренутно на путу у Француској, али и Француз који је тренутно у Србији – каже наша саговорница.

Она објашњава да не преостаје ништа друго него да сачекају да држава осмисли како да омогући било какав смислен начин за онлајн трансакције међу резидентима у страним валутама, јер овако остаје проблем за било који систем плаћања који је окренут ка глобалном тржишту, а свако ко се разуме у бизнис зна да нема никаквог смисла на свом сајту направити различите странице за куповину за Србе и све остале.

Аутор: Јелица Антељ, Политика.рс